Nakon serije seče drveća koja se iz različitih razloga dešavala u našem gradu, kao da treba podsetiti na ogroman značaj koji ono ima za kvalitet života ljudi u urbanim sredinama. Nažalost, brojno stanje drveća u gradovima je sve manje, da li kao rezultat starosti, bolesti ili jednostavno, sečom.
Izgradnja gondole od Kalemegdana do Ušća, koja je za posledicu imala i kolateralnu štetu od preko 150 stabala u ova dva gradska parka, koštaće građane 15 miliona evra ili oko 1,8 milijardi dinara.
Svaki put kad vide vozilo Gradskog zelenila Beograđani su u strahu da su došli da poseku drveće. U trenutku kad se Beograd visoko kotira među najzagađenijim gradovima Evrope, čini se da su se aktivnosti Gradskog zelenila svele na uništenje svog gradskog zelenila.
Već nekoliko dana kroz prozor stana u bloku 22, na Novom Beogradu gledam sivi vazduh. Mnogi bi rekli da je to samo magla. Ali ovo nije bila obična magla. To je zagađenje vazduha. I ono ubija. Polako, podmuklo.
Uleteli smo i u ovu 2019. apsolutno spremni na sve težine na koje smo već navikli i na neke nove koje nas tek očekuju.
I u godini koja je za nama, za lokalne potrebe i probleme građana, od čijeg rešavanja najviše zavisi kvalitet života u gradu, u medijima je bilo jako malo mesta.
Od početka godine, širom Srbije desilo se na desetine građanskih protesta koji su kao povod i cilj imali najrazličitije probleme sa kojima se obespravljeni građani suočavaju.
Možda je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna Zoran Đorđević zaista u pravu kada predlaže da se, sada i zvanično, o bezbednosti radnika na gradilištima bave investitori i da im se inspekcija ništa tu mnogo ne meša.
Napori stručnjaka koji se bave istraživanjem i proučavanjem obnovljivih izvora energije vidljivi su u izradi studija o geotermalnoj potencijalnosti Beograda. Studije je naručio Grad Beograd, ali se nameće pitanje – sa kojim ciljem.
U jednom od prvih obraćanja javnosti, novi-stari predsednik skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević izjavio je kako ova institucija ne sme biti kočnica nijednoj odluci, projektu, planu ili investiciji, kako bi Beograd postao „najveće gradilište“.
Redakciji Danasa, novinarima i novinarkama, urednicima i urednicama, tehničkom i administrativnom osoblju, ekipi iz prodaje, logistike, preloma i dizajna, kolumnistkinjama, spoljnim saradnicima, dopisnicama, kolporterima, vozačima…
Stečajni upravnik Trudbenika je za 26. april zakazao prodaju „stambenih zgrada za kolektivno stanovanje (samački smeštaj)“ u Ulici Luneta Milovanovića na Konjarniku.
„Gospodine, ne smete to da slikate; to je NIS-ovo“ – ovim rečima se radnik NIS-ove pumpe obratio fotografu koji je pre dve nedelje pokušao da fotografiše nedavno otvoreni mural u Pop Lukinoj ulici, čije je izvođenje finansirala kompanija NIS, u saradnji sa Gradom Beogradom.
Talas populističke priče o natalitetu, o deci kao budućnosti, o obrazovanju kao o razvojnom resursu zapljusnuo je medije sa potpuno suprotnim ciljem.
Kada smo pripremali jednu izložbu u Muzeju savremene umetnosti, tamo još 2007, engleski umetnik Adam Čodko zamolio me je da ga za potrebe njegovog projekta povedem na neko mesto koje mi je u detinjstvu bilo važno, i to putanjom kojom bih se tada kretao.