Moć je iskvarila naprednjake

Autorka, koja je i osnivačica Centra za psihološku podršku, psihoterapiju i edukaciju „Psiho Ludens“, u tekstu je napisala: „Moć može iskvariti čoveka i koliko su sistemi u kojima je moć neograničena opasni. Sistem moći, ako nije ograničen i transparentan, neizbežno će dovesti do zloupotrebe. Kada političari dobiju neograničenu moć, kada nema kontrole i protivteže, počinje zloupotreba vlasti. Istorija je prepuna primera lidera koji su započeli kao heroji naroda ali su pod teretom moći, postali represivni i zaboravili na interese onih kojima služe“.

Verujem da je sve ovo što je naučno dokazano i na jezgrovit način izloženo, za one koji duže pamte, zvuči dobro poznato. U toku Titove vladavine, u jednopartijskoj diktaturi, bilo kakvo drugačije mišljenje je bilo sprečavano i osuđivano. Vreme je pokazalo da je tadašnje birokratizovano jugoslovensko društvo, bez bogatstva pluralizma mišljenja, bilo bogomdano za raspadanje. Sa Miloševićem na čelu države u Srbiji je obnovljeno gajenje kulta ličnosti i održan kontinuitet vladavine jednog neprikosnovenog i svemoćnog čoveka. Narodnih neprijatelja i domaćih izdajnika, koji su se usudili da kažu koju kritičku reč, bilo je napretek.

Posle 13 godina apsolutističke vlasti SNS i Aleksandra Vučića, svakim danom sve je vidljivije da je kod nas na sceni restauracija Miloševićevog režima. Doktrina „jedna partija, jedan vođa, jedan narod“ važila je onda a važi i danas.

Da nije tako, sadašnja vlast ne bi bila inertna na činjenice da protesti studenata i đaka ne „padaju“ već se šire, da je 4.800 profesora univerziteta i istraživača svojim potpisima dalo podršku studentima – novoj društvenoj snazi, da je 200 hiljada građana podržalo ProGlasov apel da se u zemlji uvede novi sistem vrednosti umesto sadašnjeg dekadentnog i zastarelog i da je 55 hiljada protestanata neku noć pred RTS tražilo da se ukine monopol vlasti i jedne partije na ovom javnom servisu, koji finansiraju svi građani. Ovi navedeni podaci govore da smo mi u ozbiljnoj političkoj agoniji.

Svugde u svetu, pa i kod nas, za celokupno stanje u društvu najodgovorniji je vladajući režim! Da se naša Vlada opredelila za politički kompromis sa studentima – da im je dala istinite podatke o utrošku 16 miliona evra u rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu i podatke o izvođačima i podizvođačima građevinskih radova na stanici, možda bi protesti stali. Mogla je predstavnicima studentskih plenuma ponuditi da gostuju na RTS, ali to ona nije učinila! Umesto nuđenja političkog kompromisa Vlada se okrenula inaćenju, iscrpljivanju studenata, ignorisanju problema i stvaranju slike prividne normalnosti u zemlji. Zbog nastale haotične političke situacije u našoj zemlji, dekan Fakulteta dramskih umetnosti s pravom je zatražio hitnu rekciju vlasti.

Pošto je dobro uočila felere u našoj političkoj praksi, psihološkinja Tamara Đorđević je naglasila da politika mora imati jasne mehanizme kontrole: „Demokratija, koliko god nesavršena bila, funkcioniše kao svojevrsna ‘zaštitna mreža’ protiv moći. Institucije poput nezavisnog pravosuđa i slobodnih medija služe kao protivteža liderima i političkoj eliti. Kada se te institucije uruše, kada nema ‘čuvara čuvara’, moć postaje sama sebi svrha, a narod ostaje talac“.

Poznajući dobro nedoučenost i nekompetentnost za bavljenje politikom mnogih naših političara na vlasti, psihološkinja Tamara je predložila uvođenje obavezne psihološke pripreme za lidere, zato što u određenim okolnostima nekad i „dobri“ ljudi mogu postati tirani. Da bi se sprečila tiranija, ona je mišljenja da bi bilo najbolje da lideri na kursevima nauče kako biti i ostati ljudsko biće i kako spoznati šta se dešava kada vođa počne da se ponaša kao da je zaboravio da je završena igra uloga i da više nije „neustrašivi“ vođa.

Autor je politikolog iz Nove Varoši

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.