Ekonomisti i istraživači (Nobelovci) upozoravaju: Mnogi ljudi ostaće bez posla zbog veštačke inteligencije

U dokumentu „Moramo delovati sada: Izjava o transformaciji ekonomije pod uticajem veštačke inteligencije“, koji su inicirali ekonomisti Erik Brynjolfsson sa Stenford univerziteta, Ajay Agrawal sa Univerziteta u Torontu, Anton Korinek sa Univerziteta Virdžinije i Tom Cunningham sa instituta METR, upozoreno je da bi sve sposobniji sistemi AI mogli da preoblikuju ekonomiju neviđenom brzinom.

Iako AI, kako su naveli, nudi ogromne mogućnosti za poboljšanje produktivnosti i životnog standarda, ona takođe pokreće važna pitanja za radnike, firme i javne institucije.

Veštačka inteligencija, kako je upozoreno, mogla bi da postane radikalno moćnija u narednih deset godina. To bi moglo da pokrene neviđenu transformaciju ekonomije – veću od industrijske revolucije, ali koja bi se odvijala u znatno kraćem vremenskom okviru. Mogla bi da donese rizike, uključujući masovno otpuštanje, ali i nove mogućnosti, poput značajnog povećanja životnog standarda.

„Ekonomisti, kreatori politike i lideri u tehnologiji moraju da deluju sada kako bi razumeli ekonomiju transformativne veštačke inteligencije i izgradili podsticaje, zaštitne ograde i institucije potrebne za usmeravanje AI u pravcu koji dopunjuje ljude i koristi društvu“, poručili su potpisnici pisma, pozivajući na produbljena istraživanja o ekonomskim uticajima AI i razvoj politika i institucija koje bi osigurale da AI donese dobobit društvu.

„Mogućnosti veštačke inteligencije napreduju mnogo brže od našeg razumevanja ekonomskih implikacija. U tom jazu leže najveće mogućnosti našeg doba. Moramo delovati sada kako bismo usmerili AI da dopunjuje ljude, a ne da ih jednostavno imitira, i da stvorimo prosperitet za mnoge, a ne samo za nekolicinu“, rekao je Erik Brynjolfsson, direktor Laboratorije za digitalnu ekonomiju Stanforda, koja je objavila otvoreno pismo i ponudila ga za potpisivanje na sajtu wemustactnow.ai.

Nobelovac Majkl Spens, profesor emeritus na Univerzitetu u Njujorku, izjavio je da obim i brzina napretka veštačke inteligencije, u kombinaciji sa visokim nivoom neizvesnosti u vezi sa razmerama i vremenom uticaja AI u mnogim delovima ekonomije, zahtevaju pristup „svi na palubi“ kako bi se AI „usmerila u korisnim pravcima“.

„Veoma sam srećan što se pridružujem drugim vodećim stručnjacima koji pozivaju na hitnu potrebu za preusmeravanjem veštačke inteligencije kako bi se njeni rizici sveli na minimum i kako bi mogla da radi u korist radnika i društva“, rekao je Daron Asemoglu, nobelovac i profesor na Masačusest institutu za tehnoloigiju (MIT).

Profesor Anton Korinek sa Univerziteta Virdžinije naveo je da su „para, struja i računari dali društvima decenije da se prilagode“, dok nam „veštačka inteligencija može dati samo nekoliko godina“.

„Ne možemo improvizovati našu strategiju i institucije usred transformacije; čekanje na sigurnost znači stići prekasno“, upozorio je on.

Istraživač u neprofitnom institutu METR Tom Kaningem naveo je da „vozimo u magli i izuzetno je teško predvideti šta će se dalje desiti“, zbog čega je „pravo vreme za koordinisane napore da se pojasni zbunjujuća situacija“ u vezi sa razvojem AI.