Napuštanje Saveta REM-a – pogrešna odluka

Jasno je da su shvatili kakva se manipulacija dogodila kada je Nataša Jovanović, izveštravajući o predlogu liste kandidata, samouvereno pozivala poslanike da glasaju za jedan od dva predloga u svakoj „kategoriji“ predloženih, a zapravo je već postojao dogovor u vladajućoj koaliciji, da se obnovi predlaganje od strane nacionalnih saveta.

Šta se iza kulisa dogodilo? Kako je stvorena nova konfuzija i već postojeću pretvorila u konstantu? Kako to da evropske institucije izražavaju zadovoljstvo što se odledio proces izbora članova Saveta, a odmah posle toga, ponovo krah?

To, što je u prvom glasanju u Narodnoj skupštini izabrano osam, a ne svih devet članova rukovodećeg tela Regulatora za elektronske medije, samo po sebi je potpuno nevažno. Moglo se isto dogoditi i sa kandidatima nekog drugog ovlašćenog predlagača i to ne jednog nego dva, tri… Zakon predviđa da se u tom slučaju ponovi procedura i dođe do preostalih članova.

Ali ono što je presudilo, a o tome se ne govori, to je očigledna kalkulacija vlasti da bi izborom jednog od dvojice kandidata koje su predložili Bošnjački i Albanski nacionalni savet, režim verovatno izgubio potpunu kontrolu nad REM-om jer bi onda potencijalno bilo pet nelojalnih članova što je većina u Savetu. To je ta mračna ilustracija stanja svesti u Srbiji koja najbolje odražava naš nedostatak kapaciteta da se demokratizujemo i naviknemo na civilizovana rešenja.

Vlast je posegla za manevrom koji nije nezakonit i tako izneverila sve koji su očekivali drugačiji ishod: veliku grupu institucija i organizacija civilnog sektora koji su ovlašćeni da učestvuju u proceduri predlaganja kandidata, stručnu i opštu javnost, pa i evropske organizacije među kojima je OEBS imao vrlo konstruktivnu ulogu u pronalaženju rešenja koje je u interesu Srbije.

Ali u tom grmu i leži razrešenje cele enigme. Da li je neko zaista mogao da očekuje da će aktuelni režim dopustiti da mu iz ruke isklizne jedna od najjačih poluga vlasti, koja od te vlasti treba da bude nezavisna? Mogla su se, pre glasanja u skupštini, čuti razmišljanja o tome kako je moguće da nezavisni, stručni, kompetentni kandidati, imaju prevagu u Savetu REM-a i da tako započne era profesionalnog, stručnog, demokratskog konsolidovanja dela medijskog sistema kome pripadaju elektronski mediji.

Da se to desi baš sada u vreme vladavine Aleksandra Vučića i njegove koalicije, a nije se dogodilo od ustanovljavanja regulatornog tela? Nada i naivnost često idu zajedno.

Iskusna novinarka Mileva Malešić, koja godinama vodi televiziju civilnog sektora u Prijepolju i time daje primer kako je moguće na taj način organizovati uspešan lokalni medij, tačno konstatuje da nije postojala politička volja da se izabere Savet REM-a koji će raditi u javnom interesu. Ali da li je ta volja ikad postojala?

Duže pamćenje podseća da je već pri ulasku u proceduru prvog zakona koji je predvideo postojanje nezavisnog regulatornog tela, tada Republičke regulatorne agencije (RRA), vlada preinačila predlog radne grupe po kome je Savet trebalo da ima petnaest članova, da bi bio zastupljen što širi krug predstavnika društva.

Vlada DOS-a je u Zakonu o radiodifuziji, usvojenom u julu 2002. godine smanjila broj na devet, konstruišući ovlašćene predlagače tako da na većinu može da ima uticaj. I imala je. Pri prvom izboru dogodilo se da tri člana budu nezakonito predložena i izabrana, a posle osam meseci protesta novinarskih i stručnih organizacija, isti kandidati su ponovo izabrani u Narodnoj skupštini.

Zabeleženo je da su dva izueztno kompetentna kandidata: profesori Snježana Milivojević i Vladimir Vodinelić, posle izbora podneli ostavke jer su shvatili da će imati dvotrećinsku glasačku mašinu u Savetu, koja će raditi po diktatu vlasti.

Neprincipijelan i nezakonit uticaj vladalaca na izbor članova Saveta produžio se i kasnije pa se tako dogodilo da jedan od najvećih stručnjaka za radio-difuziju, profesor Aleksandar Luj Todorović, koji je godinama bio predstavnik Jugoslavije u Evropskoj uniji za radio-difuziju, iako predložen, nije izabran da bi se obezbedio izbor nekome ko sa medijima nije imao nikakve veze.

Konstatacija koja se čula ovih dana, da verovatno nikada nije izabran sastav Saveta RRA/REM sa toliko dobrih članova, je dakle, tačna. Do sada je bilo najviše troje. I tu dolazimo do apsurda: sada kada konačno imamo četiti dobra člana saveta, oni podnose ostavku, jer nije izabrano svih devet.

Činjenica je da je i sa izborom devetog i da je on bliži jednoj ili drugoj strani, Savet opet mogao da bude nefunkcionalan, jer je za početak njegovog rada potrebno konstituisanje, a to znači prvo izbor predsednika i potpredsednika Saveta za čiji izbor je potrebna dvotrećinska većina, dakle, šest glasova. Ako bi svako držao svoju stranu, predsednik ne bi mogao da bude izabran, ali odijum ne bi mogao da se usmeri na ovaj ili onaj deo Saveta.

Naravno, o mogućem kompromisu da je jedna strana mogla da da predsednika, a druga potpredsednika, niko nije razmišljao.

Pogrešno, na realnosti nezasnovano uverenje da je bilo moguće da ovoga puta imamo najdosledniji izbor članova Saveta REM-a, ponovo je zaustavilo ceo proces. Neoprostivo površna razmišljanja kako će doći trenutak kada ćemo odjednom institucije, pa i REM, napuniti pravim, stručnim, kompetentnim predstavnicima, koji će raditi u javnom interesu, ponovo su prevagnula i umesto da nas približe rešenju, odmakla su nas od njega.

Neshvatanje da su samo strpljenje, uporan rad, korak po korak, jedan po jedan, jedini put ka pozitivnom ishodištu, produžava društvenu krizu. Zašto je časno odstupiti, a nije časno istrajati i onda kada je neizvesnost očigledna. Ako smo imali Savet REM-a sa jednim ili dva konstruktivna člana, zašto ne bi sa četiri? Za dve godine, po zakonu, jedna trećina Saveta treba da bude zamenjena novim članovima i eto prilike za korekciju.

Sada smo pred novim paradoksom. Da bi se izabralo, sada još pet članova Saveta, procedura mora da se ponovi, a potpredsednica Narodne skupštine Dunja Simonović Bratić kaže da će se to dogoditi samo za kandidate iz onih kategorija koji su podneli ostavke, plus kandidati nacionalnih saveta. Dakle isti ovlašćeni predlagači, čiji su kandidati izabrani pa dali ostavke, bi sada trebalo da ponovo predlažu nove kandidate, a pročulo se da su oni, predlagači, insistirali da njihovi dosadašnji kandidati napuste Savet!?

Nova konfuzija možda umiruje nečiju pojedinačnu savest, ali se na društvenom planu više gubi nego dobija. Otvorena je mogućnost da režim obezbedi, ne prostu ili dvotrećinsku većinu u Savetu, nego apsolutnu. Hoćemo li se takvom Savetu obraćati zbog pojava govora mržnje, banalnih, neprimerenih sadržaja ili narušavanja pluraliuzma? Hoćemo li od njega očekivati da radi u opštem interesu?

Autor je profesor univerziteta u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.