"Neiskorišćene" zelene površine Avale 1Foto: Ilustracija

Javne zelene površine čine svega 2,83 odsto ukupne površine Beograda, što je daleko ispod evropskog proseka. Uprkos tome, Gradska vlast je veoma temeljna u nameri da urbanizuje ono što naziva „neiskorišćenim zelenim površinama“ našeg grada.

Ovaj termin sugeriše da gradski oci smatraju zelene površine beskorisnim i da za dobrobit građana nije dovoljno da zelene površine budu jednostavno zelene, već ih treba „oplemeniti“ i “oživeti” određenim zabavno-rekreativno-ugostiteljskim sadržajem, po ukusu aktuelnih gradskih zvaničnika.

Kako su zelene površine ograničene, ovakav pristup podrazumeva drastično smanjenje svog zelenila nauštrb izgradnje različitih objekata. Uvidom u najavljene projekte, može se zaključiti da bi se većina planiranih objekata po vrsti i nameni mogli svrstati u atrakcije zabavnog karaktera, čisto vašarskog tipa. Tako projekat „oplemenjivanja“ parka Ušće podrazumeva izgradnju panoramskog točka od 85m, rolerkostera, boba na šinama i, već čuvene, gondole.

Kao i projekat gondole, zamisao o izgradnji ski staze na Avali možda zvuči kao još jedno predizborno obećanje koje je toliko besmisleno da se nikad neće obistiniti. Medjutim, kao i gondola, ski staza sa pratećim rekreativno-sportskim sadržajem je uveliko u procesu realizacije. I baš kao i kad je reč o gondoli, suinvestitor na ovom projektu, vrednom 5 miliona evra, je preduzeće „Skijališta Srbije“.

Projekat „oživljavanja“ Avale podrazumeva izgradnju skijališta na površini od 4,5 hektara, gde se pored ski staze duge 550m planira se i izgradnja ski lifta dužine 480m, poligona za početnike, boba na šinama, zip lajna, mini golf igrališta, avantura parka, fabrike snega za veštačko osneživanje staze i brojnih pratećih objekata.

Površina šuma po stanovniku Beograda iznosi 0,025 hektara, dok je minimalna optimalna vrednost koja ima efekat na očuvanje zdrave životne sredine 0,33 hektara. Šumovite padine Avale prolašene su za zaštićeno područje još 1859. godine naredbom Knjaza Miloša, a 1936. dobija status nacionalnog parka. Poslednja u nizu odluka koje štite Avalu od zloupotrebe i nemara je Rešenje o stavljanju pod zaštitu prirodnog dobra Avala, koje je sam Grad Beograd doneo 2007. godine, i koje ovu planinu kategoriše kao značajno prirodno dobro.

Planirano je da se sportsko-rekreativni sardžaj gradi na potezu od Mitrovićevog doma do podnožja Avale, u pravcu Pinosave. U skladu sa Rešenjem ta padina je u trećem režimu zaštite, što podrazumeva, izmedju ostalog, zabranu krčenja šuma, izvodjenja radova koji mogu poremetiti stabilnost terena, kao i zabranu izgradnje objekata, osim sanacije postojećih. U članu 8, stav 18 dozvoljava se isključivo „ograničena izgradnja sportsko-rekreativnih terena bez velikih zemljanih radova i radova na nivelaciji terena ili seče šume, radi održavanja kulturnih i sportskih manifestacija manjeg obima“.

S obzirom da medju gotovo 600 vrsta biljaka i 70 vrsta ptica koje se mogu naći na Avali, ima mnogih koje su zaštićene Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti, član 4. naglašava najviši stepen njihove zaštite, bez obzira u kom se delu prirodnog dobra nalaze.

Dosadašnja iskustva nam govore da tako nebitne sitnice kao što je zakonska regulativa ne mogu sprečiti našu gradsku vlast u ostvarenju svog sna da ostavi neizbrisivi trag na grad Beograd. Izgradnja ovog kompleksa će svakako ostaviti duboku brazdu na severozapadnoj padini Avale, gde će zbog njegove realizacije biti neophodno sprovesti čistu seču šume, odnosno uklanjenje sveg ili skoro sveg drveća na odredjenoj površini, što je zabranjeno članom 9. Zakona o šumama, ako je to ikome uopšte bitno.

Krajem februara projekat o izradi skijaške infrastrukture zaključen je sa konzorcijumom Integral Trading Corporation i Ornament-Investinženjering, koji je bio jedini ponuđač na tenderu. I dok ekološke organizacije detaljno analiziraju situaciju i pažljivo vagaju kako da odreaguju, oni koji nemaju potrebu da mnogo razmišljaju već kreću sa implementacijom projekta.

Građani sami moraju da odluče da li je Avala neiskorišćena zelena površina koju treba obogatiti i oživeti, ili je redak dragulj prirode koji treba čuvati takav kakav jeste. U skladu sa tom odlukom moraju da odreaguju što pre, umesto da kao i obično čekaju da padne sekira, ovoga puta bukvalno.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

4 reagovanja na “„Neiskorišćene“ zelene površine Avale”

    • U Pertu je oko 40% a u samom centru grada je Kings Park povrsine preko 400 hektara i koji godisnje poseti oko 7 miliona posetilaca.

  1. To je po Strategiji o ‘odrzivom razvoju UN’:
    Nabiti ljude u gradove, u solitere, unistiti selo, ukinuti meso, osiromasiti stanovnistvo i uvesti cenzuru.
    UN moraju biti ukinute!

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.