Rasprava koja je započela oko bespravne gradnje u Studentskoj, dovela je kroz Šapićev, očigledno iznuđen, odgovor do Savskog nasipa i najave rušenja.

Sa rušenjem delova objekata koji nisu ni pokušali da se legalizuju je započeto u ponedeljak 05.juna.2017. Sprovođenje zakona, pa makar ono bilo posledica političkog nadgovornjavanja dva potencijalna kandidata za gradonačelnika Beograda, jeste stvar koju svi treba da pozdrave i od koje će svi imati koristi. Ne treba, međutim, zaboraviti da je rušenje krajnja i najgora moguća mera očuvanja komunalnog reda – sredstvo za kojim se poteže kada sva ostala ne daju rezultat, a koje građane košta između 50 i 70 evra po kvadratnom metru srušenog objekta. Stoga se i vredi zapitati kako je uopšte došlo do toga da na kraju ne preostaje ništa drugo do da se objekti ruše. I naravno ko je za to odgovoran.

Krenimo redom – od nastanka problema.

Aktuelna i novobeogradska i gradska vlast će uporno ponavljati da su objekti u forlandu nelegalni, ali će očigleno svi „zaboraviti“ činjenicu da je zemljište na kome je izgrađeno 150 objekata, državno, na dve katastarske parcele koje se prostiru od šljunkare na kraju bloka 45 do kanala Galovica, u granicama gradske opštine Novi Beograd, date na upravu JP Srbija Vode i JKP Beogradski vodovod i kanalizacija.

Namena davanja uprave nad tim zemljištem jeste odbrana od poplava, održavanje nasipa i crpljenje vode iz 18 reni bunara, a ne izgradnja vikendica. Zakonom je određeno i ko je odgovoran da spreči nelegalnu gradnju, kao i ko tu gradnju mora da prijavi i ko mora da zna šta mu se dešava na zemljištu.

Direktorima tih preduzeća se, međutim, „volšebno“ pojavilo 150 čvrsto zidanih objekata. Da li je iko od tih direktora podneo prijavu zbog bespravnog zauzeća državne zemlje? Ne, jer da jeste, neko bi morao da reaguje, zakonski je regulisano. Štaviše, oni su, ignorisanjem problema dopustili nastajanje naselja koje ugrožava bezbednost ljudi iza nasipa. Da li je ijedan od njih odgovarao zbog toga? Ne. Nisu čak ni smenjeni.

Dalje, niko ni od ljudi koji su postavljali te direktore, odnosno ni Vlada Srbije ni Grad Beofrad, nije reagovao. Nečinjenjem oni su ignorisali očiglednu zloupotrebu službenog položaja. Za to nečinjenje odgovornost snose kako nadležni ministri, odnosno gradski sekretari, tako i njihovi šefovi Premijeri – od Koštunice do Vučića i gradonačelnici Đilas i Mali. A to nečinjenje može da ima katrastrofalne posledice za preko 150.000 ljudi u slučaju probijanja već ulegnutog nasipa.

Da se vratimo Novom Beogradu. Ni njegovi predsednici nisu reagovali na zauzeće državnog zemljišta na opštini gde vrše vlast. Ma koliko da su im smanjenje nadležnosti, prijava MUPu zbog zaposedanja državnog zemljišta namenjenog odrani od poplava je nešto što se od njih očekivalo, ne bi im uzelo više od pola sata, a moglo bi da spase opštinski budžet namenjen rušenju bespravnih objekata. Međutim i to je izostalo.

Nečinjenjem i nerešavanjem problema, kompletni državni aparat od Premijera, preko Gradonačelnika, do Predsednika SO Novi Beograd, je proizveo problem Savskog nasipa: njegovo ulezanje i smanjena odbranbena moć, zagađenje vodozaštićenog područja fekalnim i drugim otpadnim vodama, smanjenje forlanda i potencijalna opasnost od proboja samog nasipa u slučaju velikih poplava i voda. Kao i bespotrebno arčenje budžeta.

Zbog njihovog nečinjenja smo se mi i okupili da ih za početak nateramo da rade svoj posao kako treba i u skladu sa zakonom. Da ih suočimo sa njihovom odgovornošću za nečinjenje. Da ih ako treba „prozivamo“ da bi ispunili obećano. I neka ne računaju da smo se umorili – nismo, niti ćemo. Nemamo druge.