Maglovita ministarska obećanja

Saša Nikašinović Ovog proleća Srbija je dugo i zabrinuto očekivala kišu i – novu vladu. Kiša je stigla u zadnji čas. Tako je izabrana i Vlada. Nebo nam se smilovalo, rekli bi seljaci. Biće da to podjednako važi i za kišu i za izvršnu vlast. Sve bi se lepo završilo da čekanje nije predugo trajalo. Vreme je novac i čekanje košta. Računica je još otvorena i sada je pitanje samo da li će šteta biti veća ili manja. Biće manja ako kiša nastavi ovako obilno da zaliva njive, bašte i polja. I ako, s druge strane, nova vlada Srbije uspe da povuče dovoljno mudre, dovoljno odlučne i dovoljno brze poteze.
Nema sumnje da će najveću direktnu štetu pretrpeti poljoprivrednici. U nekim krajevima će, možda, morati da se proglasi stanje elementarne nepogode. Deo štete od suše će, znači, morati da nadoknadi država. Poljoprivrednicima to, ipak, nije dovoljno. Nisu oni u manjku samo zbog sasušene zemlje, nego i zbog toga što je u privremenom budžetu bilo para za znatno povećane plate, ali ne i za podsticaje u poljoprivredi. Sada i taj manjak treba nadoknaditi.
Novi ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević moraće brzo da se uči na novom poslu. Situacija je takva da nije mogao da ćuti i odlaže suočavanje sa novinarima i javnošću. Reagovao je onako kako to političari obično čine – umirujućim obećanjima. Deo tih obećanja bilo je ponavljanje onog što je Demokratska stranka obećavala u predizbornoj kampanji, ali je deo bio i nov, direktno izazvan vremenskim neprilikama.
Ponovljeno je obećanje da će poljoprivrednici dobiti podsticaje od sto evra po hektaru. Računica izgleda sasvim jednostavna, a nije. Nije, valjda, da će se te pare davati i onom ko je zemlju ostavio neobrađenu? A ne izgleda ni logično da se za hektar pšenice, hektar povrća u plastenicima i hektar vinograda daje isti podsticaj. Ostaje i pitanje šta će dobiti stočari za meso i mleko. Sve to treba izračunati, precizirati kriterije i uklopiti u budžet u kojem bi, kako Milosavljević kaže, trebalo da se za poljoprivredu nađe 400 miliona evra.
Novo obećanje je navodnjavanje. Tamo gde se zemlja navodnjava seljaci ne moraju da gledaju u nebo. Voda usevima uvek stiže na vreme, prinosi su za oko 40 odsto veći. U Srbiji je sistemom za novodnjavanje obuhvaćeno samo 1,2 odsto obradivih površina i po tome je na začelju u Evropi. Navodnjava se samo 40 hiljada hektara, za razliku od 390 hiljada hektara u Albaniji ili 2,3 miliona hektara u Rumuniji. Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav, koji bi trebalo da navodnjava 510 hiljada hektara, zarastao je u korov. Već dugo se uopšte ne održava. Sada bi trebalo uložiti velika sredstva samo da se obnovi nešto što je već postojalo, a sistem je potrebno i proširivati. Za irigacione sisteme, kaže ministar, možemo se nadati pomoći Svetske banke. Dodaje da su neka njegova razmišljanja i to da se organizuju javni radovi za čišćenje kanala i regulisanje vodotokova.
Ako tu poslovi zaista krenu, ispašće na kraju dobro što je suša stigla baš sada. Ministar je imao očiglednu nastavu o tome šta može da napravi suša i koliko je navodnjavanje važno. Ali od obećanja do realizacije dug je put. Pogotovo kad su obećanja maglovita, a posao koji treba uraditi obiman, skup i dugotrajan.
Maglovita obećanja, inače, stižu i od drugih ministara. Često i po istom receptu ponavljanja onog što je u predizbornoj kampanji obećano. Tako novi potpredsednik Vlade Božidar Đelić ponavlja da će oni koji prvi put kupuju stan biti oslobođeni poreza. Nevolja je što po zakonu, ako je u pitanju stari stan, porez ne plaća kupac nego vlasnik. Uobičajeno je, međutim, da se na isplatu tog poreza ugovorom o prodaji obavezuje kupac. Zakonske izmene bi nekako morale rešiti tu enigmu. Recimo da se propiše da prodavac ne plaća porez ukoliko onaj ko kupuje stan od njega prvi put rešava stambeno pitanje. Problem je, međutim, što nije realno tražiti od prodavca da on garantuje kako kupac ranije nije imao stan. A pitanje je i šta znači „prvi put kupuje stan“. Da li tu spadaju i oni čiji roditelji dosad već imaju tri kuće i pet stanova, a oni su formalno „beskućnici“? I ko će sve to proveravati i odmeravati?
Sa novim stanovima stvar je još komplikovanija. Plaća se PDV, ali građevinska firma koja je PDV platila ima prava na poreska oslobađanja za PDV koji je plaćala za kupljeni materijal, gorivo, usluge koje je plaćala drugima. Ako bi onaj ko prvi put kupuje stan bio oslobođen plaćanja PDV-a u punom iznosu od 18 odsto, nijednoj firmi ne bi se isplatilo da nove stanove prodaje onom ko je oslobođen poreza.
Kad se sve sabere – ako se bude radilo brzopleto oni koji prvi put kupuju stan dobiće povlasticu koju uopšte neće moći da iskoriste. Oni koji prodaju stanove, nove ili stare, neće biti zainteresovani za takve kupce. Na kraju će ispasti da će oni morati da se dobrovoljno odriču poreske povlastice da bi stan uopšte mogli da kupe.