Neprimereno ponašanje Visokog saveta sudstva

Visoki savet sudstva je nezavisan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudija i sudova. Njegova dužnost je da štiti sudsku vlast od uticaja koji bi doveli u pitanje nezavisnost sudske vlasti i nepristrasnost sudija, čime bi bilo ugroženo pravo na pravično suđenje. Savet ima ukupno 11 članova: četiri su istaknuti pravnici koje bira Narodna skupština Republike Srbije, predsednik Vrhovnog suda Srbije je član po položaju, a ostali su sudije izabrane glasovima svojih kolega na neposrednim izborima.

Sadašnji članovi Saveta iz reda sudija izabrani su slobodno izraženim glasovima sudija. Čime su se sudije rukovodile prilikom glasanja nije poznato. Međutim, na isteku mandata može se oceniti kako su ga iskoristili.

Svojim delima, a naročito nečinjenjem, pokazalo se da Savet nije imao svest o tome šta su mu dužnosti i nadležnosti; da nema ni znanja ni hrabrosti da radi ono što bi moralo i trebalo; i da je imao kuraži da ne ispunjava svoje obaveze. S druge strane, imao je smelosti da se lažno prikazuje, da obmanjuje i da stvara privid rada. Pokazalo se da Savet nije dorastao zadatku: da članovi ili neće ili ne umeju da rade, ili da kalkulišu.

Moguće je da je Savet čekao da kriza u društvu prođe, a da su sudije-članovi Saveta vodile računa o krilatici: „Nikada nisam pogrešio kad sam ćutao“. Možda su se nadali da će biti kao do sada: „Pas laje, vetar nosi“, da će greške biti zaboravljene i oproštene, da se neće postavljati pitanje odgovornosti za stanje u sudstvu – šta nije urađeno kako treba, a šta uopšte nije rađeno, iako je moralo biti.

Za izbore se priprema opozicija, na različite načine, sa namerom da pobedi i stvori uslove za promene u društvu. Stranke na vlasti se takođe pripremaju; izborna kampanja je neprekidna, bore se da sačuvaju privilegije – da ostanu na vlasti i na slobodi. Akteri u takmičenjima na svim izborima se nečemu nadaju.

Oni koji glasaju i od kojih zavisi ishod izbora – oni se nadaju takođe.

Izbori sudija za poziciju u Visokom savetu sudstva sprovode se bez većeg interesovanja javnosti. Pravo glasa imaju samo sudije, a upravo su one ključni akteri u procesu izbora, jer svojim glasom oblikuju organ koji će usmeravati razvoj sudske vlasti i štititi njenu nezavisnost. Kandidati se nadaju da će ubediti kolege da im daju glas. Glasači se nadaju da će svoj glas dobro plasirati. Građani, koji prate dešavanja u sudstvu i posmatraju sa strane, nadaju se da će sudije dati svoj glas kolegama koji će mandate iskoristiti tako što će raditi u interesu društvene zajednice. Iako nemaju pravo glasa, građani se nadaju, jer će osećati posledice tog izbora.

O izborima se često govori i priželjkuju se; potrebni su na svim nivoima vlasti jer predstavljaju nadu da će doći do promena. Nezadovoljstvo stanjem u društvu je veliko. Svakodnevno se govori o razvaljenoj, otetoj i zarobljenoj državi, o institucijama koje ne rade, o nerešenim pitanjima školstva i zdravstva, o korupciji. Izbori su nada da će se to promeniti, da će sa promenama stići pravda, da će svi odgovorni – i za rad i za nerad – morati da polože račun. To važi i za one odgovorne za stanje u sudskoj vlasti.

Sudije nisu zadovoljne radom nosilaca funkcija sudske vlasti, pa ni radom sadašnjeg Visokog saveta sudstva. Iskazivali su to na različite načine – kao udruženja ili pojedinačno – komentarima i saopštenjima za javnost, kao i zahtevima koji su upućivani tom državnom organu.

Sudije su upozoravale Savet da se vodi negativna kampanja protiv sudske vlasti i pojedinih sudija, da se iznose klevete, da se građani navode na pogrešne zaključke o sudu i sudijama, dovode u zabludu i navode na mišljenje da sudije postupaju suprotno zakonu.

Pozivale su VSS da se posveti očuvanju slobode izražavanja sudija, da odgovori na nestručne i neosnovane kritike i napade na sudijsku funkciju i sudije pojedinačno, da reaguje na uzurpaciju sudske nadležnosti – jer se bez odgovarajuće reakcije stvara opasna atmosfera u kojoj se sudije obeshrabruju da donose nepristrasne i pravične odluke.

Sudije su ocenile da je zabrinjavajuća inertnost VSS-a, koji ima ključnu ulogu u očuvanju integriteta pravosudnog sistema, te su tražile da članovi tog organa i predsednici sudova podnesu ostavke.

Pozivale su nadležne pravosudne organe i sudije da se probude, da više ne ćute, već da se odupru napadima na nosioce pravosudnih funkcija i da omoguće normalno obavljanje dužnosti. „Nemojte dozvoliti da budemo glineni golubovi!“ – poruka je upućena Visokom savetu sudstva, Visokom savetu tužilaštva, vrhovnom javnom tužiocu i predsedniku Vrhovnog suda.

Sudije kojima ističe mandat u Savetu kao da ne znaju da se i na njih odnose pravila Etičkog kodeksa i principi vršenja sudijske dužnosti, koji govore kakvo ponašanje i odnos se očekuje od sudije. Ili su zaboravili da su nezavisnost, nepristrasnost, odgovornost i dostojanstvo ono što su dužni da poštuju u obavljanju dužnosti. Oni su dužni da poverenu funkciju obavljaju u pravnom okviru, kao ograničenju, i da su kao nosioci funkcija sudske vlasti odgovorni za stanje u sudstvu.

U delokrugu rada Visokog saveta sudstva je, između ostalog, i da odlučuje o neprimerenom uticaju na sud i sudije – pojavi koja je ovde neretka, sa različitim načinima i akterima. Suprotno tome, reagovanje Saveta je retko, selektivno i nedelotvorno. Iako je zabranjen svaki oblik pretnje i prinude prema sudiji, korišćenje javnog položaja, medija i javnog istupanja kojima se utiče na tok i ishod sudskog postupka, što predstavlja neprimeren uticaj, Visoki savet je dužan da sprečava takvo ponašanje. On to retko čini: reaguje sporo, selektivno, bezidejno i nedelotvorno.

Savet je na svojoj internet stranici objavljivao odluke kojima je utvrđeno da je izvršen ili da nije izvršen neprimeren uticaj. Odluke su bile obrazložene i sadržale su stav šta jeste, a šta nije neprimeren uticaj. Tu se sve završavalo – kao da je postojala namera da se stvori privid rada, da se javnost zavara.

Iako ne može da kazni, Savet ima mogućnost da utiče da se nedozvoljeno ponašanje ne ponovi i da potencijalne prestupnike odvrati od takvih postupaka. Savet može, na primer, na konferencijama za medije da obavesti građane o svojim odlukama, o učiniocima i načinu na koji je izvršen nedozvoljen uticaj, da objasni zašto je određeno ponašanje prema sudu i sudijama zabranjeno i kakve su posledice po sud i društvo. Važno je da to bude jasno i javno, da bi se podizala svest i smanjivala politizacija. Tu mogućnost Savet nije koristio.

Mogao je da preporuči mere kojima se može sprečavati neprimeren uticaj – to nije radio. Imao je pravo i mogućnost da obavesti državne organe, udruženja, komore i njihove rukovodioce o neprimerenom uticaju od strane njihovih pripadnika ili funkcionera – Savet to nije koristio javno, a i ako je to radio, način nije bio svrsishodan.

Visoki savet je otaljavao posao, bio pasivan u zaštiti autoriteta i nepristrasnosti suda, neodgovorno se ponašao prema svojoj obavezi da sprečava postupke kojima se vrši neprimeren uticaj na sud i sudije. Ćutanje i uzdržanost su neprihvatljivi i nedopustivi u uslovima kada je neprimeren uticaj rasprostranjen, kada se uzurpiraju nadležnosti sudske vlasti, kada je društvo pobunjeno i kada građani gotovo svakodnevno tokom godinu dana izlaze na ulice tražeći pravdu, zahtevajući da institucije rade, tražeći izbore i promene.

Pasivno držanje je znak nedostatka osećaja odgovornosti, nedostatka svesti i hrabrosti, a ćutanje znak straha. Te osobine ne priliče sudijama. Takvima se ne može verovati; oni ne mogu biti cenjeni i poštovani.

Zbog stava Saveta prema društvenim zbivanjima, zbog neodgovornog odnosa prema poverenim zadacima i zbog odsustva dostojanstva, dovedena je u sumnju nezavisnost i nepristrasnost najvišeg organa sudske vlasti. Visoki savet sudstva ponaša se neprimereno.

Sudije imaju pravo i privilegiju da na predstojećim izborima glasaju i oblikuju budući najviši organ sudske vlasti.

Sudije nemaju pravo na nezainteresovanost, pasivnost i ravnodušnost, niti da podlegnu pritiscima i uticajima.

Oni koji nemaju pravo glasa imaju pravo da se nadaju da su sudije svesne važnosti trenutka i svoje uloge; da znaju da je njihova snaga u glasovima; i da je od presudnog značaja da svoje pravo i privilegiju iskoriste promišljeno. Imaju pravo da se nadaju da će svoj glas dati kolegi kome veruju, za koga znaju da je svestan značaja i uloge funkcije za koju se kandiduje, da je spreman da ispuni obećanja iz programa kojim se predstavlja biračima, da radi savesno i odgovorno, a da ima smelosti da se suprotstavi svakom pokušaju ugrožavanja sudske vlasti i da bez straha pokrene postupke kojima će se utvrditi odgovornost za stanje u sudstvu.

U svojim glasovima sudije imaju snagu i moć da stvore uslove za promene na bolje.

Autorka je predsednica Vrhovnog suda Srbije u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.