Foto FoNet Zoran Mrđa„Nisi nadležan”. Nijedne druge reči bolje ne oslikavaju promišljenost i preciznost u postupku donošenja studentskih odluka koje za krajnji cilj imaju ispunjenje njihovih (ne)mogućih zahteva, odgovarajući autokrati na sva njegova nastojanja da na sebe prebaci fokus pažnje javnog mnjenja, koje se nepovratno okrenulo studentima, kao nezaustavljivoj društvenoj sili.
Sa jedne strane poput aristrokata duha, u skladu sa maksimom „Noblese oblige” (aristokracija obavezuje), rečima „nisi nadležan” ne vređaju „vrhovno božanstvo”, već ga autoritativno svode na njegovu funkciju koja mu shodno Ustavu pripada, a sa punom merom opreza i nesumnjivo svesni, kao pametni ljudi, da su u njegovim rukama sve poluge državne sile (vojska, policija i Udba).
Sa druge strane, moj je utisak, a rekao bih i velikog broja građana, ove reči sadrže razdirući ignorantsko – ironijski odnos studenata prema ovom liku, diskretno implicirajući utisak koji je stvoren kod psihologa amatera u Srbiji (a to je sada već većina svesnih građana ove zemlje izloženih brojnim prikazima njegove pojave) o infantilno narcisoidnoj prirodi ovog vodećeg srpskog mediokriteta sa manifestacijama psihopatoloških simptoma i svodeći ga pojavno na grotesku nalik Rableovim junacima, Janku Sorboncu i Janku Klaćenom – Nedoklaćenom.
Hermeneutički pristup pojmu nenadležnosti oblikovanom u studentskoj poruci, a burgijaški obogaćenoj u pozivu „Izađi mala”, razvio bi čitav spektar logičkih objašnjenja prirode odnosa dva antipoda, dva entiteta, jednog, građanski svesnog i kuražnog u vapaju za istinom, slobodom, pravdom, pravičnošću i poštenjem, koje se nadahnjuje pameću, duhovitošću, lucidnošću, organizovanošću i nadasve nekorumpiranošću studenata u blokadi i drugog, zulukaferskog, pokvarenog, primitivnog, pohlepnog, bahatog, lažljivog (i još mnogo čega drugog), čije je jedino ishodište i smisao postojanja u lopovluku i opijenosti vlašću.
I najzad, „nisi nadležan”, na žalost nije, ničim izazvan odgovor budućnosti ove zemlje jednom autokrati (on 13 godina nije nadležan).
Na izgled lakonski, on je ipak proistekao iz teške kolektivne traume jednog naroda i predstavlja i zahtev onima koji jesu nadležni – da delaju, ali i vapaj onima koji čuju, a neće da čuju, iznalazeći jadne izgovore za svoje ćutanje i ništavne alibije za podaništvo, uskogrudu ambiciju i kukavičluk.(sa naglaskom na bedno društvo sudija Srbije).
U šahovskoj partiji srpskih Karlsena i Nenadležnika koji krade figure i drži prst na obaraču, pobediće pravda! A kada pobedi, postaće moćna! Jer, „pravda bez moći je nemoćna, a moć bez pravde je tiranska” – Paskal.
Autor je sudija Osnovnog suda u Kragujevcu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
