foto (BETAPHOTO/Dalibor Stupar)Odluka Apelacionog suda u Novom Sadu po žalbi Višeg javnog tužilaštva (VJT) na rešenje Višeg suda u Novom Sadu da u slučaju „Nadstrešnica“ nema mesta optužbi protiv bivših funkcionera Tanasković, Vesić i Dimoski, kao i tri inženjera, bila je neizvesna isključivo zbog višestrukih uticaja na sud, a ne zbog stručne problematike.
Posle niza spornih odluka – čudnih presedana u predmetu prvostepenog vanpretresnog veća Višeg suda u Novom Sadu, uz često probijanje zakonskih rokova za njihovo donošenje, očekivalo se da ih objektivna viša sudska instanca stavi pod znak pitanja.
Takve odluke su bile, na primer, različiti kriterijumi u pogleda osnova za određivanje i zamenu mera pritvora za okrivljene funkcionere u odnosu na inženjere, radikalna odluka suda o (ne)postojanju osnovane sumnje povodom žalbe na rešenje o određivanje pritvora okr. Vesiću.
Na kraju, na takav ishod je ukazivalo opširno, ali vrlo protivurečno, saopštenje Višeg suda o razlozima zbog kojih se rešenjem obustavlja postupak protiv šest okrivljenih. Apelacioni sud je u svojoj odluci naveo da je prvostepeni sud izveo pogrešan zaključak da nema mesta optužbi protiv njih i da se kod pitanja dovoljnosti dokaza „ne ceni pitanje krivice već opravdanosti sumnje za iznošenje stvari pred sud, a ta sumnja treba da bude potkrepljena konkretnim činjenicama.“
Podsetimo se da je preterano razvlačenje postupka u Krivičnom odeljenju Višeg suda u Novom Sadu stvorilo prostor da se u ovaj slučaj, u februaru 2025. uključi i VJT u Beogradu. Taj predmet je pokrenut po krivičnoj prijavi protiv menadžerke za investicije AD „Infrastruktura ŽS“ i dva člana komisije za prijem trafo-stanice, koju je krajem 2024. odbilo VJT u Novom Sadu. Kada se u ovaj slučaj umešala Vrhovna javna tužiteljka sa rešenjem da se ovaj predmet odmah pridruži predistražnom postupku u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK), pokazalo se da je glavni JT u Beogradu N. Stefanović, moćnik koji sebi može dozvoliti da – uprkos odluci nadležne komisije VST-a – zadrži taj predmet i podigne optužnicu pred Višim sudom u Beogradu. Taj sud je tri puta potvrđivao ovu optužnicu, a Apelacioni sud u Beogradu je po žalbi tri puta ukidao to rešenje navodeći da u njoj nije jasno čak ni koje tužilaštvo je nadležno.
Jedan od branilaca okrivljenih inženjera koji smatra da u ovom slučaju postoje „zaštićeniji“ okrivljeni izjavio je: „VJT u Beogradu pokušava da dokaže da je Železnička stanica prošla tehnički pregled – što nije tačno, a mislim da na neki način vodi ka tome da pitanje korupcije i odgovornosti najviših političkih predstavnika ne treba tražiti uopšte. Imam utisak da je predmet u Beogradu poslužio da se premesti tok postupka koji je prethodno bio pokrenut u Novom Sadu.“
Nastojanje da se odgovornost razvodnji i da do javnosti ne dođu dokazi o umešanosti vrha režima i stranih partnera u ovaj zločin je neskriveni prioritet režima, ali i očigledno nezakonito delovanja predsednika Republike i njegovih saradnika, uključujući i njegove poslušnike u pravosuđu. Ukoliko se suđenje, ipak, dogodi, oni su tu da „kontrolišu štetu“ i sve maksimalno obesmisle.
Zbog svega iznetog, odluka krivičnog veća Apelacionog suda u Novom Sadu je vrlo značajna. Da je potvrđeno osporeno rešenje Višeg suda u Novom Sadu, nikada se više ne bi mogao voditi krivični postupak protiv navedenih funkcionera i inženjera za teško delo protiv opšte sigurnosti, što je osnova potencijalne odgovornosti za finansijsko-koruptivni deo slučaja. Ona bi možda mogla da predstavlja važnu prekretnicu da se rad na ovom predmetu vremenom vrati u regularne tokove i bude zaista stručni prioritet sudstva.
Ova odluka omogućava da se zakaže glavni pretres protiv svih optuženih, a koji će u celini biti javan. To znači da bi suđenje moglo da počne već u septembru, ali je verovatnije da će se do tada održati samo pripremno ročište pred predsednikom veća, bez prisustva javnosti.
Podsetimo se da je prema objavi prof. Pajtića krivično veće Apelacionog suda imalo mnogo pritisaka kada je polovinom juna odlučivalo o žalbama na odluku Višeg suda. On navodi da su u veću koje je o tome odlučivalo bile sudije Snježana Leković, Nikola Radanović i Borivoj Pap. „Nakon što je tajnim glasanjem doneta odluka, pa zatim prosleđena sudskoj praksi na objavljivanje, advokati Gorana Vesića i ostalih tražili su IZUZEĆE sudija Leković i Radanović. NAKON ŠTO JE DONETA ODLUKA!“
Protivzakonito narušavanje tajnosti rada postupajućeg krivičnog veća i uticaji na njega su tokom vremena začinjeni novim i još zastrašujućim načinima i oblicima pritisaka, zbog čega se sa objavljivanjem ove odluke kasnilo tri sedmice. Ta bi trebalo biti osnova za krivičnu ili disciplinsku odgovornost pojedinaca. Od svih udruženja jedino je grupa sudija i tužilaca „Odbrana struke“ osudila tendenciozne javne napade Pokreta Levijatan na sudiju Apelacionog suda u Novom Sadu Snježanu Leković. Pozvali su Visoki savet sudstva da hitno reaguje. Napadi video porukama za navodnu protivdržavnu delatnost se u najnovijim objavama proširuju i na predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu i dekana Pravnog fakulteta. „Odbrana struke“ je pitala predsednika Ustavnog suda zbog čega tri godine nisu odlučili o predlogu Vrhovnog JT o zabrani „Levijatana“?
Sve je ovo na liniji ocene Aleksandra Vučića da je odluka Apelacionog suda u Novom Sadu doneta „iz čiste bahatosti i bez ikakve argumentacije.“ Predsednik je očigledno, iako nenadležan, unapred znao sadržinu ove odluke i da je određen kućni pritvor. Posebna opasnost za ovaj slučaj je ukoliko bi predsednik Republike ponovo krenuo u netransparentnu akciju pomilovanja optuženih. To bi moglo da ga kompromituje pred izbore, a rizikovao bi i da ga pojedini nekadašnji saradnici, terete kao svedoci/saradnici u drugim krivičnim predmetima. Na primer, onom koji je u fazi istrage u TOK-u za finansijske malverzacije tokom modernizacije brze pruge Novi Sad – državna granica. Režim bukvalno i sistemski opstruiše rad TOK-a. S druge strane, TOK koji ima najveća ovlašćena i resurse u krivičnom pravosuđu, zajedno sa Vrhovnom JT, ne preduzima uvek i odlučno sve ono što bi u delikatnoj situaciji u društvu i u pravosuđu – mogao i morao da čini.
Pitanje je i da li je Viši sud u Novom Sadu spreman za veliko, dugo i kompleksno suđenje pod reflektorima domaće i inostrane javnosti. Počev od skromnih tehničkih uslova (u velikoj sudnici ne postoji sistem za ozvučenje i snimanje suđenja za koji treba obezbediti 35.000 evra i osoblje), do sastava sudskog veća, pred kojim će očigledno biti brojni složeni procesni i drugi izazovi. U predmetu protiv 12 okrivljenih za pripremanje dela protiv ustavnog uređenja, u kome po skraćenom postupku postupa isti javni tužilac – S. Josimović, predsednik sudskog veća duže od godinu dana ne uspeva ni da započne glavni pretres. Verovatno su bili u pravu oni koji su u cilju efikasnijeg vođenja postupka i sprečavanje daljeg neprimerenog političkog uticaja, predlagali da se predmet „Nadstrešnica“ uputi TOK-u.
U političkom pogledu, potvrđivanje prve optužnice za tragediju u Novom Sadu, s obzirom na opstrukcije autoritarnog režima koji preduzima sve da se ovaj slučaj zamrsi, prolongira i blokira, moglo bi da predstavlja novu-staru tačku okupljanja i potvrdu autentičnog identiteta i opravdanosti zahteva studentskog pokreta i pobunjenog građanstva.
Autor je sudija u penziji, član Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice u Novom Sadu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
