RIK i ostvarivanje biračkog prava u inostranstvu: Zanemareno informisanje birača kako da glasaju

Verujem da među građanima države Srbije niko ni ne pomišlja da je pojedinim institucijama cilj da im se uskrate određena prava ili da funkcionerima treba dopustiti da ne rade i da građane onemogućavaju da koriste svoja prava.

Biračko pravo je subjektivno pravo, to je ljudsko pravo, a onda i političko pravo. To je skup određenih prava koja su građanima Ustavom zagarantovana, a među njima i da na izborima daju svoj glas ili da budu kandidati, tj. da biraju i da budu birani.

Država Srbija je propisala da građani imaju pravo da glasaju u inostranstvu, to pravo imaju svi državljani RS koji su navršili 18 godina, imaju poslovnu sposobnost i prebivalište u RS, a podneli su zahtev da se u birački spisak upiše podatak da će glasati u inostranstvu.

Ovo pravo je ustanovljeno, ali postoje teškoće da se ono ostvari tj. iskoristi.

Institucije države Srbije ne objavljuju podatke o brojnosti nacionalnog biračkog tela, tj. koliko ukupno ima državljana sa biračkim pravom, koliko od njih živi u inostranstvu, gde žive i koliko ih se i u kojoj zemlji nalazi, niti se zna koliko će birača svoje pravo glasa na predstojećim izborima iskoristiti u inostranstvu .

Jedno istraživanje koje je sprovedeno na skoro hiljadu ispitanika iz 36 zemalja pokazalo je da više od pedeset procenata građana Srbije koji imaju pravo da glasaju u inostranstvu nikada nije glasalo. To pravo se ne koristi zbog toga što je procedura da se glasa u inostranstvu složena, ili zbog toga što je biračko mesto udaljeno, ili ga nema, ili zato što birači nemaju dovoljno informacija o izborima i glasanju . To su razlozi koji su najčešće pominjani.

Republička izborna komisija (RIK) ima obavezu da radi u javnom interesu, da radi savesno i odgovorno ne samo za vreme izbora, već i dokle god im traju mandati, da radi i između dva izborna ciklusa, da se pridržava propisa koji uređuju njena prava i obaveze i da stvara i održava poverenje građana. Između dva izborna ciklusa RIK je dužna da radi poslove iz svoje nadležnosti, pored drugih to su poslovi na uklanjanju prepreka koje postoje na putu da građani koji imaju pravo da glasaju u inostranstvo to pravo ostvare .

Komplikovana procedura je jedan od razloga što građani ne glasaju u inostranstvu. To je opšte poznato, pa mora biti da je poznato RIK-u. Po svemu sudeći predstojeći izbori će se sprovoditi po važećim zakonima, procedura će biti ista, pa je potrebno promeniti nabolje način na koji se sprovode, otkloniti nedostatke u organizovanju, učiniti bržim i lakše dostupnim nadležne službe, unaprediti komunikaciju sa biračima, otkloniti ono što otežava funkcionisanje a posledica je neznanja i nespretnosti naših službenika u institucijama u zemlji i činovništva u inostranstvu, loše organizacije i odsustva plana rada.

Određene poslove, kao što je donošenje odluke da se otvori biračko mesto u inostranstvu, RIK može da radi samo u saradnji sa Ministarstvom inostranih poslova (MIP), diplomatsko-konzularnim predstavništvima (DIP) u inostranstvu i sa ambasadama. Tu su zaposlene osobe koje obavljaju javne funkcije, ovlašćene su da donose različite odluke i odgovorne su za sprovođenje politike. Odluku da se otvori biračko mesto u inostranstvu donosi RIK, a tome prethodi procedura u kojoj ambasador u određenoj državi predloži MIP-u da se u toj zemlji otvori biračko mesto.

Građani se ne prijavljuju i ne koriste pravo da glasaju u inostranstvu zbog toga što je biračko mesto udaljeno, ili zbog toga što nema biračkog mesta, ono nije otvoreno, ili zbog toga što je odlazak do njega komplikovan, to je skupo i traži mnogo vremena, ili je poduhvat koji nije izvodljiv. Prepreke koje treba da savladaju da bi iskoristili pravo da glasaju nekada su nesavladive. One su zapravo vid sprečavanja da se to pravo koristi.

Stanje se može promeniti nabolje tako da se to vidi i oseti na predstojećim izborima. Mogu se ukloniti prepreke i napraviti promena koja će uticati na odnos birača prema biračkom pravu, pa će se prijaviti i glasati u inostranstvu i oni koji ranije to nisu praktikovali zbog prepreka na putu da ostvare svoje pravo.

Svi u nizu koji imaju dužnosti i ovlašćenja vezana za otvaranje biračkog mesta u inostranstvu su kao izabrana i postavljena lica, kao državni činovnici i kao institucije, dužni da obavljaju funkciju savesno i odgovorno, i da rade u interesu građana. Svi su dužni da omoguće glasanje. RIK ima pre dugih konkretne obaveze i zadatke koji se tiču ostvarivanja biračkog prava. RIK je dužna je da obezbedi građanima pristupačna biračka mesta i da im omogući da glasaju bez teškoća.

Građani u inostranstvu su zapostavljeni u dobroj meri kada je reč o ostvarivanju biračkog prava. Aktuelna vlast se tim pitanjem bavi na način i u meri koja je u stranačkom interesu. RIK ne vodi brigu o biračima u inostranstvu, o tome da li mogu da glasaju bez teškoća i da li su biračka mesta pristupačna biračima. To pitanje ne dira zbog toga što nije aktivna, ili što ne poznaje svoje obaveze, a može biti da čeka smernice. Što god da je razlog, ne radi svoj posao ni savesno ni u interesu građana.

Građanima RS u zemlji i onima koji glasaju u inostranstvu bilo bi bolje da ambasadori, MIP i RIK rade posao za koji su zaduženi. S obzirom da to nije uvek i svuda tako, građani u inostranstvu koji imaju osećaj građanske dužnosti i želju da se čuje njihov glas, rade na organizovanju aktivnosti koje će omogućiti da se koristi pravo i glasa u inostranstvu, i da se promene uslovi koji su ih odvraćali od toga.

Treba najpre da razgovaraju ili da se dopisuju sa ambasadorom zemlje u kojoj se nalaze i da ga ubede da je njihov predlog da se otvori biračko mesto opravdan, i da ukažu da nije prihvatljivo ranije ponašanje ni ambasadora, ni MIP ni RIK, da bi se dobio rezultat koji se traži. Ambasadori se nisu bavili otvaranjem biračkih mesta već su brigu prebacivali na MIP, ta institucija isto tako bez udubljivanja posao je prebacivala na RIK. To se po pravilu radilo u nevreme, kada je izborni proces bio u toku.

Informisanje i edukovanje birača koji glasaju u inostranstvu o tome kako se ostvaruje biračko pravo treba pripremiti između izbornih ciklusa i uskladiti sa evidentiranim specifičnostima. To je dužnost RIK. Taj deo biračkog tela je zanemaren, to je jedan od razloga što ne koristi pravo da glasa.

Zajednički interes građana RS koji imaju pravo da glasaju u inostranstvu je da se promene uslovi za glasanje i popravi ono što se popraviti može. Okupljeni oko istog cilja lakše će do njega stići.

Autorka je bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.