Kako je u Kanu nakon pola veka od „Skupljača perja“ Olivera Katarina želela da razbije čašu: Sećanje Jugoslava Pantelića na legendarnu glumicu

To je bio i prvi srpski film u progrаmu Kаnski klаsici, zvaničnom progrаmu nаjuglednijeg svetskog festivаlа, za potrebe prikаzivаnjа u dvorani „Bunjuel“ Jugoslovenskа kinotekа je izrаdilа novu kopiju filmа, a ovom velikom događaju prisustvovala je Olivera Katarina, koja je sa „Skupljačima perja“, zajedno sa Bekimom Fehmiuom i Velimirom Batom Živojinovićem ušla u antologije.

Legendarna glumica i pevačica preminula je juče, 21. jula u 87. godini života, a kako je izgledao njen povratak na Kanski festval koji je 1967. očarala svojom lepotom i glasom, za Danas se seća Jugoslav Pantelić, filmski kritičar i novinar, i tadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke.

– Kada je negde u aprilu 2017. Iz Pariza stiglo zeleno svetlo da su „Skupljači perja“ prihvaćeni za prikazivanje u programu Kan Klasik, pozvao sam Oliveru i pitao je da li je spremna da nakon pola veka ponovo s ovim filmom krene u Kan. Bila je iznenađena ali je odmah pristala.

– Sve ostalo do našeg izlaska na binu bioskopa “ Bunjuel” u festivalskoj palati bilo je kao scenario za uzbudljiv dokumentarac, čiji su protagonisti filmska zvezda sa poluvekovnim i novi direktor Kinoteke sa jednogodisnjim iskustvom. Uprkos “antagonističkom” stažu, avantura zvana „povratak u Kan” bila je savršena – seća se Pantelić.

– U Kan je stigao i deo porodice Aleksandra Saše Petrovića sa čijom sestrom Radmilom sam već bio u pregovorima oko otvaranja Sašinog velikog legata u Kinoteci, a to je bila i tema za jedan dug popodnevni razgovor sa Oliverom, zvezdom njegovog filma koji nas je tada i okupio.

Restaurisana verzija „Skupljača perja“ je kasnije te godine ušla u francuske bioskope…

– Festivalski ambijent često je inspirisao Oliveru na dragoceno evociranje uspomena koje su se zbile u Kanu pre, sada gotovo šezdeset godina, no mislim da je to bila ona vrsta razgovora koja ne podrazumeva prepričavanja.

Pa ipak, nešto želim da kažem – tog majskog dana imali smo dosta obaveza. Nakon poslovnog ručka usledio je koktel na srpskom štandu, potom festivalski koktel u čast našeg filma, svečana projekcija sa predstavljanjem i nakon toga veliki parti u čast ponovne kanske projekcije Petrovićevog filma.

– Sve ove aktivnosti podrazumevale su, pored susreta sa porodicom Petrović i Oliverino pevanje kultne pesme iz ovog filma „Đelem, đelem“, davanje intervjua, fotografisanje, obraćanje posetiocima, a tu su bili i slučajni susreti sa kolegama iz regiona koji su te godine bili u Kanu,  i imali želju da je pozdrave…

Naravno, to je bilo jako lepo i uzbudjivo – Olivera je uživala, prisećala se Kanskog  festivala njene mladosti, Saše, Bekima, Bate, njihovog izlaska na crveni tepih, ovacija, trenutka kad je objavljeno da su „Skupljači perja“ dobili nagradu…, ali je sve to bilo i vrlo naporno.

– Nakon svega toga, nekoliko sati posle ponoći seli smo u jedan kanski kafe da sumiramo dan i naručili po času vina za kraj uspešno obavljenog posla. U jednom momentu, umorna ali zadovoljna, Olivera sa časom u ruci pogledala me je pravo u oči i pitala: “ Ne smeta ti da je razbijem…?” – seća se Pantelić.

Olivera Katarina pevala je „Đelem, đelem“ i nepunih mesec dana kasnije – 6. juna u Jugoslovenskoj kinoteci, kada joj je Pantelić uručio nagradu Zlatni pečat za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.