Ličnost Danas: Mohamed el Baradej

 Za nepunih nedelju dana od povratka u domovinu pošlo mu je za rukom da ujedini opozicione snage u Nacionalni front za promene. Najavom da je spreman da se kandiduje za predsednika na izborima 2012. ozbiljno je uzdmao političko tlo Egipta.

Kritičari već osporavaju njegove političke domete jer je neiskusan na tom polju i malo zna o Egiptu s obzirom na tri decenije provedene na Zapadu. Za Egipćane željne promena, Baradej je spasitelj koga su čekali decenijama. Onima bližim vlasti više nije tako omiljen, nazivaju ga huljom i američkim agentom. Za dostignuća na polju sprečavanja širenja nuklearnog naoružanja u svetu, pre pet godina Baradej i IAEA nagrađeni su Nobelovom nagradom za mir. Osim izvanredne diplomatske veštine, poznat je i po otvorenom iznošenju stava kada je to potrebno. El Baradej je, između ostalog, odbio da potvrdi tvrdnje Londona i Vašingtona da Bagdad poseduje oružje za masovno uništenje. Bušova administracija nije krila da ne gaji simpatije prema Egipćaninu. Naljutio je Izrael kada je rekao da je ta zemlja pretnja broj jedan na Bliskom istoku jer poseduje nuklearno oružje. Prigovarano mu je zbog „mlakih“ upozorenja nuklearno naoružanom Iranu. Kao razloge za to navođeno je iransko poreklo njegove supruge Aide el Kačef koja je sestra bliskog saradnika duhovnog lidera Irana ajatolaha Alija Hamneija.

Baradej je jedno je od petoro dece Mostafe el Baradeja, borca za demokratiju i čoveka koji je znao da se usprotivi režimu Gamala Abdela Nasera. Po uzoru na oca, završava prava na Univerzitetu u Kairu 1962. Obrazovanje nastavlja u Ženevi i Njujorku gde je doktorirao. Otac je Lejle i Mustafe, koji stanuju u Londonu. U mladosti se bavio atletikom. Jula prošle godine Baradej je bio gost Beograda kada je istakao zadovoljstvo saradnjom sa Srbijom na projektu izmeštanja istrošenog nuklernog otpada iz Vinče u Rusiju.