Koji su to rezultati TOK-a da bi se njegov status branio?

Tvrdnjom se opravdavaju zamerke da se političke i druge funkcije dodeljuju na osnovu političke pripadnosti, a ne sposobnosti i stručnog znanja.

Takva praksa nužno vodi odvajanju partije od masa i stvaranju birokratije, a klasa koja samu sebe „birokratizuje“ ne može se boriti protiv birokratije, odnosno protiv sebe.

I tu prestaje svaka dalja izgradnja društva. Nova klasa povlači se u svoj zatvoreni krug, poslove obavlja rutinerski, nezainteresovano, zabavljena isključivo prikupljanjem novih privilegija. Društvo stoji, zaglavljeno, i propada.

Ne može se osporiti ovo razmišljanje ako je reč o političkoj borbi, ali se ne može prihvatiti ako takvu političku praksu primenjuje državni organ nezavisan od političkog uticaja, u kome je svaki politički rad zabranjen.

A to čini JTOK.

Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK), u svom nedavnom saopštenju čija sadržina više podseća na Deklaraciju, samo sebe proglašava „poslednjom linijom odbrane“ (verujemo, društvenog poretka), ali niti pruža dokaze za tu tvrdnju, niti uviđa njenu oprečnost zato što je javno tužilaštvo ozakonjeno kao prva linija odbrane, a ne kao grupacija za represiju i naknadnu kontrolu štete ili eventualni popis iste, jer na kraju svake linije odbrane ne ostaje mnogo toga.

Ustav sudstvu i tužilaštvu garantuje izuzetnu zaštitu: stalnost, nesmenjivost i ograničenost odgovornosti, preciznije, zakon dozvoljava da eventualne greške sudija i tužilaca međusobno ocenjuju isključivo oni sami, nekom vrstom interne revizije.

Zauzvrat, pravosuđe se obavezuje da će čuvati i štititi život, ljudska i građanska prava, integritet, dostojanstvo i imovinu građana i države. Zato mu je poverena moć sankcije.

Ali na primeru spornih privatizacija dokazuje se upravo suprotno: da javno tužilaštvo ne postupa, čime postupa mimo svoje ustavne obaveze.

Privatizacija „Vršačkih vinograda“ samo je jedna u nizu opšte propasti društvene imovine i pljačke građana, lokalne samouprave i malih akcionara u domino-efektu demokratskih promena: uspešna kompanija sistematski je vođena ka lažnom stečaju i unapred dogovorenoj bagatelnoj prodaji.

Obrazac privatizacije ne razlikuje se mnogo u odnosu na druge kompanije, sa jednim izuzetkom: mnoge su vođene u lažni minus, poneke su vođene u lažni plus.

Tako su kompanije koje vrede milijarde prodavane za hiljade, dok su one koje ne vrede ništa prodavane za milijarde, najčešće strancima, prvenstveno uz oslonac dobrog PR-a, bankarskih kredita, nenaplativih potraživanja i skrivenih mana i veštačkog ili „fasadnog“ povećanja EBITDA.

Nakon što je Upravni odbor „Vršačkih vinograda u restrukturiranju“ usvojio izveštaj Nadzornog odbora, gde je na osnovu čvrstih materijalnih dokaza jasno i utemeljeno konstatovana utaja novčanih sredstava u iznosu od 11 miliona EUR, jednoglasno je na posebnoj sednici UO usvojeno da se podnesu krivične prijave.

Nakon uobičajenog i u tužilaštvima već poslovičnog prebacivanja nadležnosti, JTOK je formiralo predmet i odlučilo da ćuti, što je neminovno vodilo u zastarelost.

Nakon deset godina, oglasilo se JTOK obaveštenjem da nije našlo (čak ni) osnov sumnje, što u prevodu znači da Srbija može da otpiše 11 miliona evra, a osumnjičeni steknu pravni osnov za neosnovano obogaćenje.

Na pitanje medija, koji su to predmeti u JTOK koji ugrožavaju Aleksandra Vučića, zbog čega su započeli navodni napadi vlasti na ovo tužilaštvo, odgovorićemo da nemamo saznanja, ali da to nije predmet „Vršačkih vinograda”.

Taj predmet ugrožava najpre samo javno tužilaštvo, koje ne uviđa da se ćutanjem i nepostupanjem stavilo na stranu osumnjičenih i prekršilo i Krivični zakonik i Ustav.

Vođenjem ovog predmeta ka zastarelosti, javno tužilaštvo ne uviđa da je omogućilo legalizaciju utajene društvene imovine i „pranje“ utajenog novca, čime su nezakonito stečena sredstva verovatno ušla u legalne tokove (kupovina drugih preduzeća, kupovina i izgradnja nekretnina, pokretne imovine, akcija, transfer u inostrane banke).

Predmet ugrožava i prethodnu vlast, koja je ćutala, mada je o nepravilnostima uredno obaveštavana od strane sindikata Nezavisnost i Udruženja malih akcionara.

Ali ovde nije reč o privatizaciji „Vršačkih vinograda“ već o ćutanju javnog tužilaštva i njegovom negiranju i iskrivljavanju stvarnosti.

U Srbiji je nakon takozvanih demokratskih promena propalo na hiljade privrednih subjekata, obesmišljeno akcionarstvo i rad berze, preko milion radnika ostalo bez posla dok je ekonomska moć Srbije svedena na nulu, uprkos pokušajima da se povrati.

Zato prepuštamo javnom tužilaštvu da progovori o svom ćutanju, i ukaže javnosti gde se nalazi ta poslednja linija odbrane i šta je još ostalo u Srbiji da se brani osim budžetskih položaja i privilegija koje neosnovano i nezasluženo uživaju. Najvažnije: neka odgovori ko će njihovim nepostupanjem snositi štetu nanetu budžetu Republike Srbije.

Autor je član Upravnog odbora „Vršačkih vinograda AD u restrukturiranju“ u poslednjem sazivu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.