Koga treba razrešiti sudijske funkcije

Članom 46 Ustava Republike Srbije je propisano da se jemči sloboda mišljenja i izražavanja, te da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti radi čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda (napominjem da je suvišni deo teksta izostavljen). Iz tih odredbi Ustava može se jezičko-logičkim tumačenjem zaključiti da je sloboda mišljenja i iz tog prava izvedeno pravo na kritiku vlasti fundamentalno i jedno od osnovnih ljudskih i političkih prava na kojem se temelji svaki demokratski poredak. Ukoliko je faktički ukinuto ili bitno ograničeno pravo na kritiku vlasti, onda u praksi nemamo demokratski poredak bez obzira na ustavne proklamacije.

Postavlja se pitanje da li sudije imaju pravo na kritiku vlasti i da li je to nedozvoljeno političko delovanje. Članom 152 Ustava RS je propisano da je zabranjeno političko delovanje sudija. Pre svega, sudije kao građani ove države imaju pravo na slobodu mišljenja i samim tim na kritiku vlasti posebno po pitanjima koja se tiču nezavisnosti suda i funkcionisanja pravnog poretka.

Uskraćivanje tog prava sudijama bi bio akt diskriminacije prema sudijama i protivno članu 21 Ustava RS koji zabranjuje svaku diskriminaciju i propisuje, između ostalog, da su pred ustavom i zakonom svi jednaki, pa prema tome i sudije. Apsurdno bi bilo da sudije koje odlučuju o pravima i slobodama drugih građana, same ne uživaju osnovno ljudsko i političko pravo na slobodu mišljenja i izvedeno pravo iz tog prava na kritiku vlasti, posebno po pitanju nezavisnosti suda i funkcionisanja pravnog poretka.

Postavlja se pitanje kako tumačiti član 152 Ustava RS koji propisuje zabranu političkog delovanja sudija. Tu odredbu treba restriktivno tumačiti (usko), jer je izuzetak od pravila da svako uživa slobodu mišljenja. Sudije, po mom mišljenju, ne bi smele biti članovi političkih stranaka ili otvoreno optirati ili vršiti otvorenu političku propagandu u korist neke od političkih stranaka. I gle čuda, profesor Petrov baš to radi, jer je otvoreno i javno podržao Vučićev Pokret za narod i državu.

Po profesoru Petrovu ispada da je dozvoljena politička aktivnost sudije kada podržava vlast, a nedozvoljena kada je kritikuje. Ne samo da je dozvoljena već takvom aktivnošću sudija može avanzovati kao što pokazuje slučaj sudije Petrova koji je posle pohvala na račun našeg predsednika izabran za predsednika Ustavnog suda.

Predsednik Ustavnog suda i profesor ustavnog prava gospodin Petrov, ne samo da otvoreno politički podržava našeg predsednika već i daje bestidne, poltronske izjave čime ugrožava načelo nezavisnosti Ustavnog suda. Gospodin Petrov je našao za shodno da povodom oglašavanja našeg predsednika na Tik Toku izjavi da takav intelektualni kapacitet kao što je naš predsednik nije viđen na ovim prostorima, pa mu ni to nije bilo dovoljno, te se posuo i pepelom izjavivši da sam to ne bi mogao, jer, eto, nije takav intelektualni kapacitet.

Lično ne znam da li će naš predsednik Republike biti zapamćen u istorijskim analima po svojim neviđenim intelektualnim kapacitetima, ali znam da će gospodin Petrov u tim istim analima biti zapamćen po neviđenim kapacitetima za poltronstvo i to jednog predsednika Ustavnog suda prema predsedniku Republike. Ovde bih bezobrazno ukazao i na član 4 Ustava RS koji govori o podeli vlasti na tri grane, te da se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli, te, zaboga, profesore Petrov, ne na poltronisanju nego na kontrolisanju.

Znači, ovde imamo slučaj da profesor ustavnog prava i predsednik Ustavnog suda, koji treba da bude prvi na braniku zaštite Ustava, permanentno i pristrasno, očigledno zarad svoje karijere i javne promocije, brani predsednika Republike koji na dnevnom nivou flagrantno krši osnovne ustavne principe, pre svega princip podele vlasti i princip nezavisnosti suda. To sudiju Petrova kvalifikuje kao nedostojnog za vršenje sudijske funkcije i funkcije predsednika Ustavnog suda, a kvalifikuje ga kao nestručnog sudiju jer se zalaže za princip jedinstva vlasti koji je bio karakterističan za komunistički pravni poredak.

Autor je sudija u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.