Malo radi, malo kradi, skini kapu svakoj vladi

Čekamo da se za našu demokratiju izbori „pošten seljak sa četiri razreda osnovne škole“. Na tu kartu trenutno najviše igra opozicija. E, pa i ovog puta šanse su joj jalove. Ovde promene mogu da donesu jedino studenti jer demokratija se uči u školi, na fakultetu. Za nju je osim proste većine potrebno i jedinstvo. Opozicija to nema, ni jedno ni drugo.

Čitam u Danasu „Za okorele opozicionare u Mionici asfalt nije stigao“, tekst Branimira Jovančićevića, profesora Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu inače potpredsednika Demokratske stranke. Bio je u poseti mioničkim selima uoči redovnih lokalnih izbora koji se održavaju u nedelju 30. novembra gde će se na biračkom listiću prvi put naći i studenti. Želja cenjenog profesora je bila da da podršku studentskoj listi i političkim strankama okupljenim pod imenom „Ujedinjeni za Mionicu“ koji će nastupiti pod rednim brojem 4.

„Sa svojim stranačkim prijateljima obišao sam i neka sela u okolini Mionice. Kišovit dan je samo pojačao snažne, ali i vrlo pomešane utiske. Ušli smo u više od dvadeset dvorišta i kuća seoskih domaćina. Zajedničko za sve je gostoprimstvo. Po pravilu je to bio poziv da uđemo, da pređemo prag kuće i da se poslužimo kafom, slatkim i rakijom, ponegde i ratlukom. Naravno da nismo mogli da udovoljimo svima. Ipak, bila je to prilika da steknemo sliku o uslovima i načinu života našeg seljaka u mioničkom kraju“, opisao je svoj obilazak.

Ali, nisam nigde pročitala koliko puta su on i njegovi stranački prijatelji prešli kućni prag tih istih ljubaznih domaćina? Koliko puta su razgovarali o svakodnevnim problemima seljaka? Ili je to bilo samo sad, pred izbore? Zašto sabirate utiske tek sad? Gde ste bili svih ovih meseci, godina….

Lepo ste objasnili psihologiju „uspešnog“ i „sposobnog“ seljaka: „Bio je za Miloševića, onda za one ‘žute’, sad je za Vučića, a ako zatreba, lako će zavoleti i studente. Naravno, sad je na odborničkoj listi vladajuće stranke“. Eto, seljak Vam je rekao sve: on nije na ceni, cena je na njemu. A tu cenu ste, pored vlasti, formirali Vi i Vaši stranački prijatelji.

Kažete: „Na kraju dana su ostali vrlo pomešani utisci. Ipak nekako dominira onaj o teškom, i pomalo čamotnom životu seljaka u mioničkom kraju. Ukoliko i posle nedelje politički opstanu Vučićevi podanici, gase se i poslednje šanse i nade za bilo kakav boljitak“. Ne živi čamotnim životom samo seljak u mioničkom kraju, žive ga u svim selima. Bolje reći, preživljavaju, od danas do sutra, od vlasti do vlasti. Prodaju se za: subvencije, brašno, useve, naftu, radno mesto, glas na lokalnim izborima. Verujte mi, puna ih je Srbija. Samo Vi to ne znate jer ih nikad niste obišli.

Čitajući Vaš tekst, nemam pomešane utiske kao Vi. Kod mene je gorčina prožeta nevericom i pitanjem: Zašto se vrtimo ukrug i ponašamo se kao da smo pali s Marsa? Onaj isti seljak čiji ste život nazvali čamotnim rekao bi: „Oće opozicija leba bez motike“. Drugim rečima, hoće da sedi na dve stolice.

S druge strane vlast, koja će u Mionici nastupiti u dve kolone, nastavlja da primenjuje recept iz Kosjerića i Zaječara: obećava kule i gradove, asfaltiranje puteva, rešavanje restrikcije vode. A za najveću sirotinju obezbedila je zejtin, šećer, so, makarone, paštete, mesni narezak, sapun… I tu demokratija gubi svoje značenje, posebno ona izborna. Mnogo puta smo prošli ovu lekciju, ali nismo je naučili.

Doduše, ne zna mionički seljak, kao ni svaki drugi, šta je elita a posebno šta je politička elita. Ali, zna da ne sme nikom da veruje. Kad ga pitaju: Šta očekujete od izbora odgovara: „Ništa. Ko god da dođe svi su isti“. To je naš poraz. Dno koje smo dotakli kao društvo. U takvim situacijama naš seljak radi „na svoju ruku“. Lako se lati one svima nama dobro poznate krilatice: „Malo radi, malo kradi, skini kapu svakoj vladi“. Zato su potpredsednika DS-a profesora Jovančićevića ugostili i oni koji „nisu morali“. Jer, ko zna šta će biti sutra….

Da je seljak uvek bio uz svog vladara potvrdila je istorija. A to dobro zna i naša vlast pa ga zato i koristi. Pored njive i štale nudi mu i rad u „Kolubari“. Ako nema adekvatnu školu, vlast mu prodaje diplomu, a seljak zauzvrat obraz i lojalnost. Tako ovdašnja vlast trguje sa seljakom. Daje mu, ni previše ni premalo. Taman toliko da ga drži na uzdi.

Šta opozicija trenutno nudi mioničkom seljaku? Ništa praktično. Što bi narod rekao: ni jare, ni pare. Niti imaju ono što vlast nudi, a nemaju ni ideju šta bi ponudili.

Sve u svemu, izbori u Mionici biće težak zalogaj za opozicione liste, kažu sagovornici Danasa. Neće. Nemaju čemu da se nadaju beogradski opozicionari predstojećim lokalnim izborima u Negotinu, Mionici i Sečnju, pobedi najmanje… Ne može opozicija sa Terazija da kliče seljaku: „Bravo domaćine, mi smo uz tebe!“. To je Pirova pobeda.

Autorka je urednica u Danasu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.