Lažni patriotizam kao štit

Znamo da je tokom prošle godine bila brutalna. Sile režima su agresivno nasrnule na sve koji se nisu mirili sa namerama da svim stanovnicima Srbije bude nametnuta jedna istina, kreirana u kabinetu glavnog generatora i kreatora naše sveukupne propasti.

Na početku ove godine (koja će možda biti izborna) uz oprobane metode sile, opredelili su se i za sofisticiraniji model ataka na društvene mreže, kako bi zaustavili informacije koje im ne odgovaraju. Ovakvi nasrtaji eksplicitno pokazuju da uzurpatori institucija i rušitelji društvenih sistema napadaju nesmanjenom žestinom. Cilj im je održavanje i nadogradnja iskonstruisane realnost, kako bi nastavili sa pokušajima da direktno utiču na kognitivne procese onih koji su im neophodni za novu krađu izbora.

Od kako su se domogli vlasti, uz uzurpaciju ekonomskih i društvenih resursa, usmerili su se na „upodobljavanje“ istine. Postavili su i razradili brojne mehanizme pomoću kojih ona treba da ostane bez javne potpore. Važno im je da ne stigne do relevantnog broja građana, kako bi se izgubio njen efekat i izostao korektivni faktor, koji bi trebalo da ima. Umesto činjenica, potkrepljenih materijalnim dokazima, građanima se nude verbalne konstrukcije u obliku priča, koje bi mogle da imaju logički sadržaj, kad im temeljene postulate ne bi činile ortodoksne laži. One su, gotovo, uvek ogrnute plaštom patriotizma.

Termin su vlastodršci prisvojili zbog jednostavnog načina da se njime manipuliše. Čim sebe označe kao „patriote“ odvajaju su se od onih koji ih kritikuju, te oni, automatski, postaju „nepatriote“, odnosno izdajnici, rušitelji i mrzitelji države. Članovima vladajuće vrhuške je važno da što glasnije i što češće uzvikuju da su „patriote“ verujući da ih ta reč štiti od svake sumnje u njihova nedela.

Neopterećeni savešću i moralnim skrupulama, noseći „patriotizam“ kao štit, ustoličuju laž kao opštevažeći diskurs. Te svakodnevne laži koje iznosi vrhovnik i njegovi satrapi nemaju cilj da se u njih poveruje, već da se na njih naviknemo. Misle da ako se naviknemo i na njih ne reagujemo, uspeće da nam nametnu svoju realnost i istinu. U njihovom mentalnom prostoru, uz ostale neusklađene osobine ličnosti, laži postaju vodeća pokretačka snaga, usmerena da zatre svaki trag istine.

Ona se relativizuje i instrumentalizuje, sa ciljem da se premetne u sredstvo moćne manipulacije. Konstruiše se nova „državna istina“ koju promovišu mediji, sudije, policija, botovi, lojalisti i hakeri. Oni treba da potvrde da je ta istina jedini zaštitnik „ustavnog poretka i države“ jer ju je izgovorio i u etar odaslao njihov vođa. On je, bezbroj puta, javno izgovorio da „nikad ne laže“ i „istinu sipa brzinom munje“.

NJegova istina, često, ima više kontradiktornih verzija, izazivajući kod pristalica konfuziju i čuđenje. Te varijacije su važne, kako bi se oni što duže zadržali u tako pometenom stanju, da ne čuju onu drugu istinu koju nije izgovorio onaj koji sve zna. Uveren u sopstvenu nepogrešivost i dalekovidost, pomno prati sve one koji istinu potkrepljuju činjenicama i argumentima. Na njih se ustremljuje sva sila destruktivne mašinerije, sa ciljem da ih neutrališe.

Ne koriste se drugačije činjenice ni argumenti, već se akcenat stavlja na iskonstruisane, ružne kvalifikacije, koje treba da dezavuišu i diskredituju svakog ko iznosi istinu drugačiju od vođine. U borbi protiv te istine dozvoljena su sve sredstva pa i hakovanje sajtova na društvenim mrežama.

Vlastodršci i njihov gospodar znaju da taj prostor ne mogu da unište, ali im je važno da naprave pometnju i dodatno uznemire zastrašene, neodlučne i digitalnim tehnologijama nevične građane, porukom da te „mreže“, preko kojih im stižu istine drugačije od onih koje dobijaju preko državnih medija, nisu tako pouzdane i da lako mogu da nestanu. Sve čine da istina postane deplasirana, lišena svakog autoriteta i društvene efikasnosti.

Teže da iz javnog prostora oteraju rasuđivanje i činjenice i ustanove prostor u kome se ćuti, ravnodušno gleda na događaje ili se glasno podržava vlast zarad lične koristi. U tom nastojanju teško mogu da sagledaju da su ih učinjena zlodela i „službena“ istina odvojile od većine građana i realnosti. Pred nama ostalima stoji jednostavna istina, potkrepljena nespornim činjenicama: otimači države i „ubice“ istine neće popustiti, ne smemo ni mi.

Autorka je lekarka iz Vršca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.