Najbolje rešenje bi bile dve liste

Najočigledniji primer ove prakse jeste insistiranje parlamentarne opozicije da učestvuje u radu Narodne skupštine, čime daje legitimitet naprednjačkom režimu i olakšava mu da ignoriše studentske apele za vanredne parlamentarne izbore.

Da li parlamentarna opozicija može da nanese izvesnu štetu naprednjačkom režimu svojim ostankom u parlamentu? Svakako. Ali najveću štetu može da mu nanese napuštanjem parlamenta jer bi na taj način režim izgubio i ono malo legitimiteta što mu je ostalo i bio nateran na raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora koje bi verovatno izgubio.

Ako ćemo biti iskreni, situacija u kojoj se nalazi parlamentarna opozicija nije jednostavna. Sa jedne strane, njima bi kao opoziciji, po definiciji trebali da odgovaraju vanredni parlamentarni izbori. Tim pre što bi pomenuti izbori, verovatno doveli do dugo čekane smene režima.

Sa druge strane, parlamentarni izbori bi očigledno doveli do apsolutnog debakla parlamentarne opozicije. Opozicioni glasači su pokazali velike simpatije prema studentima i njihovoj listi, što političku scenu čini bipolarnom (dvopolnom) i preti da počisti sve one koji nisu na jednom ili drugom polu.

Kao da to nije dovoljno lose za parlamentarnu opoziciju, na prošlim beogradskim izborima, pokret Kreni-Promeni je pokazao da može da im skine veliki broj glasova. I sad kada je režim blizu rušenja, umesto da parlamentarna opozicija razmišlja o preuzimanju vlasti, ona razmišlja o pukom opstanku. Sa te strane, njima nije lako da napuste parlament, jer bi na taj način izgubili ono malo relevantnosti što im je ostalo. Svojim ponašanjem, odnosno ostankom u Narodnoj skupštini, parlamentarna opozicija je jasno pokazala da je sopstvene interese stavila ispred interesa građana.

U poslednje vreme, puno se pričalo o načinu na koji opozicija treba da izađe na naredne izbore. Razni politički eksperti su često pozivali na zajedničku listu na kojoj bi se našli kandidati studenata, parlamentarne i vanparlamentarne opozicije. Ovakva lista bi svakako navela parlamentarnu opoziciju da izađe iz parlamenta, što bi ubrzalo raspisivanje izbora.

I pored toga što jedinstvena opoziciona lista zvuči lepo, ona bi bila savršeno rešenje za Srpsku naprednu stranku jer bi joj najzad omogućila da studente veže za nepopularne lidere opozicije. Na taj način, naprednjaci bi učvrstili svoje glasačko telo, dok bi mnoge potencijalne glasače opozicije vratili u apstinenciju.

Zbog neverovatne podrške koju imaju, studenti imaju legitimitet da apeluju na parlamentarnu opoziciju da ne učestvuje na izborima i podrži studentsku listu. Ali zbog činjenice da studenti ne mogu da garantuju pobedu, parlamentarna opozicija ima legitimitet da taj apel odbije. Ono što je važno, jeste da parlamentarna opozicija na pomenute izbore izađe ujedinjena, kako ni jedan opozicioni glas ne bi ostao ispod cenzusa. Najbolje rešenje bi bile dve liste. Jedna pro-zapadna i jedna nacionalna.

Autor je politikolog

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.