Danima nas je Aleksandar Vučić upozoravao da će 15. marta u Beogradu biti nasilja i zločina, a mi mu nismo verovali, delovao je suludo i uplašeno hrabreći sebe. Pogrešili smo, jer znali smo sa kakvim idejama i kreativnim potencijalima raspolažu on i njegovi eksperti. Tako, ako smo i znali za „topovski udar“, za šokantne efekte eksplozija koje izaziva, nismo imali pojma, ili smo jedva čuli za monstruozu zvanu „zvučni top“, u originalu LRAD – akustični uređaj velikog dometa.
Primenom ove, ili njoj slične sprave američke proizvodnje, AVožd nas je zapanjio i ostavio bez teksta i glasa u subotu navečer, u centru Beograda. Bilo je 19h i 11 minuta. Stotine hiljada ljudi svih uzrasta, ali pretežno mladih, mentalno ujedinjeni u tišini odavanja pošte žrtvama državnog zločina u Novom Sadu 1. novembra 2024, stoje na ulicama i trgovima, mnogi sa upaljenim svetlima svojih mobilnih telefona.
Prizori neizrecive lepote obilaze svet! A onda se začulo i osetilo „nešto“ snažno i strašno što je demonstrante gotovo razbacivalo razdvajajući ih duž Ulice kralja Milana. Nekima se činilo da nekakva nevidljiva sila jurišala da ih pokosi. Krici i povici… Krenuo je stampedo i mnogi su popadali po asfaltu, preskakani ili gaženi od mase koju je zahvatala panika…
Studenti redari u Bulevaru između Skupštine i Pionirskog parka, u kome je smešten bizarni, zastrašujući logor Ćacilend, sa svih strana okružen traktorima, po svojim utvrđenim pravilima skidaju žute prsluke, uzvikujući da je njihov protest završen i da ga oni više ne vode…
Jedva minut pre toga, oprezni ali izolovani molitvom ili samo dubokom koncentracijom koja se oseti poput energije blaženstva što sve preplavljuje, nisu primetili da se išta čudno ili neuobičajeno dešava. Samo su ih „oni što hoće da uče“ unutar logorske žice, gađali kamenjem i flašama. U svojim uključenjima u programe u tim trenucima, reporteri televizija koje prate protest, zatečeno i zbunjeno pominju kamenice i flaše iz zaštićenog Ćacilenda.
Za većinu prisutnih na potezu od Slavije do Terazija, sve deluje nadrealno i strašno, ali sa različitim ličnim osećanjima.
Na sreću, ako se to tako može nazvati, haos izazvan nezamislivim terorističkim aktom potrajao je kratko, ali sa, za sada, nesagledivim ličnim posledicama. MUP, čiji se ministar Ivica Dačić u subotu čitavog dana nije ni video, ni čuo, hitro je izdao saopštenje da MUP ne stoji iza „zvučnog topa“ jer u svom delovanju ne koristi zakonom zabranjena sredstava. Potom je i ministarstvo odbrane oštro demantovalo da je koristilo zvučni top – ni oni „ne koriste“ zakonom nedozvoljena sredstava.
Ostaje nam da ili verujemo policiji i vojsci, ili da prihvatimo mogućnost da se izvesna monstruozna sprava, u biti oružje i drugačije zove, vortex canon, na primer. Nije mi bitno, ali znam da pomenuta ministarstva, baš kao i sva druga u paloj Vladi Srbije, imaju istog idejnog i izvršnog šefa, istog „vrhovnog komandanta“, koji je na svojoj konferenciji za „novinare“ u bivšem SIV-u, a ne u Predsedništvu u koje u subotu nije smeo ni da kroči, oprobanim manirom eksperta za sve, odsvirao kraj protesta i objasnio da se nije radilo o „zvučnom topu“ kako govore oni koji o tome pojma nemaju…
On, naravno, zna o čemu se radil, ali nam ne otkriva, nego na sastanku svoje Vlade, svojoj izbezumljenoj ministarki pravde izdaje naređenje da pokrene postupke „protiv onih za koje se priča da su to učinili, premda mi znamo da nisu… pa da tužilaštvo odmah pokrene istragu protiv onih koji to tvrde, a da mi narodu kažemo istinu…“
Juče je predsednik prevazišao sebe izjavom, pretnjom, zvaničnom istinom da nikakvog zvučnog topa nije bilo, a već čuveni OJT Stefanović izdao je naredbe podređenima da se striktno bave onima koji šire lažne vesti…
Užasnut onim što se desilo u Beogradu u subotu veče, slušajući o tegobama i posledicama onih koji su preživeli ovaj mengelovski eksperiment, razmišljam kako je savršenstvo studentskih zahteva u tome što su za AVožda i družinu neispunjivi.
Jer, nije suština u onome što se podrazumeva – da institucije rade svoj posao – nego da do civilizacijskih i demokratskih pretpostavki normalnog društva – do podele vlasti, recimo – mi tek moramo doći. Po cenu za koju se da pretpostaviti koja je i ko je mora platiti!
Nije dovoljno, ni pošteno, za studente zdušno navijati i donirati im hranu i potrepštine – nego se mora direktno učestvovati u akcijama koje slede, u generalnom štrajku, recimo. U smenjivanju i razvlašćivanju korumpiranih opštinskih i gradskih uprava. U pripremi i stvaranju situacije da Aleksandra Vučić – zbog korupcije, zbog „dela protiv naroda i države“, zbog odgovornosti za upotrebu zabranjenog oružja – bude smenjen ili podnese ostavku. Opšti, pošteni i demokratski izbori, do kojih se dolazi prelaznom ekspertskom vladom, pravedan su i realan cilj.
Autor je novinar i pisac
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
