Zašto bavljenje Studentske liste Kosovom smeta građanskim „puritancima“, koji je inače podržavaju?

Moguće je da postojanje „dve Srbije“ nije moguće u današnje doba a i na nekim sledećim izborima kao što se priželjkuje u smislu referendumske odluke „za i protiv Vučića“. I da nema smisla aktivirati priču o novim „trećesrbijancima“, ne u smislu neke partije koja se tako zvala, nego „neopredeljenih“ kad su one „prve dve“ Srbije u pitanju. Koje treba privući na svoju stranu.

„Trećesrbijancima“ su, da podsetimo one koje uopšte zanima, nazivali građane Srbije koji dele sve evropske građanske vrednosti, cilj im je Srbija u EU, ali su donekle rigidni i kad je nacionalna ugroženost, pre svega na Kosovu, u pitanju. Nesuvislo je licitirati koje su stranke tada kad je floskula smišljena tu pripadale, još više trpati ko je u toj manipulativno izmišljenoj grupi danas. Ali je suvislo reći da su „imenu“ kumovali i radikali, ovi što imena menjaju a ćud nikako.

Objavljivanje studentskog memoranduma o Kosovu još pre velelepnog skupa na Slaviji izazvalo je prilično rigidne reakcije iz građanske Srbije, od ljudi koji studentski pokret nesumnjivo i (do sada) bezuslovno podržavaju. Kritike od veoma oštrih, „očinskih“ ili sa kažiprstom, do onih koje najavljuju i moguću „diskvalifikaciju“ svega do sad učinjenog, stizale su pretežno sa mreža i medija koji su po difoltu protiv ovog režima, od ljudi ili kolega koji su to definitivno i nesumnjivo. Super livada za reakciju koju uvek i brzo prepoznaju „ovi što čuvaju Srbiju i ustavni poredak“, njima je zadatak da podele i posvađaju taj antivučićevski korpus, namerno nisam napisao – opozicioni.

Od svih prednjače oni koji u imenu „Memorandum“ nalaze evokacije na onaj istog imena u produkciji SANU koji je manje više neistinito predstavljan kao program Slobodana Mioševića i razlog za raspad Jugoslavije. Slučajno sam to svojevremeno do detalja istraživao, pa mogu ovako i eksplicitno ovo da zaključim. Ime nikog nije pokvarilo, pa ni SANU, pa ni taj Memorandum, nesuvislo je sad o njegovom sadržaju raspredati.

Ne znamo zašto, a i nebitno je što je njihov program za Kosovo nazvan Memorandum, lično mislim da to nema nikakve veze sa onim pre, a nema nikakvog sadržajnog, političkog, pa ni nacionalnog linka sa dokumentom od pre 40 godina. Stavovi o Kosovu u studentskom memorandumu su građanski, evropski, do kraja demokratski, i nadasve posvećeni malom čoveku, onom koji živi tamo bez elementarnih ljudskih prava, koji je ugrožen na mnogo načina a čak i životno, zato što je srpske nacionalnosti. Ni rečju se ne pominje nasilje od strane države Srbije da se to neodrživo stanje promeni, ni rečju se ne pominje „povratak vojske na Kosovo“.

Stvar je političkog ali i ljudskog izbora da li vas zanimaju sudbine tih Srba koji su ostali na Kosovu, a nisu deo „državno mafijaške“ organizacije najpoznatijeg srpskog kriminalca s Kosova, ispod Ibra takvih je verovatno blizu 100 odsto. I uopšte, da li sudbine tih ljudi treba da budu u političkim i predizbornim programima.

Zamera se studentima da koketiraju sa desnicom, nacionalistima, i tako to, bez obzira što je opoziciona desnica bila vrlo bitan faktor u rušenju Slobodana Miloševića, da je predsednički kandidat Vojislav Koštunica bio prava desnica, malo centralizovana, ali baš desnica. Da je najveći um tog doba, ne samo politički, Zoran Đinđić razbio sve sujete i pogurao Koštunicu na megdan Miloševiću. Računica je bila: isti, ali neukaljan. Pametniji i skromniji. Nacionalista, ali salonski, bez žrtava i agresije.

Studenti ne koketiraju sa desnicom, što su izgovorili mnogi kritičari studentskog memoranduma, to je jedan deo njihovog predizbornog programa, racionalan, miran, bez ikakvog poziva na bilo kakvo nasilje i direktno i jasno upućen na zaštitu srpskog življa koje je na Kosovu ostalo. Studenti, dakle, ne koketiraju sa desnicom, oni se obraćaju delu Srbije kojeg sudbina Srba na Kosovu interesuje.

Kao što imaju svoju reč i za prosvetne radnike, zdravstvo, preduzetnike, kulturu. Fali razumevanja da Studenti više nisu samo nešto opšteljubljeno i prihvaćeno od svih, već jedna od strana na budućim izborima koja mora da se obrati svima.

Zabrinutost evropski orijentisanih je što se Studenti strateškim putem Srbije trenutno ne bave previše, ili ne previše eksplicitno. I time uslovljavaju svoju podršku, bilo da su u pitanju organizacije ili pojedinci. Zaboravljaju da je Miloševića pobedio DOS sa „sto“ stranaka, od četnika do umetnika, da o bilo čemu za ubuduće može da odluči neka demokratska Srbija sa svojim oživljenim institucijama. I da je sada mnogo bitnije za Srbiju što su Studenti pokazali da su im cilj evropske vrednosti, od ljudskih prava do pravne države, nego ulazak u EU o čemu, uzgred ali ne i nevažno, isti građani treba posebno da se izjasne kad za to dođe vreme. Uostalom, ne sećam se da su bicikletima podršku tražili od Moskve, nego u Strazburu.

Građanska „elita“ koja se gadi pominjanja Kosova mora da zna da se na Kosovu izbori u Srbiji odavno ne dobijaju, ali se i dalje gube. „Građanski“ puritanci svih boja se ponašaju kao oni navijači koji iz velike „ljubavi“ prema svom timu bakljama zaspu teren, pa uslede kazne i suspenzije. Studentska će pričati i o satiranju državnog kriminala i korupcije, poštovanju zakona i odgovornosti, i umivenoj i novoj Srbiji. I svemu što bi činilo ozbiljan i kompetentan politički program. Znaju kako, ili znaju ko zna.

A ako je pomenutoj „eliti“ mrsko što će u tom programu da postoji i nacionalni deo, nek pronađu neke svoje studente i neku svoju listu. Čisto da znaju ovi građanski „čistunci“, ne postoji nijedna levica u Evropi koja nema i nacionalni program.

Autor je urednik u listu Danas

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.