Ko je u Srbiji zaposlen, a ko nezaposlen?

– Ovoj definiciji, na prvi pogled, ne fali ništa. Ali, ako se ispita ko po zakonu može biti zaposleni, onda će se otkriti njena ozbiljna mana.

Po članu 5. stav 1. Zakona o radu, zaposleni je „fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca“, a taj odnos ne zasnivaju svi koji kod poslodavca rade, jer pomenuti zakon sadrži i odredbe o radu van radnog odnosa koje se odnose na lica uključena u radni proces po osnovu: ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu, ugovora o stručnom osposobljavanju i usavršavanju i ugovora o dopunskom radu.

Ova lica nemaju status zaposlenog, jer nisu u radnom odnosu, a poslodavci su ih ugurali u takav položaj, jer im odgovara da ne ostvaruju pun obim prava iz radnog odnosa, kao da su zaposleni. To je u najvećoj meri odgovaralo vanevropskim poslodavcima, koji uživaju državne subvencije kao i evropski.

Ali, „da se Vlasi ne dosete“, Srbija je donela i Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, koji predviđa da „lica koja rade van radnog odnosa nemaju status nezaposlenog“, a ako ga nemaju onda ih i politizovana statistika svrstava u red zaposlenih. Zato se aktuelna vlast i gordi nikad manjim brojem nezaposlenih.

Ova nepravda prema radnicima koji rade van radnog odnosa mogla bi se otkloniti na jednostavan način. Pošto član 4. stav 1. Ustava zahteva da pravni poredak bude jedinstveno uređen, odredba člana 5. stav 1. Zakona o radu treba da bude izmenjena tako da glasi: „Zaposleni, u smislu ovog zakona, jesu fizička lica koja rade u radnom odnosu i van radnog odnosa“.

A to bi dovelo i do niza promena u njihovom radno pravnom statusu: prva bi imala za posledicu – automatski pristup sindikatu kao organizaciji zaposlenih; druga bi imala za posledicu – automatski pristup sistemu socijalnog osiguranja i kolektivnog pregovaranja; treća bi imala za posledicu – automatski pristup propisima o štrajku; četvrta bi imala za posledicu – automatski pristup sudskoj zaštiti po posebnim propisima u radnom sporu, koji su znatno povoljniji od opštih propisa.

Pristup sindikatu omogućio bi primenu člana 195. stav 1. Zakona o radu, koji omogućuje da tužbu u radnom sporu u korist zaposlenog podnese i predstavnik sindikata u koji je zaposleni učlanjen ako ga zaposleni za to ovlasti. Takvu tužbu predstavnik sindikata ne podnosi kao punomoćnik (u ime i za račun zaposlenog) nego kao komisionar (u svoje ime a za račun zaposlenog).

Zato se u tom sporu predstavnik sindikata pojavljuje kao jedini tužilac, što zaposlenog štiti od budućih malicioznosti poslodavca. Predstavnik sindikata može angažovati i advokata o trošku sindikata, što zaposlenom takođe pogoduje.

Pristup propisima o štrajku bio bi od značaja i za veličanstveni bunt studenata, zato što, po članu 61. stav 1. Ustava, pravo na štrajk imaju samo zaposleni. Veliki deo onih koji rade nemaju taj status. Nemaju ga ni njihovi nastavnici (docenti, vanredni profesori i redovni profesori) ni dekani ni rektori, koji su se studentskom bojkotu pridružili svojim bojkotima.

A pošto ima i drugih koji rade bez statusa zaposlenog (kao što su advokati, sudije, javni tužioci, pripadnici vojske, nosioci javnih funkcija u državi), ne može se govoriti ni o podršci studentima putem generalnog štrajka, ali može i mora – putem štrajkova kod poslodavaca, u grani ili delatnosti. Podršku studentima uveliko pružaju i građani, a to njihovo pravo izvire iz slobode mišljenja i izražavanja kao i iz slobode mirnog okupljanja, što im jemče odredbe čl. 46 i 54. Ustava. Ali, i odredbe Deklaracije o pravu i odgovornosti pojedinaca, grupa i društvenih organa da unapređuju i štite univerzalna ljudska prava i osnovne slobode, usvojene u OUN 1998. godine.

Ali, pažnju zaslužuje i član 211. Zakona o radu koji predviđa da se sporazumom sindikata kod poslodavca i sâmog poslodavca može utvrditi – pravo na plaćeno odsustvo predstavnika sindikata za obavljanje sindikalne funkcije tokom radnog vremena. U primeni ove odredbe dolazilo je i do ugovaranja većih pa i znatno većih isplata od dela zarade u slučaju da sindikalne aktivnosti u toku rada ne bude, što se moglo tumačiti i kao korumptivna zloupotreba sindikalnih ovlašćenja, a na to su upozoravali i nosioci sindikalnih funkcija koji nisu pristajali na sindikalne naknade veće od njihovih zarada.

Nejednaku primenu propisa o zaštiti prava zaposlenih, podsticao je i različit zakonom utvrđen status ne samo zaposlenih nego i funkcionera i poslodavaca.

– Po Zakonu o radu, status zaposlenog ima samo fizičko lice koje zaključi ugovor o radu sa poslodavcem, dok status poslodavca ima pravno ili fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica.

– Po Zakonu o zaposlenim u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, status zaposlenog ima i nosilac javne funkcije, iako ga po Zakonu o radu nema. Taj zakon predviđa da je funkcioneru kao zaposlenom, poslodavac – autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, jer njihovi organi nemaju status pravnog lica.

Pošto su u „bliskom srodstvu“ oni koji rade da bi ostvarili status penzionera i oni koji su taj status ostvarili zato što su tokom radnog veka uplaćivali doprinose u penzijski fond, jer ih spaja Bizmarkov sistem međugeneracijske solidarnosti, onaj koji Vam se obraća mora da kaže i sledeće: Republika Srbija je surogat Zakonom o privremenom uređivanja načina isplate penzija iz 2014.godine, uneredila minulim radom stečeno pravo na penziju, tako što je u četvorogodišnjem trajanju njegove primene, od korisnika penzija otela sto miliona evra, čime je drastično narušila vlastiti Ustav koji u članu 58. stav 1. – jemči mirno uživanje imovine stečene minulim radom. Idejni tvorac pomenutog zakona bio je predsednik Republike Aleksandar Vučić.

Na samom kraju – nešto što nema veze sa temom a ima sa životom studenata: Studentkinju Sonju Ponjavić je 16. januara 2025.godine u Beogradu, na raskrsnici ulica Ruzveltove i Kraljice Marije, dok je stajala na trotoaru tokom odavanja pošte stradalima preko koje je pala nadstrešnica železničke stanice u Novom Sadu, udario bahati M.P. vozeći automobil punom brzinom, tako da se našla na haubi i krovu sve dok nije pala na beton.

Nasilnik je osumnjičen za Teško ubistvo u pokušaju. Ovo nedelo je razlog zbog kojeg može doći i do pokretanja postupka za naknadu materijalne i nematerijalne štete, koju je Sonja pretrpela. U oba ova postupka odgovornost pored izvršioca krivičnog dela, odnosno štetne radnje – snosi i njegov podstrekač. A to je Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, koji je te vozače više puta podsticao – pravdajući sve češće i sve agresivnije automobilske nasrtaje na građane koji protestvuju.

Autor je sudija i profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.