Koliko nas košta loša beogradska vlast?

Brojke su jasne i nedvosmislene, građani Beograda danas za komunalne usluge izdvajaju oko 41 % više novca nego što su izdvajali pre samo četiri godine. U posmatranom periodu došlo je do nekoliko talasa poskupljenja gotovo svih komunalnih usluga, a pojedina povećanja bila su drastična. Cena održavanja zgrade sa liftom porasla je za oko 74 %, dok je naknada za održavanje higijene zajedničkih delova zgrada uvećana za čak 85 %. Ipak, najveći udar na kućni budžet u apsolutnom iznosu predstavlja poskupljenje grejanja.

Razmere poskupljenja najbolje se može prikazati na primeru tipične beogradske porodice koja ima četiri člana koji žive u stanu od 50 kvadratnih metara, u zgradi sa liftom i priključkom na daljinsko grejanje.

Ta porodica je 2022. godine za posmatrane komunalne usluge mesečno izdvajala oko 9.720 dinara, dok danas za isti stan i isti obim usluga mora da izdvoji oko 13.750 dinara. To znači da svakog meseca plaća oko 4.030 dinara više nego pre četiri godine što je godišnji dodatni trošak od oko 48.360 dinara. Najveći trošak je grejanje, godišnje ova porodica izdvaja približno 92.400 dinara, što je oko 20.700 dinara više nego početkom 2022. godine.

Reč je samo o uslugama koje su obuhvaćene gradskim komunalnim sistemom. Kada se tome doda i rast cene električne energije, čija je viša tarifa u zelenoj zoni od početka 2022. povećana za oko 50 %, opterećenje postaje još veće. Porodica koja troši 350 kWh mesečno danas bi samo za aktivnu električnu energiju, sa akcizom i PDV-om, godišnje izdvajala oko 17.400 dinara više. Kada se saberu povećanja komunalnih usluga i struje, jednom domaćinstvu se iz kućnog budžeta godišnje oduzima dodatnih oko 65.760 dinara što je na nivou jedne minimalne zarade.

Kako vam sada izgledaju hvalisave priče vlasti o besplatnim uslugama, minimalnom povećanju cena koja se najčešće i ne zove tako, već je u pitanju „prilagođavanju“ cena? Još jednom se pokazuje da ova vlast građanima ništa zaista ne daje besplatno. Ono što predstavlja kao poklon, kasnije višestruko naplati kroz više račune i nova opterećenja, ponovo preko leđa Beograđana. Oni ne samo da nam ne daju ništa besplatno već u cenu usluga ugrađuju nestručnost, korupciju, stranačko zapošljavanje, tendere sa jednim ponuđačem… Tu dolazimo i do odgovara kakvo je rešenje moguće? Jasno je da rešenje ne mogu da ponude oni koji su do problema doveli. To znači da je preduslov da postojeća vlast bude smenjena i mislim da je svima jasno da koalicija SNS-a i SPS-a nema nikakve šanse da to i ostane nakon prvih gradskih izbora. Nakon toga je potrebna duboka reforma javne uprave i rada komunalnih preduzeća koja će voditi najsposobniji, a ne najposlušni. Nužan je i niz drugih mera koje će Novi DSS predstaviti u narednom periodu.

Očigledno je život u Beogradu postao preskup, a kada se u obzir uzme i poskupljenje hrane, lekova, školskih potreba, stanova i kirija za mnoge i neizdrživ. Najteže posledice ovih poskupljenja trpe penzioneri, nezaposleni, socijalno ugroženi i porodice sa nižim primanjima, jer njihovi prihodi ne mogu da prate rast cena osnovnih usluga.

Paradoksalno je što vlast upravo od tih građana očekuje najveću podršku i računa da će je oni zadržati na funkcijama. Uveren sam da u tome greše. Ljudi koji svakodnevno vode računa o svakom dinaru neće još dugo birati one koji rasipaju milione. Biraće one koji će odgovorno upravljati javnim novcem i istinski brinuti o građanima, umesto o sopstvenim interesima.

Autor je predsednik gradskog odbora Novog DSS-a Beograd

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.