„Kad pobedite prvi put, onda jako želite da pobedite drugi put, a kad pobedite drugi put, želite još žešće da pobedite treći put. Kad pobedite treći put, e, onda vam to pređe u naviku“, ovako je gradonačelnik Zagreba Milan Bandić opisao svoj slučaj u jednom razgovoru sa potpisnicom ovog teksta. U nedelju je peti put izabran za gradonačelnika hrvatskog glavnog grada – tri puta u gradskoj skupštini i dvaput na neposrednim izborima.
Njegova nezavisna lista uglednih hrvatskih stručnjaka iz najrazličitijih oblasti najjača je odbornička grupa u zagrebačkoj skupštini. Usluga jednog dela tih stručnjaka sadašnja vlast SDP-a u Hrvatskoj odrekla se iz političkih razloga. Ova peta totalna pobeda definitivno je uozbiljila Bandićeve kritičare: iako ga je Ivo Josipović 2010. godine ubedljivo pobedio u drugom krugu, Bandićevi izgledi da ipak postane predsednik Hrvatske više se ne potcenjuju.
„Ja sam poseban, ali tako normalan i jednostavan“, rekao je Bandić pošto su u nedelju objavljeni konačni rezultati izbora i onda izveo svoj uobičajeni performans „deljenja emocija, pobede, sebe, svega“ sa ljudima, kako su zapazili analitičari, a što se opisuje kao specifični Bandićev populizam, koji se ne da imitirati. A on je u svom „baš me briga“ stilu, na kome mu ponekad zameraju i najvatrenije pristalice, taj performans zaključio rečima: „Fućka mi se, ma kako oni to zvali.“
Bandić je u Zagrebu došljak iz Hercegovine (novembar 1955, Donji Mamići kod Gruda) i to mu urbani Zagreb ne može oprostiti. Kao što mu čak ni neki gosti u Zagrebu ne mogu oprostiti što je bio pokrovitelj grubih arhitektonskih intervencija kontroverznog investitora Tomislava Horvatinčiča na zagrebačkom Cvetnom trgu, onom iz pesme. Novinar Davor Butković tvrdi da ga je za, uostalom nikad dokazanu, korupciju u razgovoru bez svedoka sumnjičio još Ivica Račan. Bandić je, tvrdi direktor zagrebačkog pozorišta Kerempuh Duško Ljuština, od Zagreba napravio najsocijalniji grad u Hrvatskoj. A na izborima se očito to broji.
Novi-stari gradonačelnik Zagreba bio je član Saveza komunista, a onda Socijaldemokratske partije Hrvatske, odakle je izbačen 2010. jer se kandidovao za mesta već namenjena drugima. Ipak on se obavezno poziva na Boga, pa odmah zatim na majku, a gotovo nikad na Marksa i zbog toga ga valjda stalno sumnjiče da je maskirani desničar, iako se nije, poput većine svojih hercegovačkih zemljaka, devedesetih godina pridružio Hrvatskoj demokratskoj zajednici (HDZ).
Bandić je decembra prošle godine bio na beogradskom koncertu Prljavog kazališta. Pre toga je u Beogradu boravio 1989. godine u poseti „prijateljskoj opštini Zvezdara“ i Beograd iz tog vremena pamti po „ležernoj atmosferi, normalnim ljudima i dobrom životu“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
