Ne verujte u sve što čujete

Zidovi u zgradi tanki, sve se čuje iz susednog stana, pa tako čim sam zatvorio oči, razleglo se jedno jako… “Aaaah“… pa jedno kraće “aaah“. Pa opet „aaaah“, pa kratko “ah“, i sve tako jedno desetak puta. Znači, seks, pomislih, šta ćeš, to ne bira ni mesto ni vreme, nego kad ti naiđe. Ali gde baš sad kad se meni spava.

I taman kad sam se ponadao da je sve gotovo (znam i za kraće slučajeve), opet se prolomi “Aaaaah“, pa jedno nežno “ah“, i opet tako desetak puta. Čujem u nekom trenutku i njegovu ženu kako viče: “Udri jače, udri jače!“, a on dobacuje: “Pazi na servis!“. Mislim se nešto – šta ti je domaćin čovek, u takvom trenutku misli o posuđu.

I kad više nije moglo da se izdrži (jer sam procenio da će ovo da potraje), rešim da odem do njega i da ga upozorim na kućni red, i na tišinu od tri do pet, pa ako može malo da bude tiši.

Zazvonim na vrata, otvori mi komšija obučen samo u gaće (valjda zbog ovih vrućina), pa mi kaže:

– O, to si ti, komšija… hajde upadaj, ako hoćeš da nam se pridružiš…

Tu me je malo zatekao sa predlogom, jer, pravo da vam kažem, nemam baš nekog iskustva, a ni ponuda što se tiče trojke, i znam samo za onu Saše Đorđevića, ali on odmah nastavi:

– Mislim ako hoćeš zajedno da navijamo… evo ja i žena pratimo ovaj teniski meč – Alkaras – Siner, pa smo malo pojačali ton…

I tako… ne verujte u sve što čujete…

Autor je dramski pisac i satiričar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.