Neženstvo i neoženjenost

I on se uključio u javno raspravljanje odnosa Dragana Markovića Palme prema Paradi ponosa i LGBT populaciji uopšte. Kaže, kako to da ne reaguje ni Ustavni sud ni policija ni tužilaštvo na činjenicu da Palma krši Ustav ovakvim svojim stavovima.

I u toj „glavnoj temi“ manje-više nema nečega u čemu se ne bih složio sa „advokatom specijalistom za ljudska prava“. Ali, u njegovom tekstu ima i jedna uzgrednost koja kada se pošteno izanalizira, baca sasvim drugačije svetlo na angažman pravnog evropskog specijaliste Biljića. I to na način kako se može govoriti o mlečnoj, a prgavoj kravi (eto dobre asocijacije jer kritikovani Palma ima jake veze i sa simentalkama koje deli na lutriji) za koju se kaže „džaba daje toliko mleka kad na kraju šutne i prospe vedro“.

Elem, Vojin Biljić, negde kao uzgred hvali Palmin pragmatični duh i njegovu želju „da građani Jagodine žive što bolje“, pa onda kaže: „Na moju žalost, ne živim u Jagodini pa njegovu vladavinu mogu posmatrati kao građanin Opštine Vračar koja nema ni akva-park, ni zoo-vrt, ni probleme sa neženjama.“

Možda autoru to i nije bila namera, ali ova rečenica, najpre, pomalo sugeriše da neko sa Vračara gde nekih problema nema, ili ih ne vidi, ne bi trebalo ni da se bavi sličnima kojih ima drugde. Razumljivo, ako nisu „opšteevropski“ ili „opšteekspertski“. Ni taj „vračarocentrizam“ nije problem – razumem ironiju, ali da vidimo kakvo je u njoj mesto ovih neženja. Jer to je ta, po meni, suštinska uzgrednost koja nam svima promiče, a u slučaju Biljićevog razmišljanja samo me podseća da ne valja što nam promiče.

Prvo, nije ovde reč o neženjama, nego neoženjenima, što je bitna razlika. Jer u prvom slučaju svako sam sebi bira status neženje. A status neoženjenoga diktiraju mnoge najčešće nimalo subjektivne okolnosti. Neženstvo je jedno, a neoženjenost nešto sasvim drugo. Masovne pojave „starih momaka“ u sve više krajeva u Srbiji, pa vidimo i u Jagodini, nisu nešto što se tiče seksualnosti, rodne (ne)ravnopravnosti ili ličnog stava prema porodici. Ne, to je samo jedan od drastičnih pokazatelja opšteg demografskog i socioekonomskog raspada u našem društvu, pa ako hoćete i izraz svih nacionalnih poraza. To je, ukratko, možda najvažnije nacionalno pitanje, iako će mnogi reći da preterujem. Koje se, nažalost, ne sagledava u punom značaju već služi za plitkoumne tabloidne žalopojke „nad devojkama koje sve odoše u grad“.

Ako se za ovaj problem nudi slično rešenje, pa u utopijskoj palminsko-sensimonističkoj Jagodini dobija populističke oblike provodadžisanja, sparivanja ili čak podvođenja sa blagoslovom vlasti, što je takođe samo palijativno čeprkanje po posledicama, to ne znači da ovaj problem treba da ignorišemo, ili nad njim ironišemo.

Evo zašto. I evo zašto nisam siguran da na Vračaru nema, ne neženstva, nego neoženjenosti, kao što sam siguran da je posvuda rašireno. Možda još nema upadljivih „starih momaka kao podno Golije“, što bi rekli oni tabloidi, ali svi uslovi za tako nešto svukud postoje.

Šta su drugo radno sposobni mladi koji u nedostatku posla godinama odlažu, ne ženidbu ili udadbu, već bukvalno odlažu život dok tavore na socijalnoj margini i dok ih jedva izdržavaju roditelji, ukoliko i njih ne potpomažu bake i deke penzioneri? Šta su drugo svi oni koji možda i nisu u ovoj kategoriji, ali se ne odlučuju na stvaranje porodice ili podizanje dece jer ne žele da rađaju potencijalno gladnu, siromašnu i nezaposlenu decu.

Šta su drugo svi oni mladi koji su odlučili da im ovde nema života ni budućnosti. Neoženjenost, neudatost i inokosnost sve više postaju osnovno obeležje našeg demografskog i socijalnog ambijenta.

Zar ne uskrsava taj jagodinski fenomen kome Palma smišlja trapavu vakcinu i u izjavi jedne devojke na dan Đinđićeve sahrane kad kaže „e, u ovoj zemlji definitivno ne može da se živi“ ili druge koja kaže „kako da rađam dete kad ne znam da li će za dve-tri decenije imati vodu da pije“.

Jer, danas rođena deca trebalo bi da budu četrdesetogodišnjaci u punoj snazi polovinom ovog veka, a mi sada toga nismo dovoljno svesni, kao ni svoje odgovornosti za to. I ako mi o njima i o tome ne mislimo na valjan način, uvek ćemo batrgati po posledicama, a često rabljeni slogan „moramo brinuti o budućnosti naše dece“ ostajaće samo isprazna predizborna floskula.