Konkretizacija borbe urušiće režim kao grudve koncert Ane Bekute

Dragi studenti,

Na današnjem skupu u Novom Sadu (17.1.) sledi konkretizacija borbe protiv režima, komuniciranjem koraka i rešenja za izlečenje od korupcije i zarobljenih institucija. Ispratili smo 2025. godinu sa preko 400 hiljada potpisa podrške vama i vašoj izbornoj inicijativi. Nepomenik je završio godinu još jednom laži da niste skupili ni sedam odsto od toga, a istovremeno je priznao da je slao aktiviste da cepaju i precrtavaju vaše listiće. Istina je da ste skupili sedam odsto potpisa celokupnog biračkog tela Srbije. Nekima to nije mnogo, ali potpisali su se samo oni najhrabriji građani koji su svojim imenom i prezimenom stali uz vas. Inače, to je četiri puta više potpisa od broja potpisa potrebnih za referendumsku inicijativu.

Godina 2026. mora da bude izborna, ali biće samo ako vi mobilizujete građane pošto Nepomenik ne planira da raspisuje izbore pre 2027. Bez obzira koje korake i rešenja ćete danas da predložite, oni trenutno mogu da se realizuju samo preko građanskih izbora i ustavnih promena. O građanskim izborima sam već pisao mnogo, a sada bih želeo da kažem nešto o ustavnim promenama. Bez njih nije moguća uspešna tranzicija.

Važeći Mitrovdanski ustav iz 2006. godine od samog početka nosi teret upitnog legitimiteta. On nije bio rezultat široke javne rasprave i društvenog konsenzusa, već plod ishitrene pogodbe političkih lidera nakon raspada državne zajednice Srbije i Crne Gore. Procedura njegovog usvajanja bila je obeležena kontroverzama, uključujući i sumnje u validnost referenduma koji je trajao dva dana. Tokom protekle dve decenije, ustavne odredbe su se pokazale nedovoljnim da spreče autoritarne tendencije i osiguraju nezavisnost institucija poput sudstva, koje je i dalje pod snažnim političkim pritiskom.

To znači ne samo da Srbija ima nelegitimnu vlast, nego je i sam Ustav upitnog legitimiteta, a pritom ga režim sistemski krši. To je dovelo do diskonekcije između formalne pravne valjanosti institucija i njihove društvene prihvaćenosti. Kada institucije, poput policije i sudstva, prestanu da štite građane i počnu da štite režim od građana, nastupa trenutak u kojem je jedino rešenje potpuni institucionalni reset zasnovan na izvornoj suverenosti naroda.

Za razumevanje neophodnosti korenite promene, ključna je teorija Brusa Akermana o „dualističkoj demokratiji“. Akerman razlikuje period „normalne politike“, kada se političke odluke donose unutar utvrđenih ustavnih okvira od strane predstavnika, i „ustavnih momenata“ kada narod, pokrenut dubokom krizom, preuzima aktivnu ulogu u redefinisanju temelja države.

Prema Akermanu, takvi ustavni momenti su retki transformativni periodi u kojima se dešava prelazak sa jednog ustavnog režima na drugi, često uz kršenje ili zaobilaženje postojećih pravila za promenu ustava koja su postala prepreka društvenom napretku. On navodi primer Rekonstrukcije u SAD nakon Građanskog rata i NJu dila, gde su fundamentalne promene sprovedene uprkos legalističkim preprekama, jer su imale podršku mobilisanog i svesnog građanstva.

U savremenom srpskom kontekstu, tragedija u Novom Sadu, masovne blokade, protesti i potpisi podrške označavaju početak ustavnog momenta. Zahtevi za pravdom i poštenim izborima su u suštini ustavni zahtevi, jer traže preispitivanje odgovornosti i izbornog procesa koji su u zarobljenoj državi narušeni.

Ovaj čin ustavotvorne moći se dešava kada formalna pravila (kao što je Ustav iz 2006) postanu sredstvo paralize umesto razvoja. S obzirom na to da su institucije sistema zarobljene, nemoguće je očekivati da će se one same od sebe reformisati. Stoga nova tranzicija treba da se oslanja na vaninstitucionalni pritisak i postepeno preuzimanje legitimiteta.

To pre svega podrazumeva kontinuiranu mobilizaciju građana radi organizovanja građanskih izbora. Mnogi pitaju, a šta ćemo da dobijemo sa građanskim izborima kada će institucije ostati zarobljene? Građanski izbori će pokrenuti procese koji će potpuno delegitimisati trenutne institucije i nepoštene izbore.

Na građanskim izborima, s obzirom na opštu podršku, sigurno pobeđuje studentska lista i na taj način će se izabrati Građanska skupština koja treba da bude ustavotvorna i prelazna. Naime, ona treba da ima dva primarna zadatka – da napiše novi Ustav i da formira prelaznu vladu.

Basara me podsetio u tekstu u Kuriru od 27. decembra da je neposredno posle 5. oktobra ideja o raspisivanju izbora za ustavotvornu skupštinu bila puštena u opticaj i da je za to napravljena čak i izborna komisija, ali je inicijativa stopirana. E to je bio propušteni ustavni moment, čija posledica je bio neadekvatni Ustav koji je kočio reforme i izneverio očekivanja građana.

Izabrana Građanska skupština neće sama pisati Ustav, nego treba da formira ustavnu komisiju koja će uključivati stručnjake i koja će sarađivati sa Venecijanskom komisijom kako bi ustavne promene bile zasnovane na evropskim standardima. Nakon toga treba da izglasa akt o promeni Ustava i da ga se stavi na građanski referendum radi potvrđivanja.

Ali Građanska skupština ipak ne bi trebala da bude samo ustavotvorna, kako smatra Basara, jer puka promena Ustava ne može da obezbedi fer izbore. Za to je neophodno formiranje prelazne Građanske vlade. O tome sam pisao još u prvom pismu i prelazna vlada bi imala primarni zadatak da obezbedi bazične preduslove za demokratiju: oslobađanje medija i reviziju biračkog spiska.

Nakon što se obezbedi medijski pluralizam i realni birački spisak (bez mrtvih i lažnih adresa), a građani potvrde novi Ustav, Građanska skupština je ispunila svoju svrhu i zatim raspisuje opšte izbore na svim nivoima.

A šta će režim za to vreme? Može da šalje aktiviste da cepaju papire, ali neće pomoći. Ovakva konkretizacija borbe ima snagu da uruši režim kao grudve koncert Ane Bekute u Čačku. Kada počnu da javno istupaju izabrani predstavnici građana, to više nije isto kao kada se javnosti obraćate vi ili neka druga velika građanska inicijativa (npr. ProGlas). Reč izabranih predstavnika će imati mnogo veću težinu jer će njihov legitimitet biti potvrđen na građanskim izborima. Ta vlada će imati težak zadatak, njihove mere neće biti popularne i zbog toga će, kao i onomad Đinđić, najverovatnije izgubiti poverenje građana tokom svog mandata. Propašće kao kamikaze, ali će zato otvoriti put demokratiji i istorija će znati da ceni njihov doprinos.

A nova demokratska klima će otvoriti put nekim novim političkim strankama, kao i onima koje nisu mogle da dođu do izražaja zbog medijske blokade. Uslediće izbori prema pravilima definisanim novim Ustavom, uz strogi nadzor i oslobođene medije. Novi institucionalni okvir treba od prvog dana da počne da funkcioniše na principima meritokratije, vladavine prava i transparentnosti. Institucionalni reset podrazumeva i proces vetinga (provere) i lustracije, kako bi se uklonili oni koji su aktivno učestvovali u zarobljavanju države i kršenju ljudskih prava.

Podsetio bih da 17. januar ima važnu istorijsku simboliku. To je datum kada su se 1834. pojavile „Novine srbske“ – prvi javni medij u Srbiji. Novine je pokrenuo Dimitrije Davidović, koji je godinu dana posle napisao prvi srpski ustav. On je izveo i tu reč iz glagola „ustaviti“ (zaustaviti, obuzdati, ograničiti). Davidovićeva logika bila je da je primarna uloga ustava da obuzda ili ograniči vrhovnu vlast vladara, osiguravajući da ona ostane u zakonskim okvirima.

Vaša pobeda je stvaranje ustavotvornog momenta. Zato ga iskoristite i pokrenite proces raspisivanja građanskih izbora kako bi se što pre započelo s pisanjem novog Ustava kojim će se vlast ovaj put trajno ograničiti!

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu (ime i prezime poznato redakciji)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.