Veštačka inteligencija ukida određena zanimanja, a neka potpuno menja: Šta je potrebno za opstanak na tržištu rada?

Veštačka inteligencija već neko vreme je predmet sporenja, jer jedni veruju da ona ubrzava procese i da se posao obavlja efikasnije uz njenu pomoć, dok drugi strahuju od toga da će mnogi zbog njene primene ostati bez poslova, ali i uopšte bez zanimanja.

Činjenica je da veštačka inteligencija već menja tržišta rada širom sveta, ali je situacija prilično složena.

Umesto masovnog nestanka pojedinih zanimanja koje su do sada obavljali ljudi, ono što se dešava je proces transformacije rada, u kojem će pojedini poslovi zaista biti u potpunosti automatizovani, dok će drugi zahtevati potpuno nove veštine i drugačiju ulogu zaposlenih. Upravo zato stručnjaci upozoravaju da najveći izazov neće biti samo gubitak radnih mesta, već brzina kojom će zaposleni morati da se prilagode ovoj transformaciji.

Studija Međunarodne organizacije rada pokazuje da je svaki četvrti zaposleni u svetu angažovan na poslovima koji su u određenoj meri izloženi mogućnosti automatizacije. Međutim, procenjuje se da je svega oko 3,3 odsto svih radnih mesta u zoni veoma visokog rizika od potpune zamene, dok će većina zanimanja pretrpeti značajne promene, ali ne potpuno nestati.

Posebno su izloženi administrativni poslovi, kancelarijska zanimanja i svi oni poslovi koji se zasnivaju na obradi teksta, podataka i rutinskom donošenju odluka.

Slične zaključke donosi i istraživanje kompanije Antropik (Anthropic).

Pokazalo se da se veštačka inteligencija danas najviše koristi u programiranju, pisanju tekstova, analizi podataka, marketingu i administraciji i slično. To ne znači da će ta zanimanja nestati sa tržišta rada, već da će jedan deo njihovih svakodnevnih zadataka sve češće obavljati veštačka inteligencija, dok će od ljudi biti očekivano da nadgledaju procese, donose složenije odluke i rešavaju probleme koje algoritmi još ne mogu.

Najugroženijim zanimanjima, prema istraživanjima, smatraju se operateri za unos podataka, radnici u administraciji, sekretarice, zaposleni u korisničkoj podršci, knjigovođe koji obavljaju rutinske poslove, bankarski službenici, pravni asistenti, prevodioci i autori standardizovanih tekstova.

Zajedničko im je to što se veliki deo njihovog posla zasniva na ponavljajućim zadacima, radu sa dokumentima i informacijama koje savremeni modeli veštačke inteligencije već sada mogu da obrade za svega nekoliko sekundi.

S druge strane, najmanje su ugrožena zanimanja koja podrazumevaju neposredan rad sa ljudima, fizičke veštine ili donošenje složenih odluka – poput lekara, medicinskih sestara, psihologa, električara, vodoinstalatera i drugih zanatskih profesija.

Ekonomista Saša Đogović za Danas ukazuje da će veštačka inteligencija sigurno zauvek zameniti radnike u nekim zanimanjima.

„Nekada smo imali daktilografe i to je bilo vrhunsko zanimanje bez koga se nije moglo, a sad ih više nema i oni su otišli na neka druga radna mesta u administraciji i slično. Dakle, kako se nova tehnologija razvija, dolazi do gašenja određenih radnih mesta, ali dolazi i do otvaranja nekih novih“, objašnjava on.

Đogović naglašava da kod upotrebe veštačke inteligencije, koja treba da bude servis čoveku, moraju da se poštuju i određene etičke norme, da ne bi dolazilo do zloupotreba.

Ona ne može bez čoveka, ali je treba držati pod kontrolom, poručuje naš sagovornik.

„Ona već sada ugrožava određene pozicije, poput radnih mesta u bankarstvu, poštama, medijima… Međutim, otvaraju se nove mogućnosti i poslovi u vezi sa servisiranjem same veštačke inteligencije i više prostora za neke dublje analize, recimo, u medijima, gde bi veštačka inteligencija mogla da bude pomoć i alat za olakšavanje posla“, navodi Đogović.

Kako kaže, kao što se robotika pojavila u industriji i smanjila ljudstvo u određenim poslovima, tako će biti i sa veštačkom inteligencijom.

Međutim, ti radnici su morali da se prilagode i našli su poslove u nekim malo drugačijim zanimanjima.

„Kako tehnologija napreduje, tako čovek mora da se prilagođava i nalazi zanimanja i niše koje će se stvoriti sa tim novim tehnologijama. Radnici će morati da se prilagođavaju i budu proaktivni, moraće da teže novim znanjima i veštinama“, naglašava naš sagovornik.

Đogović upozorava da su radno intenzivne delatnosti najmanje plaćene i da država više ne bi trebalo toliko sredstava da ulaže u to.

„Treba raditi sa ljudima na njihovim prekvalifikacijama ili dokvalifikacijama, ali i na razvoju domaćeg preduzetništva. Sigurno rad neće izumreti, samo se prilagođava novonastalim okolnostima. U početku će biti poremećaja na tržištu radne snage i pojaviće se višak, ali svakako će se vremenom taj udar amortizovati“, smatra on.

Kako se bude razvijala veštačka inteligencija, prema njegovim rečima, ona će i u IT industriji biti sve prisutnija.

„Neke niše će da ostanu, ali moraće i u ovom sektoru da se menjaju određene stvari. Oni koji rade u IT sektoru imaju više mogućnosti da mogu da pronađu prostor da rade komplementarno sa veštačkom inteligencijom, da se dopunjuju“, zaključuje Đogović.