Logori i gadovi

Stara kineska poslovica poručuje da prvo počistiš svoje dvorište, a onda pogledaš u tuđe. Na našim prostorima je uobičajena praksa da se gleda u tuđe, ponekad sa zavišću jer nam se čini da je tamo trava zelenija, ponekad sa željom da se dovede u sumnju to navodno uređenije dvorište. Tešimo se da nije baš toliko zelenija trava kod komšije, a ni cveće nešto uredno. Svoje dvorište, pak, čistimo teškom mukom i to samo ako nas neko natera.
Preneto na aktuelna politička dešavanja, priča o dvorištu i komšijama mogla bi da se poveže s nedavnim obeležavanjem godišnjice oslobađanja Jasenovca, najozloglašenijeg nacističkog logora na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić je na komemoraciji održao govor koji bi mnogi naši političari trebalo da prouče. „I danas se nađe dosta gadova koji bi nas htjeli uvjeriti kako zločin nije bio tako strašan, ako je uopće počinjen, kako se u logorima poput Jasenovca sasvim dobro živjelo i preživljavalo, kako je ubojica bilo i na drugoj strani, pa to valjda poništava masovna ubijanja počinjena ovdje, te kako se strahote koncentracijskih logora zapravo izmišljaju da bi se cijeli narodi mogli optužiti kao genocidni“, rekao je Mesić, koji je prethodno kritikovao odluku Sabora da za obeležavanje Blajburga izdvoji 500.000, a za Jasenovac samo 100.000 kuna.
Srbija, na sreću, nije imala Jasenovac, ali je i na ovim prostorima bilo koncentracionih logora i zločina. Za zločine na prostorima bivših jugoslovenskih republika tokom devedesetih osumnjičeno je više ovdašnjih zvaničnika i građana. Zvaničnici se sve stidljivije izjašnjavaju o zločinima iz Drugog svetskog rata, novije da ne pominjemo. Kada će se ugledati na Mesića i jasno osuditi stratišta bez prethodne kalkulacije koja je ideološka ili nacionalna „boja“ žrtava i počinilaca? Ne moraju da upotrebe reč „gadovi“, ali u silnoj želji da amnestiraju očigledne nacističke kolaboracioniste, ne treba da smetnu s uma da je Beograd još 1942. godine bio zvanično proglašen „očišćenim od Jevreja“. Neće biti da su za to samo nemački okupatori krivi, imali su oni i domaće pomagače. Beograd je glamurozno obeležio aprilske Dane Beograda, šta bi sa 20. oktobrom? Zašto su skoro sve ulice boraca NOR-a dobile nova imena? Kada će Srbija prestati da se stidi svoje partizanske prošlosti? Kada ćemo početi dostojanstveno da obeležavamo 9. maj, Dan pobede nad fašizmom, a ne da se sve svede na polaganje venaca na 3-4 spomenika i raspravu o četnicima i partizanima? Vukovar, Sarajevo i Srebrenicu da ne pominjemo.