Nemam veze sa napadima na Dubrovnik, čist sam, to je nebuloza, plašim se samo boga i žene, nemam za šta da odgovaram… To su najčešći komentari ratnog gradonačelnika Trebinja Božidara Vučurevića na optužnicu koju je protiv njega podiglo Županijsko državno tužilaštvo u Dubrovniku, zbog ratnih zločina u tom gradu 1991.
Vučureviću se na teret stavlja da je izvršio ratni zločin protiv civilnog stanovništva na području Dubrovnika i uništavanja kulturnih i istorijskih spomenika u periodu od 1991. i 1995. i da je u tim napadima poginuo 91 civil, a 200 civila bilo ranjeno.
Osnivači predsednik Udruženja guslara Jugoslavije tvrdi da je u periodu za koji je optužen nije imao nikakve komandne odgovornosti, niti je raspolagao artiljerijom da bi mogao granatirati područje Dubrovnika. Ovaj državljanin Bosne i Hercegovine tvrdi i da nije vršio mobilizaciju, da nije komandovao jedinicima JNA, ali da je „vršio svoje civilne poslove“ na koje je ponosan. U jednom intervjuu Vučurevićje 1998. rekao da je iz Trebinja tokom rata otišlo preko pet hiljada ljudi nesrpske nacionalnosti, uglavnom Muslimana, da su se nadležni trudili da ne dođe do ubistava i da su „obezbeđivali konvoje autobusa“. Na pitanje zašto su ti ljudi morali otići odgovara da je to „zato što su morali otići Srbi iz Konjica, Mostara, Sarajeva“.
Vučurević će ostati upamćen i po izjavi: „Ako bude trebalo, napravićemo još lepši i stariji Dubrovnik“. Bilo je izjava i u stihu: „Neće više u Hercegovini biti gladi, a Sarajevo da se gradi“.
Božidar Vučurevićrođen je u selu Zubac kod Trebinja 14. oktobra 1936. Do rata je radio kao auto-prevoznik i trgovao je ogrevom da bi u leto 1990. postao predsednik Regionalnog odbora Srpske demokratske stranke za Hercegovinu. Postaje predsednik opštine Trebinje, zatim i SAO Hercegovine. U svojim pesmama grad opisuje kao mesto moralne zaraze i obrazovanja koje donosi tuđe običaje i razara tradicionalne vrednosti, pre svega autoritet muškarca u porodici, a selo opisuje kao jedino mesto gde čovek može razviti svoje prave sposobnosti. Učestvovao je na mnogim guslarskim festivalima. U pesmi „Pozdrav iz srpske Hercegovine“, optuživao je Srbiju zbog nedovoljne pomoći hercegovačkim Srbima. Tim povodom mu je Slobodan Milošević, navodno, rekao da je to „prava drugarska i bratska kritika“. Posle rata radio je kao špediter i bio je izvan politike. Autor je velikog broja knjiga poezije i osam knjiga proze.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
