Foto FoNet Milica VučkovićDragi studenti,
Nakon četiri meseca od tragedije u Novom Sadu koja je odnela 15 života i dvoje učinila doživotno invalidima, vlast je po prvi put ozbiljno pristupila potpunom ispunjenju jednog vašeg zahteva. U pitanju je onaj poslednji i najmanje važan. Taj zahtev nema veze sa padom nadstrešnice, ali ste time opravdano tražili povećanje budžeta za visoko obrazovanje od 20%, uključujući i smanjenje školarina za 50%.
Ovim pismom pre svega želim da vam ukažem na četiri podvale vlasti u ispunjenju tog zahteva, a iskoristiću priliku da kažem nešto i o tome ko danas ima politički legitimitet u Srbiji.
Prva podvala se već dogodila kada je vlast pokušala da prikaže ispunjenje zahteva povećanjem samo „materijalnih troškova“ za visoko obrazovanje od 20%, čime je ukupno povećanje budžeta za visoko obrazovanje trebalo da iznosi samo 4%.
Podsećam da se ovde radi o najlakšem zahtevu – jedinom koji vlast može da ispuni bez da ijedan naprednjak izgubi fotelju ili u najgorem slučaju završi u zatvoru. To pokazuje da vlast suštinski ne želi da ispunjava vaše zahteve, već želi samo da iskonstruiše priču da su oni ispunjeni.
Druga podvala je uvođenje nepotrebne birokratske procedure po kojoj će studenti da plaćaju punu školarinu svojim fakultetima, a država će onda iz budžeta naknadno refundirati 50% uplaćenog iznosa školarine. Vi ćete odlučiti da li prihvatate takvo rešenje, ali po mom mišljenju treba da insistirate da se zahtev ispuni onako kako ste i tražili – dakle, da vi uplaćujete 50%, a ne punu školarinu. Potencijalni problem koji ovde vidim je da vlast može posle da uslovljava refundaciju školarina iz budžeta prekidom blokada, a ako fakulteti ipak ostanu u blokadi onda će pozvati njih da vam vrate novac. Na taj način mogu pokušati da izazovu konflikt između vas i vaših profesora, a i između vas samih.
Treća podvala je obećanje vlasti o povećanju plata u visokom obrazovanju od 15,97%. To je jedna od zamki o kojima sam govorio u prošlom pismu – povećanje plata je sredstvo za potkusurivanje kojim vlast želi da podeli profesore i studente. To je prepoznala profesorka Biljana Stojković kada je ovo rešenje prokomentarisala rečima: „Studenti nisu na prodaju, a nismo ni mi profesori“. Niko ne spori da su profesorske plate u Srbiji premale, ali meni kao profesoru je neprihvatljivo povećanje plate od 15-ak odsto u uslovima koji su rezultat pogibije 15 ljudi. Ovom podvalom vlast želi da potkrepi laž koju su više puta ponavljali: da su profesori nahuškali studente na proteste i onda su prvo sebi obezbedili veće plate. Vaši plenumi imaju slobodu da predlože drugačiju raspodelu pošto ste vi obezbedili tih dodatnih 20% iz budžeta.
Četvrta podvala je odugovlačenje vlasti s ispunjenjem ovog zahteva, što je dovelo do velikog zakašnjenja u njegovom ispunjenju. Tražili ste povećanje budžeta za celu 2025. godinu, Skupština će najverovatnije da ga izglasa tek u martu, a primena će da počne najranije u aprilu. Kada se radi o novčanim obavezama, za zakašnjenje se plaćaju kamate. vi na to imate pravo i razmislite o tome koju kamatu biste želeli da vlast plati. Vaš zahtev podrazumeva 50% niže školarine i u obrazloženju ste naveli da je „ovo prvi korak ka besplatnom obrazovanju“. Kao kamatu možete da tražite garanciju da će se koraci ka besplatnom obrazovanju nastaviti. Na primer, to biste mogli da formulišete kao amandman koji će da propiše svake godine smanjenje školarina za dodatnih 5 ili 10% dok obrazovanje ne postane besplatno. Mnoge evropske zemlje imaju visoko obrazovanje koje je besplatno: Austrija, Češka, Danska, Finska, Grčka, Hrvatska, Nemačka, Norveška, Poljska, Slovačka, Slovenija, Švedska… Naravno, kao i sve prethodno, vaši plenumi treba i to pitanje da rasprave.
Zasedanje Skupštine počinje 4. marta, a prema najavi prvo će se raspravljati i glasati o predloženim zakonskim izmenama, a posle toga će se konstatovati ostavka Vlade. To je protivno članu 132 Ustava koji propisuje da će se ostavka predsednika Vlade konstatovati na prvoj narednoj sednici Skupštine. Dakle, Vlada još nije pala, a i pitanje je kad će, čime se stvara protivustavno stanje.
Naprednjački plan za ustoličenje nove Vlade smo videli na lokalnom nivou – u gradu gde je sve počelo tragedijom u režiji korumpirane gradske i državne vlast. Da bi se sprečilo učešće opozicionih odbornika novosadske Skupštine, SNS je angažovao policiju i tako postavio iste ljude u gradskoj vlasti kao što su bili oni pre njih, samo s drugim imenima i prezimenima. Novosadski scenario će pokušati da primene i na državnom nivou – takvim nedemokratskim i protivustavnim metodama će pokušati da nametnu novu Vladu bez političkog legitimiteta.
O legitimitetu vlade je pisao Džon Lok, najuticajniji politički filozof 17. veka. U svom kapitalnom delu „Dve rasprave o vladi“ je konstatovao da ljudi formiraju vlade kroz društveni ugovor kako bi zaštitili svoja prirodna prava, među kojima je i pravo na život. Lok je smatrao da kada vlada ne uspeva da zaštiti ta prava ili ih krši, ljudi imaju pravo da je zamene. To je suština demokratskog legitimiteta koji je ova vlast izgubila, dok ste vi postali nosioci tog legitimiteta. Skeptici se možda pitaju: Kako to znamo?
Dokazi o legitimitetu su nedavno istraživanje Crte koje pokazuje da vas i vaše zahteve podržava velika većina građana (64-80%), kao i stotine hiljada građana koji su Vam na ulicama i trgovima širom Srbije javno i dobrovoljno iskazali podršku. U isto vreme, naprednjačka vlast je pretnjama otkazima, dnevnicama, sendvičima i autobusima koji su dovozili ljude iz cele Srbije i Republike Srpske jedva sakupila 14 hiljada ljudi u Jagodini i 23 hiljade ljudi u Sremskoj Mitrovici (izvor: Arhiv javnih skupova). Toliko o legitimitetu.
Od dana kada će Skupština konstatovati ostavku Vlade počinje ustavni rok od 30 dana za izbor nove Vlade. Kao što sam naveo u prvom pismu, to je prilika da među uvaženim gostima koje pozivate na vaše fakultete u blokadi odaberete one koji imaju znanje i integritet, a onda da ih predložite kao Prelaznu vladu koja će da prekine protivustavno delovanje vlasti i obezbedi poštene izbore. To je ono čega se predsednik najviše plaši kada je rekao: „Neće biti ni prelazne, ni ekspertske vlade, to vam garantujem svojim životom“. On koji za izbor Vlade nije nadležan, već Skupština.
Na kraju ću samo kratko da odgovorim na komentare naprednjačkih botova i tabloida da sam Hrvat koji se meša u studentske proteste u Srbiji. Džabe se trude, niko u to više ne veruje. Kada sam počeo da Vam pišem, znao sam da će me kad-tad proglasiti Hrvatom. A onda sam sebi rekao: „Mile, sad ili nikad!“
Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
