(BETAPHOTO/Nikola Todorovic)Već decenijama, od sloma socijalističkog sistema, slušali smo teorije raznih profesora ekonomije i novinara (svi redom do 90-ih zagovornika samoupravljanja i društvene svojine kao najboljih sistema na svetu) o tome kako „napredna slobodna društva“ funkcionišu na temelju „slobodne trgovine“, „nevidljive ruke“, „neoliberalizma“…
Slušali smo kako je nesvojstveno slobodnom društvu da se bilo ko, po najmanje država, bilo kako, a najmanje nacionalizacijom, meša u „slobodnu tržišnu utakmicu“.
I evo sada vidimo na sopstvenom primeru kako to izgleda i svi se prave nevešti, svima je normalno to što radi američka agencija (OFAC). Niko se ne usuđuje da postavi jedno načelno pitanje: A kako to sme nekakva vladina (državna) agencija SAD-a da zabranjuje bilo kojoj državi da poseduje ili ne poseduje vlasništvo nad određenim preduzećem, u ovom slučaju kompanijom NIS?
Gle čuda, sada čak ni ovde u Srbiji, niko ne ističe „nacionalni suverenitet“, svima je to sasvim normalno da neko zabranjuje nekome da poseduje neku imovinu i ograničava mu „svetinju nad svetinjom“ svojine?! Kako može neka agencija iz SAD narediti da mora biti otkupljen većinski paket akcija NIS-a i to tako da oni nadgledaju kome će biti prodat?!
Zar nije osnova „slobodne trrgovine“ i neprikosnovenog privatnog ali i javnog vlasništva da vlasnik može da proda kome hoće po ceni koju istrguje, a kupac može da kupi sve ono što se nudi opet po ceni koju istrguje? To su osnovne dogme kapitalizma, tako su nas učili.
A sada ispada da ne može. Pojela maca. Naprotiv, otkako je počeo rat u Ukrajini, zapadne vlade su ne samo zamrzle imovinu Rusije koja se zatekla u njihovim bankama i sve brodove i avione koji su se u tom trenutku nalazili na njihovom području već su i konfiskovali tu imovinu!!!
Da uzmemo kako je zamrzavanje imovine logično i „opravdano“ jer ako se već stalo na stranu Ukrajine onda tu ima rezona da se ne bi ta sredstva koristila na polzu nominalnog agresora protiv nominalnog nevinašceta koje jeste stvarno napadnuto, ali nikako bez razloga napadnuto. (Mada niko nije zamrznuo imovinu Države Izrael nigde u svetu!)
Dobro, zamrzavanje bi se još moglo razumeti kao privremena mera dok se ne postigne mirovni sporazum pa će se sredstva i imovina tada odmrznuti i vratiti vlasniku. Na Zapadu koji se diči neprikosnovenošću svojine, zaplenjena je imovina ruske države pa je čak taj novac dat na korišćenje Ukrajini. Neke fabrike u vlasništvu Kine su u zapadnoj Evropi konfiskovane od strane države, jer one proizvode nešto što bi moglo da posluži budućem agresoru (cilja se na Rusiju ili Kinu). Za to se pozvalo na neki stari zakon izvučen iz prašnjave arhive još iz Drugog svetskog rata kada je to imalo smisla. Sve zarad očuvanja nacionalne bezbednosti.
Ovde nam pričaju kako ništa ne treba nacionalizovati jer to bi bilo otimanje, nasilje i relikt komunizma. A kako su zbog raznih javnih radova (autoputeva, železnice i dr.) nacionalizovali vlasnicima kuće i imanja plaćajući im ispod tržišne cene jer je to bilo u javnom interesu? Na primer kod izgradnje nove Ibarske magistrale?
Kako god se završila ova afera oko udela ruske svojine u NIS-u to nam otvara oči i čini da drugačije vidimo stvari. Ne samo po ovim ekonomskim već i po mnogim drugim pitanjima više neće moći naivčine da se vajkaju kako je kod nas loše, a kako bi bilo lepo kada bismo postali deo „vrlog uređenog sveta“. Pa mi već jesmo deo tog gramzivog sveta kome je sva vrlina u zgrtanju miliona i ništa više.
Autor je književnik i publicista
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
