Lanac nekažnjenih prevara

Vest o hapšenju Radovana Karadžića u noći 21/22. jula probudila nove nade da ćemo poći putem izbavljenja iz začaranog kruga prevare i zabluda u koji smo zagazili još sredinom osamdesetih godina. Zabluda? Prevara? Kojim rečima se može iskazati sva nesreća koja je zadesila građane Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije u ratovima 1991-1995? Razaranja, masovna ubijanja, milioni unesrećenih ljudi, uništene perspektive generacija, i onih koji su se tek rodili posle tih ratova…
Na kraju obimnih izveštaja o hapšenju Radovana Karadžića provuklo se prvi put za ovih trinaest godina i nekoliko činjenica iz njegove biografije: zbog toga što je društvenim parama gradio vikendicu na Palama bio je 11 meseci u istražnom zatvoru u Sarajevu 1984, a zbog pronevere i krađe bio je osuđen na tri godine zatvora 1986. (koje nikad nije izdržao). I na kraju, uhapšen je 2008. kao lekar alternativne medicine, izmenjenog izgleda, objavljivao je tekstove po novinama, držao predavanja o „tihovanju“ i slobodno šetao gradom. Niko nije posumnjao u njega!
Zbog ovih nekoliko činjenica, Prevara i Zabluda izbijaju u prvi plan priče o srpskom nacionalnom heroju Radovanu Karadžiću čiju psihu, karakter i mentalitet je genijalno anticipirao još davnih sedamdesetih dramski pisac Dušan Kovačević u svom Radovanu III. Prevara i Zablude je pravi naziv srpskog nacionalističkog projekta čiji je jedan od protagonista bio i Radovan IV Karadžić. Radovan IV je, pokazalo se, bio najveći glumac u tom komadu i odigrao je do kraja. Kao doktor Džekil/mister Hajd, Radovan IV je odglumio razne likove. Od patriote koji je bio „brižan za svoj narod“, političara „koji želi mir svima“, beskrupuloznog, ciničnog, monstruoznog nalogodavca opsade Sarajeva i genocida u Srebrenici, političara o kojem priča cela zemaljska kugla, do prerušenog begunca, gurua alternativne medicine koji egzibicionistički maltene uživa u svojim veštinama. Da nije tragično, da nije bilo toliko desetina hiljada leševa, moglo bi da bude i potka za filmsku zabavu.
Lanac nekažnjenih prevara započeo je Karadžić upravo izgradnjom vikendice na Palama 1984. i on je sa strašću kockara, nastavio proneverama i krađama 1986. Mnogo unosniji posao za Radovana IV ukazao se početkom „dešavanja naroda“ u Srbiji, pa je on odmah procenio da u toj Velikoj prevari i za njega mora biti mesta, i to u jednoj od glavnih uloga. Krvoprolića na samom početku rata u Zvorniku, Bijeljini i Višegradu uspostavila su lanac zločina koji je svoj epski vrhunac dostigao genocidnim masakrom u Srebrenici. Sve vreme se iza prevare koja se pozivala na „nacionalni interes“ u stvari, krio interes hiljada Radovana sa početka Karadžićevog puta, kad je od društvenih para zidao sebi vikendicu.
Na stranu sva euforija što je Radovan uhapšen. Ostaju gorka knedla u grlu i brojna pitanja koja brinu. Pre svega, posle trinaest godina, od toga osam godina „demokratske vlasti“, odgajane su desetine hiljada novih mladića kojima je Radovan uzor. Njegovo hapšenje (izostao je onaj spektakl sa hiljadama policajaca) izvedeno je u zadnji čas, kao poslednji ulog ili žeton za novu partiju, ulazak u EU. Ideologija prevare Radovana IV je ostala živa, delotvorna, čak i materijalizovana u nacionalnom državnom projektu Republike Srpske. Projekta koji na počiva Zabludama nastalim na Prevari.
Ipak, nova nada je probuđena Karađićevim hapšenjem. To znači da je razotkrivanje Velike prevare projekta srpskog nacionalizma i svih prevara Radovana IV Karadžića lično, moguće. Cela ta prevarantska mafija zaogrnuta plaštom „nacionalnih interesa“ treba sad da objasni svoju ulogu bilo kao jataka bilo kao inspiratora i podstrekača. Moguće je otkriti prevare i svih drugih nacionalističkih lidera, još uvek zaštićenih, političara, intelektualaca, pesnika, filozofa i episkopa SPC. Moguće je otrežnjenje od nacionalnih zabluda i moguće je stvarno pokajanje kao prvi korak ka obnovi (samo)poštovanja i dostojanstva srpskog naroda, pomirenje sa narodima u okruženju i okretanje zajedničkom životu u budućnosti.