EPA-EFE/ANDREJ CUKICNajbolje mesto za sakrivanje papira je biblioteka. Ukratko, više informacija se nalazi u neobjavljenim dokumentima za koje znamo da se i dalje kriju, nego u kompletno objavljenim dokumentima. Što se više gigabajta objavljuje, to se manje relevantnih činjenica nalazi u objavljenoj dokumentaciji.
Onoj istoj, za koju je predsednik tri puta za ova tri meseca tvrdio da je kompletna. Jeste da „tri puta Bog pomaže“, ali oko ovog pitanja nema pomoći. Laž i dalje ima kratke noge, bez obzira na to da lažov ima skoro dva metra.
Zato nam dođe da se zapitamo, šta li je među tim skrivenim dokumentima toliko opasno, da se kriju po svaku cenu?
Hajde da krenemo redom. Recimo, kako bi bilo da se objave svi detalji sastanka iz novembra 2021. na kome je kineski izvođač CRIC-CCCC odlučio da potpiše Sporazum sa firmom STARTING D.O.O, i to na osnovu, pazi sad, „prijateljskih konsultacija“. Ti detalji bi možda otkrili identitet čoveka, možda najmoćnijeg u Srbiji, koji je urgirao da STARTING D.O.O, inače bez dana iskustva u visokogradnji, dobije posao od čak 1,9 miliona evra na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu.
Sledeći dokument koji bi trebalo objaviti je sa sličnog sastanka iz jula 2022. Tu bi možda našli ime možda iste osobe koja je odobrila podizvođački Ugovor između kineskog izvođača i STARTING D.O.O?
Jer je, ipak, malo čudno da se u samo osam meseci vrednost poveća čak 2,5 puta, na 5,2 milion evra. Zajedno sa imenom te moćne osobe, možda bi saznali i detalje Sporazuma i Ugovora koji se odnose na cene i količine ugovorenih radova. Jer nije mala razlika između 1,9 i 5,1 milion evra.
E sad, ko bi mogao da bude taj moćnik? Ako treba da tipujem, rekao bih da je ta ista, izuzetno uticajna i moćna osoba, „odradila“ i potpisivanje čak osam Aneksa tog istog ugovora, i to samo za godinu i po dana. Sve neki naknadni i nepredviđeni radovi, koji se u normalnom svetu inače zovu jednostavno – korupcija.
Da li treba da napomenem kako ni tih Aneksa nema u objavljenim dokumentima. Istim onim dokumentima za koje je predsednik već tri puta svečano potvrdio da su komplet objavljeni.
Vrlo verovatno je i da je ta ista, veoma moćna i uticajna osoba, naredila Tomi, od milošte zvanog „dva jajca za 22 dinara“, da kao ministar građevine odobri početak radova na rekonstrukciji zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, što inače nije u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
A i njegovom nasledniku, Goranu, od milošte zvanog „TikTok Sićve“, da tu istu zgradu Železničke stanice svečano otvori i pusti u rad, bez Upotrebne dozvole. Da li treba da uopšte pominjem da je puštanje javnog objekta u rad bez dozvole ozbiljno krivično delo? Sad će neko da kaže da je zato Goran i bio uhapšen, i da je proveo u pritvoru možda i ceo sat.
Jeste, ali ga je neka moćna ruka brzo oslobodila, baš kao u sportskom ribolovu, skinula ga sa pravosudne udice, i pustila natrag u mutnu koruptivnu vodu.
Veoma je moguće da u sva ova četiri slučaja reč o istoj osobi. Nekoj nenadležnoj, ali vrlo odgovornoj osobi, u onom krivično-pravnom smislu. I zato najverovatnije i vrlo revnosnoj u skrivanju brojnih „dva minuta sa naplatne rampe“ tamo gde ih neće biti moguće naći bez smene vlasti.
Evo, tačno tri meseca nakon pada nadstrešnice, i sedamnaest žrtava, od kojih je petnaest preminulo, mi i dalje manje saznajemo iz objavljenog nego iz onog što je očigledno sakriveno.
Što bi rekli studenti „izgleda da ćemo pre dobiti Nobelovu nagradu nego kompletnu dokumentaciju o padu nadstrešnice“.
Autor je građevinski inženjer i član Anketne komisije za rasvetljavanje okolnosti urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
