foto (BETAPHOTO/Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll)Vučiću ostaje još jedna godina predsedničkog mandata. Obećao je da se neće ponovo kandidovati ni menjati Ustav. Jednom prilikom je rekao da će karijeru nastaviti kao košarkaški trener. Ajde da mu verujemo. On sam kaže da iza njega ostaju „putevi, pruge, naučno-tehnološki parkovi, aviokompanije najuspešnije u regionu, bolnice, škole“ (Politika, 26. novembar).
Mnogo čega ostaje iza Vučića što ima minus predznak. To se vidi, o tome narod govori, ali to vlast neće da čuje.
Najveća pošast koju nam je on uveo i ostavio je neviđena korupcija. Na tenderima za realizaciju investicija uvek pobeđuju ljudi iz SNS-a ili bliski njemu.
Sam Vučić je jednom prilikom rekao da su se mnogi iz vrhova SNS-a enromno obogatili. Bivši predsednik SNS-a i Republike je u svom selu Bajčetini podigao manastir.
Pitamo se od kojih novaca, da li su mu oni od oca ostali ili možda od penzije. Ovog ktitora crkva još nije proglasila za sveca. U ugovore za investicije neki uticajni ljudi se „ugrađuju“ pa mi jedan kilometar Moravskog auto-puta plaćamo daleko skuplje nego dugi (Hrvatska) u regionu.
Narodnim novcem se neodgovorno raspolaže pa se on često koristi za partijske potrebe. Tipičan primer su režirani masovni mitinzi podrške samom Vučiću. Iz državnih preduzeća, opštinskih uprava i sličnih javnih službi po spisku se određuje ko treba da ide u Beograd na miting.
„Dobrovoljcima“ se broje dnevnice kao da su na radnom mestu, oni dobijaju lanč-paket pa u Beograd autobusima koje obezbeđuju saobraćajna preduzeća. Sve to papreno košta, ali ti nije skupo u odnosu na podršku koju je predsednik dobio.
U politički diskurs uneo je mržnju. Politički protivnici si za njega lopovi, lažovi, prevaranti. Nikad u Srbiji nisu kao do sada postajale tako oštre podele. U borbi za vlast služio se nečasnim sredstvima kao što su česta menjanja biračkih spiskova u poslednjem trenutku, podmićivanje birača.
U političkoj praksi on tuži i sudi, vedri i oblači. Ponaša se kao bogomdani mesija. NJegova je uvek prva i poslednja, U srpskoj istoriji nikad nije bilo tolikog dodvoravanja vladaru kao u Vučićevom periodu. Predsednica Vlade Ana Brnabić u svakoj svojoj izjavi, u prvoj rečenici obavezno se zakune u Vučića. Što je sigurno, sigurno je.
Vučićev period pamtiće se kao vreme narodnih protesta. Narod traži pravdu i demokratiju, a on period svoje vladavine proglašava najvećim napretkom u srpskoj istoriji.
Nešto kao Periklovo zlatno doba u antičkoj Grčkoj. Stalno nas ubeđuje da vidimo ono što ne vidimo. O tome neprekidno priča na svima televizijama. Ušao nam je u oči, i uši pa smo od toga obnevideli i ogluveli. Verovatno je svetski rekorder po broju sati provedenih na ekranima.
Ima još mnogo minusa, ali u antologiju gluposti svakako će ući njegov Ćacilend. Čovek kritikuje „blokadere“ što blokiraju mostove i raskrsnice, a on okupirao centar Beograda, deci i starima oduzeo park sve u ime studenata koji žele da uče.
Mnogo čega tužnog ostavlja nam Vučić. Ako bih sve nabrajao, potrošio bih čitave novine, ali dovoljno je i ovo.
Autor je profesor u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
