Foto: Privatna arhiva Dragi studenti,
Možda još ne osećate, ali vaša je mirna borba sve bliža cilju. Pobeda se čini daleko jer ispunjenje zahteva stagnira, kriza se produbljuje novim incidentima nasilja i hapšenja, a tu su sada i dva nova zahteva. Peti i šesti zahtev koje ste postavili u samo nedelju dana pokazuju da je vaše strpljenje zloupotrebljeno i da je vreme ovoj vlasti isteklo. To nas vraća na večito pitanje: Kako dalje?
Pokrenuli ste zborove građana širom Srbije i krajnje je vreme da se pokaže njihova moć. Pisao sam već o predlogu da sazovete istovremeno zborove građana u celoj Srbiji (i one koji se još nisu okupljali) i da definišete isti dnevni red za sve. Na tom istovremenom Megazboru građani mogu donositi važne političke odluke za državu u kojoj vlast deluje protivustavno. Važno je da su svi građani pozvani da istovremeno odlučuju na svom lokalnom zboru i svi zborovi zajedno će u tom trenutku činiti Megazbor. Nije važno hoće li se svi građani pojaviti jer ni na izbore ne izlaze svi. Na tom Megazboru se može glasati i o prelaznoj ekspertskoj vladi koju sve više vas podržava.
Podsetio bih da je ustavni rok za formiranje nove vlade 18. april, i da će nenadležni predsednik uskoro predložiti svoj sastav nove vlade. Za mandatara je odredio Đuru Macuta koji nema legitimitet da preuzme Vladu jer niko nije glasao za njega. Ako želite da spasete Srbiju od mračne sudbine Ćacilenda i da se ispune vaši zahtevi, potrebno je da vi kao nosioci političkog legitimiteta predložite prelaznu ekspertsku vladu. Postoje podele među vama o tome, ali one nisu dramatične. Moj utisak je da većina suštinski želi isto, samo postoje razlike u shvatanju sadržaja i koncepta takve vlade. Pokušaću pobiti šest glavnih argumenta protiv prelazne ekspertske vlade sa kojima sam se susreo.
Prvi argument je tvrdnja da su studenti protiv političkog angažmana, uključujući i izbor ekspertske vlade. Međutim, vi se jeste politički angažovali i vaši zahtevi imaju politički karakter jer i oslobađanje institucija od politike je takođe politički zahtev. Vaša politička neutralnost i distanciranje od vlasti, opozicije i političkih stranaka je politički faktor koji je ujedinio građane. Međutim, na vaše potpuno logične i razumne zahteve, naprednjačka vlast vam je pokazala srednji prst i nazvala vas stranim plaćenicima, separatistima, ustašama, špijunima, teroristima, rušiteljima države, ruljom, LJotićevim zborašima, boljševičkim plenumašima, pretili da će vas uništiti kobrama i lojalistima, a mnoge su hapsili, fizički napadali i povredili. Vi ste postali legitimna politička opozicija naprednjačkoj vlasti, ne zato što ste to hteli, nego zato što su vas oni proglasili neprijateljima.
Drugi argument je da univerzitetska autonomija brani studentima da predlože ekspertsku vladu. Ovde se radi o pogrešnom shvatanju pojma univerzitetske autonomije. Ona ne znači da vlast mora biti autonomna od univerziteta, nego obrnuto – vlast ne sme da se meša u rad univerziteta. Upravo je zato problematično da u fakultetskim savetima sede predstavnici vlasti jer to je ono što narušava univerzitetsku autonomiju. A obrnuto je svakako poželjno – da vlast angažuje fakultete ili predloži pojedine profesore sa univerziteta u radne grupe za pisanje zakona, nacionalnih strategija i sl. Univerziteti su kuće znanja i treba ih konsultovati, pogotovo u ovakvim kriznim situacijama. Uostalom, vi to ne biste činili kao deo univerziteta, nego zato što ste vi grupa građana koja u tom momentu ima politički legitimitet. To su mogli da budu i poljoprivrednici – ako bi im narod dao punu podršku, oni bi bili nosioci političkog legitimiteta.
Treći argument su loša iskustva Srbije sa ekspertskim vladama. Pominju se kao primeri Vlade Mirka Cvetkovića, Ane Brnabić i buduća vlada Đure Macuta. Neki pogrešno zaključuju da su ove vlade ekspertske samo zato što je mandatar nestranački.
Međutim u tim vladama su uglavnom sedeli članovi političkih stranaka, a to bi trebao biti slučaj i sa Macutovom vladom. Ni stranka koja bi se profilisala kao „stranka eksperata“ (npr. G17+) ne bi mogla da učestvuje u pravoj ekspertskoj vladi, jer jednom kada ekspert uđe u političku stranku, on postaje političar i ne može ga se više vrednovati kao nezavisnog eksperta makar bio najstručniji u svojoj oblasti.
Četvrti argument je da svi građani moraju biti uključeni u proces formiranja vlasti. Uključivanje građana ne isključuje vas, naprotiv, svako može da ima svoju ulogu u tom procesu. Međutim, sada je ključno pitanje ko će da predloži ekspertsku vladu.
Ako bi to bili zborovi građana to bi teško bilo izvedivo budući da Srbija ima 174 jedinice lokalne samouprave i oko 3.000 mesnih zajednica. U uslovima dominacije režimskih medija, deo građana i dalje nema uslove da prati šta se dešava i kome da veruje. Građani uglavnom znaju za „eksperte“ vladajućih koji su se redovno pojavljivali u režimskim medijima i prezentovali netačne informacije. Osim toga, postoji opasnost zloupotrebe zborova građana od strane lokalnih SNS moćnika, a možda i drugih stranaka, da proguraju svoje ljude. Zato vi treba da predložite ekspertsku vladu, a građani će da podrže bilo protestnim pritiskom na Skupštinu ili glasanjem na Megazboru građana – dok se ne stvore uslovi za izbore.
Peti argument je da studenti nisu dovoljno stručni da donose ovakve odluke, kao i ideološka obojenost termina „ekspert“. Kada bi stručnost bila ključ, tada bi prelaznu vladu trebalo da predlože najviše naučne institucije kao što su SANU ili Konferencija univerziteta Srbije. Međutim, oni nemaju legitimitet koji imate vi. Građani su još manje stručni pa glasaju na izborima premda su godinama (čak i decenijama) pod dominatnim uticajem režimskih medija i posle toliko laži deo njih više ni ne zna šta je istina. Jedino što znaju je da veruju vama.
Pravo je svakog studenta i studentskog plenuma da odbije da učestvuje u tome. Logično je da se studenti nekih fakulteta ne osećaju komotno u toj poziciji, za razliku od onih koji imaju određena znanja o funkcionisanju države, jer npr. studiraju političke nauke, pravo ili ekonomiju. Ipak, ima mnogo resora u Vladi pa bi kandidate za njih mogli predložiti plenumi studenata umetnosti (kultura), medicine (zdravlje), građevinarstva, saobraćaja, poljoprivrede, šumarstva, rudarstva, sporta itd. Ima i resora o kojima bi plenumi različitih fakulteta mogli predložiti kandidate (npr. nauka i prosveta). Ne možete pogrešiti jer ta Vlada će ionako imati privremeni karakter. Studentski plenumi bi mogli da predlože i širu listu potencijalnih kandidata, a da se onda glasa ko će sa liste da uđe u Vladu.
Šesti argument je da postoji rizik da bi studentske plenume mogla iskoristiti neka politička opcija da dođe na vlast. Pokazali ste i sami da to nije moguće. Osim toga, zato se i predlaže potpuno nestranačka vlada. Ona bi bila privremenog karaktera i u njoj bi bili ljudi koji nemaju dugoročne političke ambicije. Novosadski studenti su predložili kriterije i ograničenja za formiranje ekspertske vlade, uključujući i pismenu garanciju svih članova Vlade da se neće politički angažovati narednih osam godina. Svrha te Vlade bi bila samo da se obezbede pošteni izbori i ispunjenje vaših zahteva. Vaši plenumi su pozivali veliki broj eksperata kao goste tako da već imate potencijalni krug dobrih kandidata.
Šta nakon što predložite ekspertsku vladu? Neki smatraju da je apsurdno tražiti od Skupštine da konstituiše Vladu protivnu njenom interesu, ali to je ustavna procedura sa kojom treba pokušati. Protestni pritisak može dovesti i do raspuštanja Skupštine. Podsetio bih da se, prema članu 132. Ustava, Skupština mora raspustiti ako ne izabere novu vladu do 18. aprila.
Ako neće Skupština, tu je Megazbor građana.
Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
