Lojalisti će pisati udžbenike

Kada institucije ne rade svoj posao, vlast iz nasilja i tiranije (policija, tajna policija) prelazi u totalitarizam i teror (paraformacije, „SS“).

Kako piše Hana Arent u „Izvorima totalitarizma“: „Prva stvar koja mora da sledi jeste nezamislivi talas propagande… Teror bez propagande bi izgubio skoro sav psihološki efekat. Dok propaganda bez terora nema pun zamah… Upotreba nasilja može biti deo propagande. Gebels o razlici između fašizma i nacionalsocijalizma: Fašizam nije… ni nalik nacionalsocijalizmu. Dok ovaj drugi ide duboko do korena, fašizam ostaje na površini.“

Ovo se dešava kada se vlasti (čitaj jednom čoveku) potčine državne institucije, policija, vojska, crkva i univerzitet. Jer: „Država to sam Ja!“

Za sada, delovi policije i tajne službe potpuno potčinjeni (posebno oni čije značke ne vidimo), to je učinjeno sa vrhom vojske i crkve, ali ni u policiji, vojsci ili crkvi vlast nema podršku po horizontali i dubini. Šta je preostalo? Potrebno je napasti duhovne osnove života, dakle, univerzitet i čitavu kreativnu industriju. Univerzitet je umstveni – misleći deo društva, a iz uma izbijaju osnovne vrednosti istina, sloboda i pravda. Kako to učiniti? Udariti na svakog mislećeg čoveka i pokušati sa uklanjanjem klice slobode!

Sad je na redu jedan širi krug intelektualaca, koji su pisci knjiga, udžbenika, jednom rečju stvaraoca. Zabraniti udžbenike i pisati druge (drugačije). Ko su drugi? Umesto slobodnih stvarati lojaliste – ove pripadnike „šatorske gerile“. U temelju nekog društva je vrednosni sistem: on može biti dvostruk – primitivan, nagonski ili lojalistički – tzv. „ćacilend“ ili slobodorski, intelektualan, učtiv ili otmen sa druge strane. Ko je ko? Ovaj otmeni pripada studentima profesorima i svim slobodarskim ljudima koji su osvestili narod, a ovaj drugi lojalistički, ponizan, kriminalni oslonio se isključivo na „ćacilend“, i njihovo oružje – laž, primitivizam, uvrede, teror.

Šta je motiv – ideja koja razara naše kriminalno društvo. Rešio je vođa da napiše knjigu: Kак я победил цветную революцию? A zar duhovni (po)glavar nije išao kao prethodnica u Moskvu sa istom porukom. Vladimir se smeškao, iako mu možda nije do osmeha. Ali, može se dogovoriti da ovaj vođa nema talente za pisanje, onda nastaju izvesni psihološki problemi: ta nemoć i psihički problemi zbog nje (videti Junga) utiču na njegovo delovanju: Uništiti sve koji imaju talenat za kreativno pisanje, pozvati lojaliste: „Pomozite mi da povratim moć pisanja!“

Jezik koji se sada upotrebljava (srpski jezik!) previše je „čist“, hajde da ga ja i moji prvi saradnici oplemenimo.

Uzmimo primer Ane B, ona sve sledi što joj kažem i još srpski jezik, sa rečnikom koji svaki dan serviram, usput „oplemenjuje“.

„Lojalisti, dajem vam odrešene ruke: zabranite ove udžbenike, zgrabite sve u vaše ruke pišite nove i bolje udžbenike nacionalnog značaja, slušajte moje reči, Ja (čitaj država!) sam vaš prorok!“

„Totalitarni pokreti su masovne organizacije atomizovanih, izolovanih pojedinaca. U poređenju sa ostalim partijama ili pokretima, njihova najsumnjivija eksterna karakteristika jeste zahtev za totalnom, neograničenom, bezuslovnom i nepromenljivom lojalnošću svakog pojedinačnog čkana,“ (Hana Arent, „Izvori totalitarizma“).

Prema Arent, totalitarizam se ne zadovoljava vladavinom spoljašnjim sredstvima, u ovom slučaju „državom i mašinerijom nasilja“, njegova represivni aparat otkrio je da je totalitarizam „unutrašnje sredstvo dominacije i terora nad ljudskim bićima“. Takvu lozinku potvrđuje Himler kada se obraća SS: „Moja čast je moja lojalnost“.

Ko da piše udžbenike? Lojalisti će pisati udžbenike – isključivo nacionalisti po zanimanju! (Oni koji slede jezička pravila proroka!). Koji predmeti? Pa srpski jezik, istorija… (Konačno će predsednik biti zastupljen u istoriji, makar „falsifikovao“ sopstveno delo i makar privremeno, kao pozitivac!) Muzičko obrazovanje je već formirano pod šatorima, likovno – sa osećajem lepog već vidimo u Pionirskom parku, itd.

„Ograničimo se dakle na čišćenje naših mišljenja i vrednovanja i na stvaranje novih vlastitih tablica vrednosti – ali ne mozgajmo više o moralnoj vrednosti naših postupaka! Da, o drugima vreme je da nas obuzme gađenje! Treba da nam se protivi ukusu da donosimo moralne presude! To brbljanje i taj loš ukus prepustimo onima koji više nemaju šta da rade osim da prošlost malo dalje vuku kroz vreme I koji sami nikada nisu sadašnjost – mnogima, dakle većini!“ (Niče, Vesela nauka)

Šta se krije iza zabrane udžbenika? Krije se pljačka! Intelektualne i državne imovine, krije se egoizam, totalitarna vlast – čovekova potreba da istorija piše o njemu dok je živ da se uveri, krije se „surova korisnost“.

„Diktator može i mora da stalno upražnjava totalitarno umeće laganja… glumeći govorljivog nacionalistu… lovljenje tajnih neprijatelja – čovek koji gaji opasne misli.“ (Hana Arent)

Predlog izmena i dopuna Zakona o udžbenicima: (I)

Zakon se donosi bez analize i obrazloženja osim reči „nacionalni interes“ iza kojih se vlast skriva. Odgovornost za sadržaj nacionalnih udžbenika snosi isključivo ministar, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Nacionalni prosvetni savet, jer ove institucije propisuju program i sadržaj udžbenika, pregledaju i odobravaju svaki udžbenik koji je u upotrebi. (II) Stvara se monopol i krše osnovni propisi i data prava: ukida konkurencija, krši Ustav Srbije i SSP.

Na primer, za četiri nacionalne čitanke, čija izrada je poverena Zavodu za udžbenike izdvojen je budžet od 320 miliona dinara; prema takvoj logici, novih 36 naslova koštaće devet puta više, dakle, oko tri milijarde dinara, što je iznos blizak ceni koštanja svih udžbenika u Srbiji, pa država umesto lažnog projekta „nacionalni značaj“ može kupiti i besplatno podeliti knjige svim osnovcima u Srbiji. Iza ovog lažnog motiva krije se ozbiljna korupcija. (III) Šta je onda stvarni cilj promene Zakona? Udžbenike u sadašnjem sadržaju i formi kreiraju domaći autori, preko 1000 učitelja, nastavnika i profesora univerziteta angažovano je na izradi udžbenika. (Svi su iz Srbije, dakle, udžbenike ne pišu stranci!) Tome dodajemo lektore, dizajnere, štamparije itd. Pokrenuta je čitava grana kreativne industrije! Međutim, kako su to misleći ljudi, a vladajuća totalitarna struktura uništava, hapsi i razara svakog mislećeg u Srbiji, došlo je vreme, da pod lažnim izgovorom „nacionalne ideje“ uništavanja izdavačkih kuća, štamparija i mislećih ljudi, (jer možda su oni krivi za „obojenu revoluciju“), da se postojeći udžbenici zabrane i stvaraju drugi – novi i bolji – isključivo od lojalista, koji će bar „prigodni rečnik predsednika“ staviti u čitanku, a njega konačno tretirti kao istorijsku ličnost. (IV) Spisak udžbenika koji je potrebno da rade lojalisti je sledeći: srpski jezik, istorija… Zašto? Pa da lojalisti konačno umesto „Adam Bogdan vodu gazi…“ – bukvara, piše „Aleksandar, Brnaba…“ Ili umesto Jovinog „tamo potok ovde cvet, piše „tamo srpski potok ovde srpski svet“. Da nije tragično, bilo bi komično.

Predlažem: povlačenje Predloga Zakona iz skupštinske procedure, ako vlast ostaje gluva, predlažem da se odmah po promeni vlasti ovaj Zakon poništi.

Šta se postiže ovim besmislenim predlogom? Tri stvari: sakrivena je odgovornost institucija, uništavaju se sva hodajuća bića koja šire miomiris slobode i slobodarskog duha, a afirmišu lojalisti, oni totalitarci i tirani sa crnim majicama, kapuljačama i mišićima, koji moraju postati više od toga što jesu: moraju postati pisci i autori. Vrh vojske može da odahne – ima zamenska paravojska – lojalisti, sveštenici ionako svakog čoveka šalju u večnost, a univerzitet? I kad sve spališ Đordano Bruno ostaje! Ta klica uma, slobode i znanja je neuništiva!

Šta posle udžbenika? Poslednja stanica zabrane knjiga u Srbiji je rušenje sajma! Sajam je simbol knjige, ali i simbol velikih građevinskih konstrukcija, koje se i danas izučavaju na Građevinskom fakultetu. Sajam je spoj vozdizanja knjige i znanja! Srušiti sajam! Spaliti knjige! Zameniti narod!

Zato studenti, profesori narode srpski, pumpaj!

Autor je profesor i samostalni narodni poslanik

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.