Maligna narcisoidnost u savremenoj politici

Na čelu pokreta ili partije nalazi se osoba ili VOĐA, čije se ideje i dela nikada ne dovode u pitanje i izrazito strahopoštuju. Vođa je okružen članstvom koje ispoljava bazične autoritarne karakteristike i to je uspešan recept koji se, u varijacijama, danas pozicionira vrlo visoko u društveno-političkom životu. Naravno, mora se naglasiti – i podsetiti – da sve ove varijacije imaju isto istorijsko uporište – u Nacional-socijalističkoj partiji.

Međutim, ono što se već 15 godina dešava na društveno-političkoj sceni Srbije je prilično drugačiji tip autokratije koju odlikuje osobine koje bi mogli podvesti ili imenovati kao MALIGNA NARCISOIDNOST. Ovakve organizacije i njihove lidere – u slučaju Srbije to je Srpska napredna stranka – odlikuju veoma specifične osobine.

* Demokratski fasadizam tj. elektorijalna autokratija – institucije, izborni sistem, sloboda medija, ljudska prava – se poštuju samo na papiru dok se u praksi svaki deo drušva korumpira i podređuje ciljevima stranke. Opozicija, i društvena i politička se diskredituje frazama „izdajnici“, „strani plaćenici“, „pretnja narodu i ustavnom poretku“;

* Manipulacija narativima – uvodi se dualna – mi protiv njih – logika (narod protiv elite, patriote protiv neprijatelja, mi lepi, pametni, miroljubivi, oni ružni, prljavi, zli) kreiraju se i pojačavaju visokoemotivne i stresne okolnosti (česta pretnja ili uvođenje vanrednog stanja, napadi spoljašnjih, nevidljivih neprijatelja, prazna obećanja o obelodavanju društvenih, političkih i istorijskih „istina“) stavljanje propagandne mašinerije u korist otimanja javnog prostora za njegovu/njenu verziju istine;

* Lični kult mekog tipa – nema statua i spomenika sa njegovim likom ali ima puteva, bolnica, mostova, ima stalne medijske prisutnosti, ima govora i obraćanja u kojima se stvara slika lidera koji marljivo radi 25 sati dnevno za svoj narod i državu, nikad ne spava, sve zna i sve može da reši;

* Otvorena diskvalifikacija neistomišljenika – kritike su nepoželjne i na njih se ne odgovara dok se druga strana omalovažava i ponižava, otetim institucijama koristi se za obračun putem poreskih kontrola, raznih inspekcija, pretnje otpuštanjima i krivičnim prijavama, jačanjem samocenzure u svim oblastima javnog života;

* Moralni relativizam – On i oni su najsvetliji primeri moralnih vertikala, sve što uradi je za „dobro naroda i države“ javno uočene ili dokumentovane greške se ne priznaju nikad.

Naravno, javno ispoljavanje i zloupotreba ovih karakteristika ne može biti uspešna ako u samom građanstvu nemamo odgovarajuće preduslove. U društvu, kao što je naše, gde u obrazovnoj strukturi imamo jedva 5% visoko obrazovanog stanovništva,a skoro 30% funkcionalno nepismenog, gde se desio sunovrat životnog standarda, gde se procenat stanovništva koje živi u apsolutnom siromaštvu svake godine povećava, gde je nasilje svake vrste normalizovano a nesigurnost egzistencije prihvaćena, gde su nacionalne medijske frekvencije replavljene kičom, šundom, prostaklukom i govorom mržnje – to je društvo u kome građanin postaje saučesnik ovakvom lideru i ovakvom režimu.

* Idealizacija vođe – on je otac nacije, zaštitnik, spasitelj, svemoćna sila za male i velike probleme;

* Strah i mentalna, emotivna i egzistencijalna zavisnost – bez njega se država ruši i sistem se raspada, neprijatelji preuzimaju sve, haos se svuda širi i sve guta;

* Šminkanje realnosti – nije savršen ali bar nešto radi, svi su isti a i ko bi drugi, da nema njega ne bi bilo ni plate ni penzije ni vaučera;

* Gaslighting masa – uz pomoć medija, narod više ne razlikuje istinu od laži, više se veruje njegovim rečima i obećanjma nego sopstvenim čulima.

Borba protiv i otpor režimu maligne narcisoidnosti nije ni lak ni brz. Dugotrajan pritisak na ovakvu vlast podrazumeva svest o tome koliko proces može biti bolan i kompleksan, da nema instant rešenja, da ovde nije u pitanju samo smena vlasti već osvešćivanje i prihvatanje promene kao takve, promene vrednosnog, kulturološkog i normativnog sistema, skidanje ružičastih naočara. Zato se ovakva borba mora voditi na nekoliko istovremenih frontova

* Obrazovanje, informisanje, svest – učenje medijskoj i informatičkoj pismenosti i prepoznavanje mentalne, emotivne i istorijske revizije i manipulacije, vraćnje društvenog statusa prosvetnim radnicima, novinarima, aktivistima;

* Raskrinkavanje mita o „spasitelju“ – prikazivanje obrazaca ponašanja i delovanja Vođe kroz analizu profesionalaca, informisanje građana o poštovanju njihovih ličnih, bazičnih prava;

* Mikrootpor – stvaranje zajednica slobodne misli koje neguju i praktikuju solidarnost, empatiju, odgovornost, kulturu satire – online i offline;

* Građanska hrabrost – oslobađanje da se kaže ne – čak i kad si jedini, aktivna odbrana kolege, novinara, profesora, druga – bez kalkulacije;

* Ujedinjeni politički pritisak – dugoročna strategija opozicione borbe koja je fokusirana na vladavinu prava, nezavisne institucije, dokumentovanje kršenja ljudskih prava, saradnju sa međunarodnim organizacijama i dijasporom;

* „Napuštanje nasilnika“ – oslobađanje zavisnosti od Vođe, prihvatanje drugačije realnosti, uviđanje sopstvene odgovornosti, praktikovanje empatije umesto straha i mržnje

* Stvaranje ličnog MANIFESTA OTPORA – ne pristajem da ćutim, neću da se klanjam i obožavam, neću da mrzim, oslobodiću se propagande, ne bojim se istine, neću se umoriti, naučiću da živim u slobodi jer SLOBODA NIJE KRAJ PUTA I CILJ – ONA JE NAČIN HODA.

Senka Jankov, gradska odbornica
Miroslav Paunov, član stalnog odbora
Zeleno-levi Front, Zrenjanin

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Još vesti iz ovog grada

Vučića nećete pobediti ako ga potcenjujete

Zrenjaninska opozicija: „Predsednik Skupštine umesto što šeta po Sečnju neka raspiše izbore za mesne zajednice“

Voda u Zrenjaninu nije ispravna: Zabrana upotrebe za piće ukinuta 9. oktobra

129 dinara za jedan kubik: Pijaća voda nije roba, nego javno dobro