Foto FoNet Velimir IlićOptimizam je, kako tvrdi najveći broj psihologa, sklonost stečena nasleđem, ali se može sticati i tokom života. Važan je kao pristup životu. Mogu dve osobe živeti u istim uslovima, imati slične porodične prilike pa će jedna od njih biti optimist, a druga pesimist.
Za državno rukovodstvo je važno da narod drži u optimističkom raspoloženju, da ga ubedi da mu je dobro ako se hrani parizerom, paštetom i jajima. Polazi se od pretpostavke da nije bitno šta i koliko čovek jede, kako je obučen i da li mu je u stanu toplo, važno je da bude vedar i zadovoljan. Ako je masovno tako, država je stabilna i ima svetlu budućnost.
O svemu tome stranka na vlasti vodi računa za dobro prosperitetne države Srbije. Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali je istovremeno i ministar optimizma. Već smo navikli, u glavnom jutarnjem dnevniku RTS-a on je često gost kod Ivane Tatomir Čkonjević koja ga podsticajnim pitanjima ohrabruje da oceni odnos države prema narodu. A on je rečit, rečenica mu glatko ide, pa kao vrstan glumac odlično, bez zastajkivanja, odigrava namenjenu mu ulogu. Nije mu teško mnogo puta ju je ponovio. A šta je sadržaj njegove mnogo puta ponavljane uloge?
Država brine o svim kategorijama stanovništva. Eto, penzioneri su u poslednje tri godine dobili po dve povišice. Prosečna penzija za decembar bila je veća za pet hiljada dinara što znači da je u Srbiji penzija u proseku veća od 50.000 hiljada dinara. Od početka 2025, svim penzionerima će se isplaćivati penzije uvećane za 10,9 odsto. To je još jedno dvocifreno uvećanje. Prosečna penzija u Srbiji je 436 evra što je duplo više nego 2012. kada je penzija bila 202 evra.
Ovo je sažeti jedan deo ministrove glumačke besede upućene penzionerima. Nije čudo što on toliko „voli“ penzionere koji su se mnogo žrtvovali za napredak Srbije, što im se tako milozvučno obraća. NJih je u Srbiji 1.700.000 što je najveći deo biračkog tela. Treba im se umiliti.
A šta je besednik „zaboravio“ da kaže? Prećutao je kakav je položaj penzionera kao socijalne kategorije. Udeo prosečne penzije u prosečnoj zaradi bio je 2012. godine, kada su naprednjaci došli na vlast, 60,5 odsto, a sada je 47,3 odsto. Brojke tvrdoglavo govore o odnosu države prema delu stanovništva toliko važnom da se pre dve godine predsednik ljubavnim pismom obraćao svakom penzioneru pojedinačno obećavajući svetlu budućnost.
A da li će novogodišnje povećanje penzija i plata zaista podići životni standard kod nas ili će to biti u skladu sa novom izrekom „više u novčaniku, manje u korpi“. Infostan je u Beogradu za poslednja tri meseca dva puta podizao cene. Kod nas su najskuplje životne namirnice, artikli od kojih se živi. Na pijaci za 100 dinara ne možeš ništa da kupiš. Šargarepa i cvekla se prodaju za 150 dinara po kilogramu, paprika, krastavci, paradajz su po 300 dinara. Mnogi kupuju po jednu papriku, jedan krastavac, jedan limun, tri šargarepe. Poskupili su hlab, povrće, meso, kafa. „Radar“ je nedavno objavio podatak da je čvarak u Srbiji skuplji nego pršuta u Crnoj Gori.
Naši koji žive u inostranstvu pa povremeno dođe u Srbiju iznenađeni su koliko su više cene u nas nego tamo kod njih. Stručnjaci predviđaju ozbiljan porast cena tokom ove godine, naročito energenata.
Svi su izgledi da će poskupljenja progutati povećanja, ali ministar za optimizam o tome ne govori. Važno je narod ubediti da treba da bude zadovoljan i da će mu biti još bolje
Autor je profesor u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
