SFRJ je imala sposobne tajne službe OZN, kasnije UDB, ( „OZNA sve dozna“ O. Davičo). KPJ je u njih slala najbolje kadrove. Država koja nema jake tajne službe je slaba država, kao Srbija danas.
UDBA je sa milicijom pedeset godina branila zemlju i narod od unutrašnjih neprijatelja, kvislinga, nemačkih kolaboracionista, a kasnije i informbirovaca. Da se ne zaboravi: preko 20.000 naoružanih odmetnika vršljalo je Jugoslavijom, sve dok nisu pobijeni (1947). Na spiskovima ratnih zločinaca Državne komisije, a po nalogu Saveznika (Odluka Moskovske konferencije iz oktobra 1943) nalazi se i preko 8.000 teških zločinaca. Njih je jurio Jovo Kapičić, a najvećeg zlikovca među njima Dražu Mihailovića uhvatio i predao sudu. Nije im on sudio, kako piše D. A. Milić. Još manje su to radili generali i admirali JNA koji u to vreme, i kasnije, rade svoj posao – odbranu granica nove države. Nova Jugoslavija iz rata izlazi kao pravno uređena država sa izabranim organima skupštinske i izvršne vlasti, tužilaštvom i sudstvom, milicijom, pa je mogla odmah pristupiti obnovi i izgradnji zemlje.
Još i ovo: mogu merodavno govoriti o sukobu Slovenija – JNA. Nije nastao zbog Mamuline kuće, već zbog tvrdnji rupnikovaca da je „JNA okupatorska armija“, „Slovenija demilitarizovana država“. Kao Načelnik GŠ JNA 1987 – 1989. više puta sam pregovarao sa članovima Vlade, CK i državnim vrhom Slovenije o tome. Nije išlo. Hteli su što pre u novu Austrougarsku. I uspeli su. Danas su stub NATO na Balkanu .
JNA je u tim teškim danima izvršila svoj osnovni zadatak i sačuvala državne granice od agresije spolja. Ona je ostala najduže verna SFRJ, ne da bi je spasla kao celinu, jer ona je razbijena na 14. kongresu SKJ januara 1990, pa se nije ni imalo šta spasavati ni čuvati, već da smiri političke strasti i da se rastanemo u miru. To nisu hteli ratoborni lideri svih republika, želeći da se ovenčaju slavom oslobodioca i tvorca nove nacionalne države. Kučan je sa „Evropa zdaj“ hteo da se prvi uvuče u bulju EU. Tuđman sanja veliku Hrvatsku. Alavom S. Miloševiću i SPS nije bilo dosta srpskih država pa će formirati još dve itd. Nema JNA ništa sa razbijanjem SFRJ – nju su operativno dokrajčile republičke vlade i skupštine te CK SK republika uz ideološko objašnjenje svojih nacionalnih institucija akademija nauka, crkve, štampe, književnika, itd.
Nijedan general ni oficir, nijedna jedinica JNA nije okaljala svoju čast niti učinila ratni zločin u besmislenom građanskom ratu 1991 – 1995. Nijedan od njih nije se obogatio, ali su mnogi oficiri i generali izašli iz ovog rata kao siromasi izgubivši sve što su stekli za pola veka naporne službe i sada počinju život ispočetka. Cinizam o „generalskoj pameti“ ostavljam po strani jer previše asocira na ulične rasprave i dijaloge.
Što se tiče „faraonskih privilegija“, od kojih se u tekstu navode dve, tri (mondenska letovališta i zimovališta, ekskluzivne prodavnice, putovanja u inostranstvo itd.) Ništa od toga – imali smo vojne prodavnice (vojna odeća i obuća), vojna odmarališta koja su koristila sva aktivna vojna lica i građanska lica na službi u JNA. Svi smo ravnopravno „ čekali u redu“ za stan, koji se nije dodeljivao po činovima, već po broju članova porodice, polu i uzrastu dece, zdravstvenom stanju. Propisi o tome su bili strogi. Loš je manir nekih javnih radnika i novinara da o tome pišu slušajući kafanske komentare. Lični standard nam je bio bolji od ostalih građana zbog teškoća, rizika i napora u vojnoj službi i mislim da je to narod razumeo.
Ni istorija nije jača strana D. M. Nekulturno je nazivati Sremski front „klanicom“. Hiljade beogradskih omladinaca i omladinki pohrlilo je tih dana tamo – taj front je bio naša 1941. Bili smo svi dobrovoljci, ne stariji od 16, 17 godina. Pomisao na to vreme čini me i danas presrećnim. Mogao sam da biram – ići među borce na front ili „podviti rep“ i sakriti se dok opasnost ne prođe. I danas to učešće u ratu smatram najlepšim delićem svog dugog života. A moje blago je pisamce koje sam napisao noć uoči odlaska na front „Mama, mi odosmo na Berlin“, misleći i na brata Žiku koji je, takođe, tu noć odlazio.
Bio sam ponosan i na to što smo mi jedini na svetu imali tri nacionalne države: Srbiju, te Hrvatsku i BiH, u kojima smo bili konstitutivni narod.
Na kraju, naš državni vrh imao je svoje kriterije o zaslužnim funkcionerima i o tome donosio svoje propise, naročito kada se radilo o ljudima koji su svoj revolucionarni rad započeli još u Kraljevini Jugoslaviji, pa im je za zasluge davao i veće povlastice.
Stevan Mirković, general u penziji i bivši načelnik generalštaba JNA 1987 – 1989.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
