Bivši predsednik SAD Džordž Buš uoči desetogodišnjice najgoreg terorističkog napada u istoriji SAD odao je počast putnicima i članovima posade aviona otetog 11. septembra 2001. i naglasio da će njihova hrabrost i nesebičnost uvek služiti kao nadahnuće. „Ono što se toga dana dogodilo iznad Pensilvanije spada u najhrabrije poduhvate u američkoj istoriji.“
Nekadašnji lider SAD danas je česta meta kritičara, budući da mu se zamera da je napravio taktičku grešku kada je nakon 11. septembra objavio „globalni rat protiv terorizma“, što je veliki broj muslimana ocenio kao napad na islam. Osim toga, kako se ističe, poveo je Ameriku u pogrešno vođen i skup rat u Iraku, te su neizmireni ratni troškovi doprineli budžetskom deficitu koji danas muči Ameriku.
Četrdeset treći predsednik SAD, koji je predsedničku zakletvu položio u januaru 2001. kao izborni pobednik iz redova republikanaca i na vlasti ostao do 2009, nakon što je reizabran na izborima 2004, za vreme svog mandata je pored nacionalne bezbednosti u prvi plan isticao svoju politiku u domenu privrede, zdravstvene zaštite, obrazovanja i reforme socijalne zaštite, a akcenat je stavljao i na pitanje imigracije. Zamerano mu je zbog neadekvatnog delovanja prilikom udara uragana Katrine 2005. Budući da su SAD 2008. ušle u drugu recesiju, njegova administracija se posebno pozabavila privrednim pitanjima i donošenjem nekoliko stimulativnih ekonomskih paketa. Do terorističkog napada 11. septembra, kada se usredsređuje na Bliski istok, Bušova spoljna politika je bila zasnovana na jačanju veza s Latinskom Amerikom, posebno s Meksikom. Nakon terorističkih akcija na američkom tlu 2001. poveo je rat protiv Avganistana s ciljem zbacivanja talibana s vlasti koji su podržavali tadašnjeg lidera Al Kaide Osamu bin Ladena. Ta njegova inicijativa uživala je veliku međunarodnu podršku i dala je rezultate, budući da je talibanski režim smenjen.
Džordž Buš rođen je 6. jula 1946. u Nju Hejvenu kao sin bivšeg predsednika SAD Džordža Herberta Buša i Barbare Buš. Studirao je na Harvardu i Jejlu. Godine 1968. za vreme rata u Vijetnamu priključio se Teksaškoj nacionalnoj gardi. Pre stupanja za državno kormilo SAD bio je 46. guverner Teksasa, jedini u istoriji SAD koji je na toj funkciji ostao dva uzastopna mandata. Oženjen je Lorom Buš s kojom ima bliznakinje Barbaru i Dženu. Njegovi memoari „Trenuci odluke“ prodati su u dva miliona primeraka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
