Nikolina, Vladimir i Andrej nisu samo žrtve, oni su heroji: Novo anonimno pismo jednog profesora studentima u protestu

Svaka epoha ima svoje heroje koji, često protiv svoje volje, postaju dijagnoza stanja jednog društva, istovremeno stvarajući njegovo novo lice. A naše doba, nažalost, nije izuzetak, i ti heroji ste pre svega vi. Do sada sam samo pominjao heroje među građanima jer vas – studente u blokadi – vidim kao jedan herojski kolektiv. Međutim, među vama ima onih koji su veći heroji od drugih i njihova imena moraju biti izgovorena glasno, ne samo kao pomen na žrtvu, već kao ključ za razumevanje činjenica. Ovde ću da pomenem troje studenta, čiji slučajevi su aktuelni, a koji su se iskazali svojim herojstvom.

Prva je Nikolina Sinđelić. Nasilje nad njom nije bilo samo fizičko; ono je bilo simboličko, usmereno na njeno dostojanstvo kao žene i kao građanke. Uvrede, pretnje silovanjem i uništavanje lične imovine nisu nasumični činovi brutalnosti, već proračunata strategija poniženja. To je napad koji ima za cilj da usadi specifičnu vrstu straha, da poruči svakoj ženi da će cena njenog javnog angažovanja biti ne samo fizička bol, već i pretnja potpunim uništenjem njene privatnosti i socijalnog bića. A Nikolina je iz svega toga izašla još snažnija i javno proziva nasilnike i podnosi krivične prijave protiv njih.

Drugi je Vladimir Đorđević. U svom rodnom gradu Valjevu, brutalno je pretučen da bi nakon toga on, žrtva, bio uhapšen i optužen za napad na službeno lice. NJegova poruka iz bolničke postelje – „Svima vama koji mislite da ćete strahom i batinom uspeti da nas zastrašite – nećete. Borba se nastavlja“ – nije samo izraz lične hrabrosti, već svedočanstvo o trenutku kada ovaj student, lišen zaštite države, preuzima teret odbrane ne samo sopstvenog, nego i dostojanstva svih građana.

Treći je Andrej Tanko, čija fotografija kako mu se nasilnik unosi u lice postala jedna od simbola protesta. Na toj fotografiji su dva lica Srbije, jedno je lice istine i pravde, a drugo lice laži i nasilja. Krivični progon protiv ovog uzornog studenta je rat protiv intelekta i integriteta. Đak generacije, vredan student ETF-a koji brine o svojoj porodici, postaje državni neprijatelj zbog apsurdne optužbe da je prskao policajce vodom iz prskalice tokom vrelog dana. Vrhunac cinizma je svesno zakazivanje njegovog saslušanja u isto vreme kada je imao zakazan ispit, što razotkriva nameru: ovde se ne radi o sprovođenju zakona, već o administrativnom ratu čiji je cilj da se slomi budućnost onih koji misle svojom glavom.

Nikolina, Vladimir i Andrej nisu samo žrtve. Oni su heroji. NJihova patnja nije privatna tragedija, već javni čas anatomije koji razotkriva patologiju jednog sistema koji je počeo da vodi rat protiv sopstvene budućnosti.
Kada fizičko nasilje i napadi na privatnost nisu dovoljni, sistem poseže za perverzijom zakona. Slučajevi ovo troje studenata su paradigmatični. Zakon se ne koristi da zaštiti nevine, već da kazni one koji se usuđuju da govore. On se izvrće kako bi se žrtva proglasila krivcem, a mirni protest postao napad na državu. Kada zakon postane batina u rukama vlasti, on gubi svaki legitimitet.

Zato je vaš studentski pokret prerastao u pobunu, u revoluciju, ali još uvek ne znamo kamo to sve vodi. Ono što svakako treba izbeći jeste eskalacija nasilja, građanski rat koji Nepomenik zaziva, ali to ne znači da treba da sedite skrštenih ruku kada vas bije policija i SNS-ovi aktivisti. Vi imate pravo na otpor, a ovim pismima želim da vam ukažem na kriterijume pod kojima imate pravo da pružate otpor. Svaki student prava zna da postoji nešto što se zove pravo na nužnu odbranu koja uključuje samoodbranu, kao i odbranu drugih građana od protivpravnih napada.

Međutim, pravo na otpor je više od toga jer omogućava borbu i izvan okvira situacije nužne odbrane. O kriterijumima prava na otpor se ne predaje na fakultetima i zato bih želeo da iskoristim svoja pisma da vas edukujem o tome.

Pođimo od prve činjenične premise, a to je da vlast neće raspisati izbore. U to budite sigurni i ne obazirite se na povremene medijske spinove o mogućim izborima u septembru ili oktobru. Izbori će se desiti onda kada građani odluče. A upravo nas to vodi do prvog kriterijuma u realizaciji prava na otpor – princip demokratije. Ovaj princip, utemeljen na suverenitetu naroda – ideji koja se nalazi u srži Ustava – nalaže da otpor mora imati podršku većine građana. To nije samo ustavna kategorija, nego postoji u savremenom međunarodnom pravu koje je napustilo koncept suvereniteta države u korist suvereniteta naroda, jer narod je taj koji ima pravo da odredi sopstvenu političku sudbinu.
Princip demokratije je važan kriterijum koji onemogućava da se pravo na otpor koristi u istinski demokratskim političkim sistemima jer tamo postoje slobodni izbori za promenu kada vlast izgubi većinsku podršku građana.
Na prvi pogled, dokaz o podršci većine građana deluje kao nepremostiva prepreka. Kako u sistemu koji kontroliše medije i javni narativ, ikada dokazati podršku većine? Vlast će uvek tvrditi da su protesti delo manjine.

Međutim, ovde postoji i fenomen koji se naziva „lažna svest“, a to je stanje u kojem je značajan deo populacije, usled sistematske i obmanjujuće propagande, nesvestan pravih okolnosti i stoga podržava režim koji radi protiv njihovih interesa. U takvoj situaciji, ne insistira se na stvarnoj podršci većine, nego je dovoljno da oni koji pružaju otpor imaju iskreno i razumno uverenje da bi većina građana podržala njihove postupke kada bi znala sve relevantne činjenice.

I upravo ovde leži suština vaše borbe. Vaš cilj nije samo da izrazite neslaganje; vaš cilj je da probijete medijski zid laži. Svaki vaš protest, svaka blokada, svako svedočenje o nasilju nije samo čin otpora, već čin informisanja. Vi delujete iz iskrenog i razumnog uverenja da svaki građanin ove zemlje treba znati punu istinu o korupciji koja je dovela do tragedije u Novom Sadu, o pretnjama i ucenama, o policijskoj brutalnosti na protestima širom Srbije, o ciničnom progonu studenata poput Andreja Tanka. Vaša borba je, dakle, borba protiv „lažne svesti“ koju režim svesno proizvodi.

Dakle, vi se borite za narod, za njegovo pravo na istinu. Time prvi kriterijum, princip demokratije, može da se ispuni ne samo kroz prebrojavanje onih koji vas podržavaju, već kroz etičku ispravnost vašeg uverenja u borbi protiv tiranije.
Ipak, vaša pozicija je sada puno bolja jer vi i pored medijske blokade uživate stvarnu podršku većine građana. Zato je važno da svoju borbu usmerite ka građanskim izborima kako biste to i potvrdili. Pobeda studentske liste na građanskim izborima će vam dati legitimitet da fizički preuzmete zarobljene institucije, što sada nije moguće.

Ovo pismo je poziv na razumevanje jer jasnoća misli je preduslov svake smislene akcije pa tako i u pobuni koju ste pokrenuli. Vaša disciplina, vaša istrajnost i vaša nenasilna odlučnost pred licem brutalnosti svedoče o tome da ste vi tu lekciju već savladali. Vi niste samo lice budućnosti ove zemlje – vi ste njena savest u sadašnjosti. Zato sa zborovima građana pokrenite raspisivanje izbora jer će na njima pobediti samo jedno lice Srbije. Znamo koje.

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.