Zarad profita izgradiće i luna park iznad grobnice

Njena potajna želja da etnički očisti Kosovo od albanskog stanovništva, pa još i zamera mrtvom Slobodanu Miloševiću što to nije učinio, uopšte nije nikakva šokantna izjava. Toga imamo već skoro pola veka u javnom prostoru. Ostaje samo pitanje da li se ova cenjena gospođa pravi da ne zna istinu ili je zaista ne zna, iako obe verzije mogu da budu tačne.

Možda bi trebalo gospođu ministarku podsetiti da je njen politički predak Milošević započeo ostvarivanje njenog čežnjivog sna i da je baš 1998. na široka vrata sručio vucibatinašku tuštu i tmu na to područje kako bi upravo učinili ono o čemu ona priča, a svemu tome prethodila je višegodišnja sistemska segregacija albanskog stanovništva.

Ako autor ovog teksta laže, faktografija ne laže, nego veli sledeće: tokom 1998. i 1999. godine srbijanska vojska, policija i državne bande sprovele su široko rasprostranjenu kampanju progona kosovskih Albanaca, praćenu ubistvima civila, paljenjem sela i masovnim proterivanjem stanovništva. Među najpoznatijim zločinima nalaze se Prekaz (više od 50 ubijenih), Račak (45), Izbica (više od 100), Suva Reka (48 članova porodice Beriša), Meja (više od 300), Bela Crkva i Ćuška (više desetina ubijenih civila).

Sa Kosova je tokom rata proterano više stotina hiljada Albanaca, ubijeno i nestalo preko deset hiljada, a nakon rata u Batajnici, Petrovom Selu, Perućcu i Rudnici pronađene su masovne grobnice sa posmrtnim ostacima stotina njih – žena, dece i muškaraca – prebačenih odatle radi prikrivanja zločina. Sve su to činjenice potvrđene u presudama i potkrepljene obimnom dokumentacijom. Za ta zlodela osuđeni su najviši politički, vojni i policijski funkcioneri Srbije i Savezne Republike Jugoslavije (SRJ).

Nego, I can’t help but wonder, da li između svih tih masovnih grobnica i hladnjača po šumama, gorama, jezerima i dolinama zemlje naše ponosne postoji konekcija i sa ovim sadašnjim trenutkom, kada su sve eksploatatorske mašinerije ovog sveta usmerene ka našim javnim dobrima i prirodnim resursima. Ne bi trebalo da nas začudi kada krene neki Rio Tinto ili Ziđin da rovari po flori & fauni, pa naleti na još pokoju kosturnicu, u ko zna kojoj jami po redu – sekundarnoj, tercijalnoj – ko će to sve izbrojati.

Postoji ta nevidljiva nit, toliko tanka, ali jako čvrsta, između te prvobitne akumulacije kapitala, kada se pljačkalo, palilo, ubijalo, otimalo, sravnjivalo sa zemljom, proterivalo, i ovog kompradorskog poniznog čudovišta podređenog imperijalnim pećinama, kada se rasprodaje sve zarad daljeg umnožavanja i oplođivanja kapitala, koji je u svom korenu vrlo krvav. Od ratnozločinačkog nasleđa, preko tranziciono-pljačkaške ujdurme, stigli smo do ove najmorbidnije verzije SNSekte – do mutantske sinteze čitavog tog poretka.

Kao i svaki drugi, doduše, nije ovaj naš unikatan i autentičan. Mnoga carstva i društva nastala su upravo nad leševima drugih i pljačkom njihovog imetka, pa danas drže slovo o demokratiji i progresu.

Ipak, ministarka Paunović je to vrlo primalno izgovorila. Može ona da priča da je to izvađeno iz konteksta, ali osetno je mislila da je to trebalo da bude učinjeno. Ali kada nam neko iz vladajuće klase vrišti nacionalističkom retorikom, staro je pravilo – trebalo bi prvo da zavirimo u novčanik. Što su nama novčanici tanji, njihovo bljuvanje vatre prema nepodobnim narodima uvek će biti još žešće. Svakako, ministarka Paunović ne bi lično to čistila, već bi, kao njen duhovni otac Milošević, slala svakojake škorpione i arkane da to čine, a i taman su se pokazali ovi iz Ćacilenda kao pravi vitezovi iz kosovske bajke.

Ali, da ne baljezgamo za džaba, nema od te priče ništa. Srbija neće ratovati; Srbija neće etnički čistiti; Srbija je završila svoju ratnu avanturu krajem XX stoleća tako što se velikosrpski bauk raspao u paramparčad; Srbija je danas kolonizovana zemlja, poput svih ostalih jugoslovenskih država, u većoj ili manjoj meri; Srbija je najobičnija uslužna platforma za potrebe krupnog kapitala koji stoji iznad svih država poput drevnog boga. I ministarka Paunović, kao i svi popečitelji unutar srpskonaprednjačke vlade, to, ako čak i ne znaju, barem intuitivno osećaju da bi mahnitošću izgubili benefite i blagodeti koje uživaju služeći gvozdenom prestolu, kako ovom na Andrićevom vencu, tako i svakom drugom koji stoji iznad našeg gospodara.

Može ona u biti da priča šta hoće, njene reči nemaju nikakvog efekta, jer SNSekta će, zarad profita i svog očuvanja na vrhu piramide, učiniti sve – izgraditi i luna park iznad masovne grobnice, ako bude trebalo. Što i ne bi to učinila, da neće neko da joj zabrani? Ima na koga da se ugleda. Uostalom, uskoro će nedaleko odavde, taj isti prepošteni i civilizovani svet, podići ultrabogataški kompleks – Gazu na kostima.

Autor je slobodni novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.