Nastavljanje politike srpskog nacionalsocijalizma 1Aleksandar Kraus Foto: Medija centar

Za manje od dva meseca biće 80 godina od kako je antifašistička Srbija rekla NE fašističkom okupatoru. U isto to vreme kolaboracionistička Srbija rekla je DA fašističkom okupatoru, a jedan njen deo se tada odlučio da čeka, mada i to čekanje nije dugo trajalo, nego su i četnici ušli u otvorenu kolaboraciju.

Nisu postojala dva antifašistička pokreta. Koga stvarno interesuje istina o tome, može je naći u knjizi Ratka Martinovića „Od Ravne gore do Vrhovnog štaba“.

Među četnicima je bilo onih koji su stvarno želeli da se bore protiv nemačkog okupatora, i oni su se zajedno sa partizanima i borili, recimo, za oslobađanje Krupnja, a kasnije i sami prešli u partizane. Jedini antifašistički pokret je organizovala Komunistička partija Jugoslavije na celom prostoru tadašnje države, kroz vođenje narodno oslobodilačke borbe u krvavom četvorogodišnjem ratovanju.

Da, ustanak u Srbiji i u drugim krajevima Jugoslavije jeste krenuo posle napada na SSSR, i u tome nema ništa čudno i neobično. Oni koji danas govore o ogromnoj ulozi Rusije u pobedi u nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, treba da se sete da je to tada bio Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika, i da je bilo sasvim prirodno da KPJ pokrene, već mnogo ranije pripremani ustanak, baš posle Hitlerovog napada na SSSR.

To je pogotovu bilo prirodno za one među partizanima, koji su svoju internacionalnu solidarnost već ranije dokazivali u borbama tokom Španskog građanskog rata. Tu su borbu srpski partizani i partizanke vodili sa svojim saborcima iz svih krajeva i iz svih naroda i narodnosti Jugoslavije. Vršiti danas nacionalizaciju te borbe, u ime samo jedne nacije predstavlja grubu povredu istorijske istine. Organizovanjem te borbe rukovodio je Vrhovni štab na čijem je čelu bio Tito.

Savez antifašista Srbije je još pre 25 godina, prilikom svog osnivanja, ušao u otvoreni sukob protiv politike srpskog nacionalsocijalizma Slobodana Miloševića i njegovih sledbenika. Danas, više od 30 godina kasnije, mi u Srbiji i dalje lako prepoznajemo nastavak te politike, i zbog toga moramo da reagujemo i da upozorimo na sve moguće, loše posledice takve političke orijentacije i delovanja.

Deveti maj je Dan pobede nad fašizmom, i zna se ko je u toj borbi protiv fašizma bio pobednik, a ko je tu borbu izgubio. Nije moguće nacionalizovati otpor fašizmu na prostoru bivše zajedničke države Jugoslavije. Nije to bio otpor tzv. „naših“, koji su „uvek u istoriji bili na pravoj strani“, već zajednički, vojnički organizovan otpor svih antifašistički opredeljenih boraca i borkinja svih naroda i narodnosti tadašnje Jugoslavije.

Danas se javnost istovremeno i obmanjuje i zbunjuje povodom obeležavanja Devetog maja. Za Savez antifašista Srbije nije prihvatljivo da na zvaničnoj proslavi dana pobede ravnopravno stoje portreti Tita i Draže, nije prihvatljivo da se ne čuju partizanske pesme, a stihovi nekih drugih se rehabilituju, tobože kao umetnička dela, nezavisno od njihove upotrebe za vreme fašističke okupacije.

Polaganje venaca na grobove narodnih heroja na Kalemegdanu i grobove Aleksandra Rankovića Leke i Slobodana Penezića Krcuna, kao i ranije, davanje imena ulica Koče Popovića i Peke Dapčevića, može samo da stvara potpunu vrednosnu konfuziju. U istom danu se dakle u isti rang stavljaju Tito i Draža, i, na drugom mestu, odaje se počast jednom od najbližih Titovih saradnika iz doba NOB-a, i zajedno sa Krcunom, glavnim organizatorom hvatanja Draže Mihailovića. Jasno je da „u ovom ludilu ima sistema“, ali baš zato i reagujemo.

Autor je predsednik Saveza antifašista Srbije

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

20 reagovanja na “Nastavljanje politike srpskog nacionalsocijalizma”

  1. Nije cudno da su partizani krenuli da se bore nakon napada na SSSR?
    Znaci okupacija Jugoslavije je bila ok, ali napad na komunisticki Sovjetski Savez nije ok. Pa jeli to onda borba protiv fasizma ili odbrana komunizma?

  2. Ne zna se koje je veće zlo, fašizam ili komunizam, veoma slične ideologije!

      • A najveće su zlo oni poput tebe koji to tvrde. Fašizam je odneo preko 60 miliona žrtava, a koliko je komunizam?

        • oko 30 miliona. A, gde su Crveni kmeri, Vijetnamci i ostala bagra…

  3. Dokle ovo laganje i zatvaranje ociju pred cinjenicama ovog samoprozvanog „saveza“… Ne mogu biti isti srbi i hrvati, slovenci, muslimani – zna se ko je kako docekivao nacisticku vojsku, ko je imao nacisticku drzavu… dosta vise lazi i pokusavanja pranja naci istorije bivsih nam bratskih republika, njihov doprinos borbi protiv nacista je zanemarljiv, dok sa druge strane doprinos u genocidu je i vise nego jasan…

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.