Kritike koje studenti upućuju ka opoziciji jesu konstruktivne

Ono što čini studentski pokret jedinstvenim, i novim je negovanje vrlo visokih demokratskih kriterijuma, pre svega u načinu donošenja odluka. Na njihovim plenumima odluka postaje konačna tek nakon tri kruga glasanja u različitim danima. Tako se daje prilika da svi studenti učestvuju u odlučivanju. Glasanje sledi posle sadržajnih diskusija, koje su i same precizno organizaciono definisane.

Oni koji bi ostali u manjini, bez pogovora bi prihvatali odluku većine. Poštovanjem takvih procedura oni čuvaju jedinstvo u organizaciji, bez obzira na postojanje ideoloških razlika u njihovim redovima. Donesene odluke se sprovode u delo uz izvanrednu tehničku logistiku i sveobuhvatnu organizaciju.

Otuda i brojni masovni skupovi tokom poslednjih više od godinu dana. Najvažnije, dobra organizacija ih štiti od negativnih uticaja i različitih „dušebrižnika“. Sve to pruža garancije da će i sama predizborna kampanja biti na najvišem nivou, i garancije da će znati da sačuvaju izborne rezultate i spreče izbornu krađu, kao najvažniji adut Vučića i njegovih stranačkih i policijskih, tajnih i javnih, saboraca.

U srpskim opozicionim strankama je sve drugačije. I kod onih na desnom, ali i kod onih na levom, socijaldemokratskom polu. Odluke u strankama donosi mali broj ljudi, lider i nekoliko najbližih oko njega. Vrlo često, a možda i uvek, članovi, pa i mnogi funkcioneri o odlukama svojih stranaka, odnosno svojih lidera, saznaju iz sredstava javnog informisanja. Takođe, stiče se utisak da se nejedinstvo među strankama svesno neguje, bez obzira na veliku međusobnu ideološku sličnost, pa čak i identičnost.

U takvim uslovima, sposobnost pojedinaca ne može da pruži rezultat. Ovih dana se divimo briljantnim nastupima pojedinih opozicionih poslanika u Skupštini Srbije. Oni to rade već duže od decenije. Međutim, i posle te dugačke decenije, kao da se ne uviđa da to nije put, da to ne daje rezultat, da to drži Vučića na vlasti, i da sa njim iz dana i dana imamo sve jaču diktaturu, sada već skoro i identičnu onoj u Rusiji i Belorusiji.

Prvo, na republičkim izborima jedva da se prebaci dvocifren rezultat. Sa slabom stranačkom organizacijom i međusobnim nejedinstvom srpska opozicija nije u stanju da spreči sve mahinacije vlasti u izbornim procesima. Da, Vučić na različite načine potkrada, odnosno krade na izborima. Ali, šta je konkretno urađeno da se to spreči ili bar umanji?

Zbog svega toga u javnosti se često pojavljuje i sumnja da u srpskim opozicionim strankama postoje i oni koji prikriveno sarađuju sa Vučićem i njegom tajnom policijom. Jer kako drugačije objasniti nejedinstvo na poslednjim beogradskim izborima, kada je jedinstven izlazak na izbore garantovao pobedu u glavnom gradu? Na prethodnim beogradskim izborima, po mnogima je ona ostvarena, ali, „neobjašnjivo“ nije i sačuvana.

Neko će reći da je razlog težak položaj srpske opozicije, odnosno nedostatak novca za normalno funkcionisanje opozicije. Istina, prihod od poslanika nije dovoljan za dobro organizaciono vođenje cele stranke. Međutim, za lidera i par saradnika iz prvog koncentričnog kruga to nije tako malo malo. Ne želimo da poverujemo da je to razlog liderskog principa u rukovođenju i vođenju svojih organizacija.

Kada se se uzme u obzir sve rečeno za studente i sve rečeno za srpske opozicione stranke, postavlja se pitanje da li opozicioni lideri imaju i jedan valjan argument kada kritikuju studentski pokret? Kritike koje su poslednjih dana u tom smeru upućivane studenti ne mogu da prihvate kao konstruktivne. S druge strane, kritike koje studenti upućuju ka opoziciji jesu konstruktivne. Ako ih ona prihvati, saradnja je možda moguća. A ako ne, ona u borbi protiv autokratije u Srbiji može da ostane samo na principima „nenapadanja“.

A ako zajedno na sledećim izborima pređu 126 poslanika, saradnja će biti neophodna. U njoj će studenti sa svojim poslaničkim izabranicima morati da vode glavnu reč. U suprotnom, radikalska Srbija će nam opet zakucati na vrata.

Autor je profesor univerziteta

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.