Šredingerov zvučni top

Ovaj slučaj je možda najbolji primer za sve ono što jeste aktuelni režim. Izražena inkompetentnost, manipulacija istinom, državni organi koji ne reaguju ili reaguju samo kad to kaže vlast. Postoji nekoliko razloga zašto se o 15. martu sada ponovo govori. Osim velike sumnje koju je slučaj Senjak bacio na Ministarstvo unutrašnjih poslova, neformalna predizborna kampanja u kojoj se trenutno nalazi vladajuća stranka, jasan su povod za ovakve spinove.

Vlast će vam reći da je mnogo logičnije da su hiljade ljudi koordinisale i planski napravile pometnju, nego da je policija, koja je mesecima pre i posle toga nasilno postupala prema građanima, iskoristila oružje koje nije smela da iskoristi.

Sad su studenti teroristi, govori se o zabrani učestvovanja na izborima. Tužilaštvo se sramoti već duže vreme svojim (ne)radom, ali slučaj Senjak i sad ponovo zvučni top mogu se izdvojiti kao dva najveća skorašnja poniženja za pravosuđe u Srbiji.

Diskreditacija trenutno najvećeg političkog protivnika vlasti logičan je korak u pred-predizbornoj kampanji. Ovo sluđivanje biračkog tela jasno je upućeno glasačima SNS-a i onima koji se predomišljaju, a na ovaj način dalja diskreditacija studentskog pokreta opravdava policijsku brutalnost na svim prethodnim, ali i narednim protestima, jer se, kako kaže režim, ovde radi o terorističkoj organizaciji.

Demokratija i partijski pluralizam sve su dalji od realnosti u Srbiji jer danas realno nikakvu demokratiju nemamo, a gotovo svaka stranka koja je stupila u koaliciju sa SNS-om u nju se i utopila, ne računajući SPS koji ima politički identitet koji naprednjaci ne mogu asimilovati u svoj.

Navodi režimskih medija i funkcionera o tome da je i tog 15. marta zvučni top, čije su posledice osetile hiljade građana, zapravo bio napad na predsednika i njegovu porodicu, uklapaju se u njihovu retoriku i propagandu, a od Vučića je jedino Džejson Born izbegao više pokušaja ubistva.

Ovo je preraslo u čistu farsu u kojoj više ništa nema smisla… Oni se hvataju sad za sve što mogu da smisle da diskredituju političke protivnike, jer kampanja za to neće biti dovoljna nakon svega što se dogodilo od pada nadstrešnice. Narodski rečeno, ne može da ih opere ni Sava ni Dunav, pa sada vade zvučni top iz fioke tužilaštva.

Glavno pitanje je ko ovde laže, a mislim da je i odgovor i više nego očigledan. Lakše je koordinisati laganje, nego paniku hiljade ljudi na ulici.

PS. Zvučni top postoji kao što postoji Šredingerova mačka u popularnom naučnom eksperimentu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.