foto EPA-EFE/GEORGI LIČOVSKIDnevni list Danas je u svom broju od petka, 17. oktobra, preneo vest sa Instagrama pod naslovom: „Vučić: zainteresovani za vakcinu protiv onkoloških bolesti“. U kratkom tekstu se navodi da su direktori dva ruska Nacionalna istraživačka centra upoznali predsednika Srbije „sa razvojem revolucionarne vakcine protiv onkoloških bolesti“. Vest sadrži dve ozbiljne dezinformacije.
Prvo, mnogo je onkoloških bolesti. Ako ostavimo po strani benigne, samo malignih je oko 200. Niko ozbiljan u svetu nikada nije najavio da raspolaže ni profilaktičnom, ni terapijskom vakcinom protiv svih postojećih tumora. Za sada su ruski napori usmereni ka pokušaju stvaranja vakcine protiv samo jedne ili dve vrste raka.
Drugo, otkud tvrdnja da je vakcina „revolucionarna“? Kako priznaju sami proizvođači, ona je tek prošla kroz prekliničku fazu, dakle proveravana je jedino u kulturi tkiva i na oglednim životinjama. Tek predstoji ispitivanje na ljudima, a tu su – kako pokazuju brojna iskustva iz prošlosti – moguća golema razočaranja. Dakle, taj „revolucionaran“ preparat, za koji se još ne zna kako deluje na ljude, može da se pokaže uspešnim kao – uzmimo primere iz te velike zemlje – Oktobarska revolucija iz 1917, ali i da omane, kao Decembarska revolucija iz 1825. ili Januarska revolucija iz 1905. godine.
Ovde nije reč samo o oprobanoj običnoj prevari „s vrha“, kako bi nam se odvratila pažnja sa realnih društvenih problema. Vlastodržac, sasvim osnovano, strahuje od narodnog gneva 1. novembra. Bojazan čini svoje, pa usplahireno čini ishitrene poteze. Ne zna s koje strane će stići završni udarac režimu. Fatalnim može da se pokaže bilo koji skup koji pokreće masu, recimo novosadski Marš slobode ili protest „Vidimo se ponovo, Dragane“, ali Vučić može i da, s dobrim razlogom, poredi pohod poletnih novopazarskih studenata kroz Srbiju sa Dugim maršem Mao Cedunga 1934. godine. U pokušaju zamajavanja, međutim, zagazio je u etički gusto minirano polje.
Nije samo nemoralno, već je i okrutno buditi lažnu nadu desetinama hiljada onkoloških bolesnika, kada se zna da se ispituje sredstvo protiv samo određene vrste raka. Podjednako je surovo sve te ljude uveravati da je „revolucionarna“ vakcina već tu, nadohvat ruke. Mnogi će, kako se već dešavalo u sličnim ranijim prilikama, prodati nekretninu ili pozajmiti novac kako bi odmah uzalud potegli na put do naznačenog ishodišta „spasenja“.
Treba se prisetiti gromopucatelnih naslova od pre 10 godina kako će „predsednik Nikolić i ministar Lončar u Srbiju doneti nadaleko poznatu kubansku vakcinu protiv raka na plućima“. Zavladala je pomama, pa smo uzalud upozoravali da „ne treba ići ‘grlom u jagode’ i da treba sprovesti validna klinička ispitivanja pre uvoza leka“. Bolesnici su masovno hrlili ka Kubi, plaćali 6000 evra za lek cimavaks i umirali istovremeno kada i njihovi parnjaci sa istom dijagnozom koji nisu mogli da plate troškove puta, boravka i lečenja. I pompezno započeta studija na uzorku od 30 pacijenata u Srbiji završena je u tišini, ne samo bez revolucionarnih, već bez ikakvih pozitivnih rezultata te navodno „nadaleko poznate“ terapije.
Podsetimo se i tri primera kada su, bez ikakve – ili bar bez presudne – sopstvene krivice Rusi, Kinezi i mnogi drugi zloupotrebljavani radi zamazivanja očiju ovog našeg već dobrano zaslepljenog naroda. Vučić je 2020. godine po vazdušnim lukama, ali i van njih, poput Spajdermena, od drugih navodno neustrašivo otimao aparate za mehaničku ventilaciju, popularne „respiratore“, mada nam nisu ni bili hitno potrebni (imali smo ih skoro dovoljno), niti su u primetnoj meri spasavali živote.
Vučić nas je takođe za više desetina miliona evra „usrećio“ u korov zaraslom, izgrađenom, ali nikad otvorenom fabrikom za proizvodnju kineskih vakcina protiv kovida. U vreme kada je odluka o gradnji pompezno donošena, već je bilo van pameti graditi – ali je efektivno bilo najaviti – proizvodni pogon za zastarele i inferiorne mrtve vakcine, tako da prave razloge valja tražiti van iskrenog interesa za zaštitu narodnog zdravlja.
Početkom juna 2021. čitamo izjavu ministra Nenada Popovića kako je „Srbija prva zemlja u Evropi koja proizvodi rusko cepivo“. RTS izveštava da je „svečano počela proizvodnja vakcine ‘sputnjik’,“ pa se posebno naglašava: „Pokretanje proizvodnje, preko video-linka, pratili su predsednici Rusije i Srbije…“. Proizvodnje nikada nije bilo, a samo je nakratko iz velikih boca, pristiglih iz Rusije, sadržaj sipan u pojedinačna pakovanja – i tu je zapelo.
Šta je zajedničko za ova tri primera? Zabrljali smo u suzbijanju kovida i tu sramotu je trebalo prikriti. U tome se dobrim delom uspelo. Koliko naših građana – osim korisnika usluga Junajted grupe – zna da smo jedna od dve zemlje u svetu koja je najgore prošla u poslednjoj pandemiji, te da nam je samo u 2021. godini umrlo za 35 odsto više ljudi nego što nam je godišnji prosek, oko 135.000, umesto oko 100.000.
I, kada nam neko ponudi spasonosan lek, povoljan kredit ili svetlu budućnost, moramo da se zapitamo da li nas je nekada ranije prevario. Ako jeste i ako mu i dalje verujemo, podsetimo se narodne mudrosti da nije problem u prevarantu, već u nama.
Da zaključimo: Možda je ruska vakcina dobra. Odgovor ćemo imati kada se obave tri faze kliničkih ispitivanja. Ako se ona tada pokaže bezbednom i efikasnom, dobiće licencu, započeće njena masovna proizvodnja, odobriće je naša Agencija za lekove i medicinska sredstva, te će biti uvezena i postati dostupna. Tada će na nju moći da računaju jedino oboleli od jedne ili dve vrste raka, i to samo u određenim fazama bolesti, a nikako svi onkološki bolesnici. Moguće je da budemo uključeni u klinička ispitivanja ili da postanemo kooperanti Rusima, ali se time vremenski ništa bitno ne menja.
Autor je profesor beogradskog Medicinskog fakulteta u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
