Inflacija 2,7 odsto: Šta pada, a šta i dalje raste?

Brojka koja vara

Juni 2025. godine je snažno povukao mesečni rast cena od 0,9%, neuobičajeno visoku tačku poređenja iz koje se automatski dobija niža godišnja stopa dvanaest meseci kasnije, to jest danas, nezavisno od toga šta se u međuvremenu realno dešavalo sa cenama.

Raščlanjivanje ove cifre po komponentama to potvrđuje. Nebazni deo indeksa (hrana, energija, alkohol, cigarete) nosilac je pada. Hrana je u junu bila jeftinija za 4,3 odsto međugodišnje, zahvaljujući dobroj poljoprivrednoj sezoni ove i visokoj osnovici iz prošle godine, kada smo imali aprilski mraz (preskupo voće) i sušu (relativno skupe ostale poljoprivredne proizvode na pijaci). Ovo je klasično nestabilna komponenta ukupne stope inflacije. Zavisi od vremena i svetskih cena sirovina, ne od ekonomske (monetarne) politike, i po pravilu se brzo vraća na svoj uobičajeni nivo čim prođe šok koji ju je pokrenuo.

Posebno analizirano, reč „hrana“ u toj statistici je zavaravajuće široka. Cifra od minus 4,3 odsto je prosek cele grupe, uključujući sirovinsku poljoprivrednu proizvodnju čija cena zavisi od sezone i vremena. Za hranu koju građani zapravo kupuju gotovu, u restoranu, pekari ili prodavnici, slika je suprotna. Prema RZS-u, ugostiteljske usluge su u junu bile skuplje 5,6 odsto međugodišnje, a ne jeftinije kako prosek kaže. Gotova jela skuplje 10,7 odsto, kolači 8,1, hleb 7,8, alkoholna pića 6,8, bezalkoholna 6,4 odsto. Prosečna cifra o „jeftinijoj hrani“ je statistički možda tačna, ali je gotovo bez ikakve veze sa onim što se dešava na kasi kad građanin kupuje hranu u prodavnici, a ne sirovu poljoprivrednu robu na pijaci.

Deo koji se ne pomera

Bazni deo indeksa (sve ostalo, bez hrane i energije) druga je priča. Poslednja potvrđena cifra za bazni deo je za maj 4,5 odsto, tačno na gornjoj granici raspona koji je NBS postavila kao cilj (3 plus/minus 1,5 odsto). Suštinski bitno je da je u maju bazna stopa bila viša od ukupne (4,5% naspram 3,5%), što je obrnuto od onoga što bi se očekivalo u periodu stvarnog smirivanja cena. Junska bazna stopa formalno još nije objavljena. RZS je uopšte ne izračunava, to je isključivo NBS-ova kategorija, a NBS je poslednji put o njoj govorila 9. jula, pre nego što su izašli junski podaci, i to uopšteno („relativno stabilna, oko gornje granice cilja“ – Tabaković). Tačna cifra biće poznata tek na sednici 13. avgusta.

Zašto je ova razlika bitna? Bazni deo indeksa odražava koliko novca ljudi realno imaju i koliko poslodavci i pružaoci usluga mogu da naplate, što je, ukoliko je veće, inflatorni pritisak koji se sporo prenosi kroz privredu. Nebazni deo reaguje na spoljne šokove koji dođu i prođu brzo. Zato je bazna inflacija po prirodi tvrđa. Sporije raste, ali sporije i pada. Njeno zadržavanje na samom plafonu cilja, dok ukupna stopa pada, znak je da je poboljšanje plitko i drži se na jednoj jedinoj komponenti, a ne da se ekonomija u celini smirila.

Dok nebazni deo pada zahvaljujući sirovoj hrani, usluge unutar bazne korpe ubrzavaju. Stanarine su više 11,9 odsto međugodišnje, komunalne usluge rastu još brže: vodosnabdevanje 20,6 odsto, kanalizacija 11,5 odsto, odvoz smeća 10,8 odsto, a zdravstvene usluge takođe: vanbolničke usluge poskupele su između 9,6 i 10,7 odsto. Ovo su cene koje se teško spuštaju nazad kad jednom porastu, jer su vezane za plate i regulisane tarife, za razliku od poljoprivrednih proizvoda čija cena skače i pada mnogo lakše.

Kamata koja ne prati ništa

NBS nije oduvek bila ovako kruta kao danas, ili bar ne u istoj meri. Kamatu je počela da smanjuje tek pošto je inflacija već ušla u ciljani raspon sredinom 2024, i to u tri poteza (juni, juli, septembar, za po četvrtinu indeksnog poena) do nivoa od 5,75 odsto, kada je inflacija iznosila 4,2 odsto. Od tada nije pomerena nijednom, gotovo dve pune godine kroz period pada inflacije sa 4,2 na 2,7 odsto. Izvršni odbor je 9. jula ponovo zadržao stopu nepromenjenu, izričito navodeći da bazna inflacija ostaje na gornjoj granici cilja. To jeste razlog za oprez i objašnjenje koje stoji, ali ostaje nedorečeno zašto se ista logika nije primenila nijednom u poslednje dve godine, bez obzira na to kako su se brojke kretale.

Dodatni, zvanično navedeni razlog je geopolitički. NBS ističe sukob na Bliskom istoku kao ključni izvor globalne neizvesnosti, sa rizikom da bi eventualna eskalacija ponovo podigla svetsku cenu nafte i time izazvala novi energetski šok. Sa te tačke gledišta, zadržavanje referentne kamatne stope nije samo čuvanje kursa, nego i osiguranje protiv rizika koji NBS ne kontroliše, a koji bi mogao preko noći da obesmisli svaki argument za popuštanje.

Šta se zapravo brani?

Teško je pravdati zamrzavanje referentne kamatne stope samo opreznošću prema baznoj inflaciji i energetskom riziku. Verovatniji, dopunski razlog, i otvoreno priznat, jeste stabilnost kursa dinara, prioritet koji NBS pominje u gotovo svakom saopštenju. Taj prioritet zaista ima realno ekonomsko uporište. Srbija je duboko evroizovana ekonomija, sa kreditima, štednjom i cenama nekretnina vezanim za evro, pa oscilacije kursa brzo prelaze u inflaciju i finansijsku nestabilnost, naročito domaćinstava sa dugom u evrima. U zemlji sa istorijskim iskustvom hiperinflacije iz devedesetih, stabilan kurs kao nominalno sidro ima stvarnu, a ne samo simboličku funkciju.

Ipak, ta odbrana ima granicu. Kad kamata ostane nepromenjena skoro dve godine dok inflacija pada za trećinu, a kursu u međuvremenu ne preti nikakav ozbiljan spoljni pritisak, visoka kamata više ne služi isključivo obuzdavanju cena. Služi i održavanju deviznih rezervi i privlačnosti dinarske štednje. Cenu toga plaćaju privreda i građani kroz kredite skuplje nego što bi inflacija sama nalagala. I tu ekonomska logika prelazi u političku: stabilan kurs je godinama i dokaz „stabilnosti“ pred biračima, nezavisno od toga da li je ekonomski još uvek neophodan u ovom obimu. Kad guvernerka kaže da monetarna politika deluje usklađeno sa ekonomskim merama Vlade, to je upravo priznanje da stabilnost kursa odavno nije čisto tehničko pitanje.

Macut se upecao, Tabaković i Mali nisu

Ovaj tekst ozbiljno je trigerovan načinom kako je premijer Đuro Macut iskomunicirao informaciju o „značajnom padu“ međugodišnje ukupne inflacije na 2,7% i to predstavio kao svoj uspeh, uspeh Vlade, a ne majke prirode.

Guvernerka Jorgovanka Tabaković je tek tri dana posle objave zvaničnog podatka od strane RZS pomenula ovo smanjenje, usput, sa realnim osvrtima, u sklopu izveštaja o dobiti NBS pred parlamentarnim odborom, a ne u posebnom, samoinicijativnom obraćanju javnosti i bila je uslovno korektna. Nije se oglasio ni ministar finansija, jer dobro zna da ovo navodno veliko smanjenje struka ne sme lažno usmeravati javnosti kao neki veliki uspeh ekonomskih politika, baš zato što suštinskog smanjenja inflacije gotovo i da nema, niti su politike bile uzrok trenutnog pada. Mada ni njemu ne bi teško palo da malo spinuje. To ume.

Premijer Macut se, izgleda, i poprilično lično obradovao, doduše razumljivo, jer nije struka. Da, nije struka, ali našao je po njegovom mišljenju odličan povod da se dokaže, recimo da ne bi opet stao u red za registraciju automobila. On je šest dana pre nego što je RZS objavio podatke imao za javnost direktno političku izjavu, a to je da je, između ostalog, ovolika inflacija dokaz da „mere Vlade daju rezultate“, uz poređenje da nam je inflacija ispod proseka Evropske unije.

Ni jedno ni drugo nije istina. Prvo smo objasnili, da je majka priroda zaslužna, a drugo, Eurostat objavljuje harmonizovani indeks (HICP), po kojem je prosek junske inflacije u evrozoni (21 država Evrope) 2,8%, a Srbija, po istoj metodologiji u junu ima godišnju inflaciju 3%, dakle više od proseka. Srbija nema niži prosek ni od EU (27 država), gde je prosek za juni 2,9%.

Naš RZS zvanično koristi CPI indeks (indeks potrošačkih cena), kolokvijalno indeks potrošačke korpe, koji jeste u junu 2,7%. Samo što, kad upređuje Srbiju i EU, Macut brka stvari u „grandmothers and frogs“ stilu. Da smo kojom srećom već u EU morali bismo i mi da harmonizujemo statistiku.

Drugo, mnogo važnije, bazna inflacija (čitalac će se setiti, ona tvrda, ukorenjena, što ne pada lako) u evrozoni u junu 2026. iznosi 2,4% i pala je sa 2,6% u maju. Lepo. Mnogo lepše od naših 4,5% ili kako kaže guvernerka relativno stabilna, oko gornje granice cilja.

Treće, prosek evrozone za baznu inflaciju je 2,4%, a ukupne inflacije 2,8%. To je ona situacija, za razliku od Srbije gde je obrnuto, kada je bazna manja od ukupne, što je odličan indikator da u evrozoni inflacija suštinski pada prema ciljanoj vrednosti od 2% za ovu godinu. Potpuno je jasno da je u Evropi energetski šok i dalje u igri i to je posledica geopolitike, pa je ukupna inflacija veća od bazne. Ne smem ni da pomislim šta bi bilo u Srbiji da plaća skup gas kao Evropa. Recesija, inflacija sa odskočne daske od 4,5%, zatvaranje firmi, odlazak stranih investitora.

I četvrto. Ciljana inflacija za ovu godinu u Srbiji je 3%, a u evrozoni 2%. Nije to nevažna razlika. Ona govori da se u evrozoni inflaciji prilazi na ozbiljan način, jer su im ekonomske (monetarne) politike ozbiljne, protkane finim podešavanjima. U Srbiji fino je podešen jedino koruptivni obrazac. Monetarna politika ne bavi se preterano inflacijom, nego kursom.

Ipak da pokušam da odbranim premijera, bez obzira na laži i spinovanje oko inflacije. Nije on ispao glup u društvu. Niti je glup, niti je za društvo za moj ukus. Sledeći molim!

Autor je diplomirani ekonomista u penziji i odbornik Zeleno-levog fronta u Skupštini gradske opštine Čukarica

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.