Narodni heroj protiv simbola kapitulacije

Zoran Hamović Na Festu 2007. godine prikazan je film Narodni heroj. Domaći, dugometražni, demokratski, akcioni i dokumetarni film koji je stručne gledaoce istgnuo iz inercije prosuđivanja, a ljubitelje i ljubimce podelio. Dovoljno da se tvorevina grupe kretivnih entuzijasta istakne. Čudesnom jednostavnošću, tom najmoćnijom estetskom provokacijom pobedili su paralizovanu i umrtvljenu javnost. Glavni junak u pokušaju da bude reditelj sopstvenog života postaje reditelj filma. Scenario u naznakama, naizled nepostojeći, film građen veštim hvatanjem spontane događajnosti. Pojedinac donosi odluku da se iz lagodne pozicije čoveka koji se ne meša preterano u svoj život, sa telesnom težinom od preko stotinu kilograma i bez atletičarskog iskustva prijavi na Beogradski maraton !
Poruka bi mogla biti da sudbina prelazi u naše ruke onoliko koliko odlučnost uspe da savlada oslabljenu volju, najvećeg unutrašnjeg neprijatelja. Pobeda nad njim, dobijena je opklada sa vlastitom budućnošću, jer snaži smisleno zalaganje i uverenje da ne postoji bezizgledna pozicija. Slomljen duh, tvorevina odustajanja i prihvatanje fatalističke opcije da rešenja nema, primećujemo svuda oko nas, označio je pogubnu vrstu praznog, besmislenog aktivizma. Umnožavanje sopstvene bezvrednosti dalo je maha preplašenosti i rezignaciji, neprekidnom traženju krivice drugih, merkantilnoj pokornosti i mazohističkoj slasti prostitucije.
Hapšenje profesora univerziteta zbog korupcije tužan je čin koji pokazuje stepen društvenog raspada, odustajanja od sebe i oblik nemorala sa najtežim posledicama. Njihovo lišavanje slobode značajan je socijalni trzaj, ali ako ostane na tome, biće samo još jedan pokušaj suicidne zajednice da mrežom zahvati vodu. Sudsko istraživanje nedela profesora univerziteta je dobrodošlo, ali je još važnije da bude stručno istraženo sve ono iz čega studenti uče, šta se njima na predavanjima daje i šta se od njih na ispitima traži. Dok se tzv državnim fakultetima, odnosno angažovanim predavačima sudi, na mnogim privatnim fakultetima korupcija ima legitimni status preko trgovine papirom na kome piše diploma. Primopredaja neophodnog znanja koje bi ta diploma trebalo da podrazumeva i dalje izostaje i nije podložna ozbiljnoj proveri.
Neophodna je politika koja je okrenuta i podstiče odvažnost maratonaca, koja proizvodi narodne heroje znanja, spremne za svaku situaciju i višestruku namenu. Duh komesarske uprave i dalje nam sugeriše da je takva pobeda na maratonu nepotrebna ili da ju je moguće dostići poslušnošću i podobnšću, ako se talenat ne ističe previše i ne kvari posao. Taj duh oslobađanja nas istrajnosti, lišava brušenja iskustva kroz stvaranje pouzdane procedure. Propisivanje pravila uvek ide s podrazumevajućim uputstvom da se ne moraju poštovati ali daje priliku za kupoprodaju lojalnosti, održavanje zavereničkog sašapatavanja i kriminalne solidarnosti. Da li je onda čudno što se metastaza pojavila na univerzitetu, da li onda oni koji sada studiraju imaju šanse da budu maratonci? Ko će ih tome naučiti. Ko će ih savetovati, bdeti nad njima, ko će ih svakodnevno ohrabrivati dok trče i naći se pored njih u teškim trenucima kad su iscrpljeni skloni da odustanu pre nego da nastave trčanje?
Zašto je ovaj duhoviti filmski atletski podsticaj važan?
Oslobođen naše svakodnevne uključenosti u proizvodnju monumentalnosti istorije i tragike naše nacionalne pozicije ovaj dobrodošao celuloidni proizvod nas lišava naivnog tumačenja borbe dobra i zla, nepravičnosti sukoba velikih i malih i podseća gde stanuje najveći i prvi podvig duha. Potrebne su nam putovođe koji pobeđuju, a ne ponižavaju sebe, oni koji pobedom unutrašnjeg neprijatelja ukidaju duhovno stratište, prostor nepokretnosti i čekanja.