„Nisu imigranti ti koji su živeli na račun Francuske“: Gardijan o legitimitetu Marin le Pen nakon izrečene presude

Reč je o retorici koja vuče korene iz istorije stranke koju su nakon Drugog svetskog rata osnovali akteri francuske krajnje desnice. Ništa što rade ili govore više me ne iznenađuje. Ali čak i prema njihovim merilima, ovo krivično delo je izuzetno.

Francuski apelacioni sud je prošle sedmice potvrdio da je Marin le Pen kriva zbog svoje ključne uloge u organizovanju šeme sistematske pronevere javnih sredstava koja je trajala više od jedne decenije.

To što je i sama istraga trajala deset godina možda objašnjava izostanak snažne reakcije javnosti, kao i činjenicu da je pažnja uglavnom usmerena na buduće političke poteze Le Penove, a ne na dela za koja je proglašena krivom. Zato vredi podsetiti o čemu je zapravo reč.

U suštini, radilo se o organizovanoj prevari sa fiktivnim radnim mestima koju je 2004. godine pokrenulo rukovodstvo Nacionalnog fronta (FN), današnjeg Nacionalnog okupljanja (RN).

Stranka je potraživala sredstva Evropske unije za plate zaposlenih koji su formalno bili prijavljeni kao asistenti poslanika u Evropskom parlamentu. Međutim, taj novac nije odlazio ljudima koji su zaista obavljali legitimne poslove u Evropskom parlamentu, već je preusmeravan u Francusku kako bi finansirao aktivnosti stranke.

Među osobama koje su bile na platnom spisku kao fiktivni asistenti poslanika nalazili su se i telohranitelj Marin le Pen, kao i njena dugogodišnja lična asistentkinja. Ova prevara trajala je 11 godina, sve do 2016.

Ovaj slučaj nema presedan u istoriji francuskog političkog života. Pred sud je izvedeno ukupno 28 optuženih, među kojima su bili Marin le Pen i njen pokojni otac Žan-Mari le Pen, koji je bio poslanik u Evropskom parlamentu do 2019. godine.

Presuda je trebalo da pomeri javnu raspravu sa uskog – iako politički veoma zanimljivog – pitanja da li će Marin le Pen moći da se kandiduje na narednim predsedničkim izborima u Francuskoj.

Ipak, od njene prvostepene presude u martu 2025. godine pažnja javnosti bila je usmerena pre svega na njenu nameru da se kandiduje na predsedničkim izborima 2027. godine. Sudije Apelacionog suda ostavile su joj mogućnost da vodi predsedničku kampanju, pod uslovom da nosi elektronsku nanogicu. Kazna joj je ublažena na tri godine zatvora, od čega su dve uslovne, dok će preostalu godinu izdržavati uz elektronski nadzor.

Izrečena joj je i novčana kazna od 100.000 evra. Takođe joj je zabranjeno obavljanje javnih funkcija u trajanju od 45 meseci, pri čemu je izvršenje 30 meseci te zabrane uslovno odloženo. Pošto je uložila žalbu najvišem sudu u Francuskoj, primena elektronskog nadzora odložena je do donošenja konačne odluke.

Već nekoliko sati nakon presude započela je svoju kampanju za predsedničke izbore 2027. godine.

Međutim, pitanje „da li će se kandidovati ili neće“ verovatno je pogrešno postavljeno. Ono je zasenilo neophodnu raspravu o zloupotrebi vlasti od strane stranke koja je danas pojedinačno najjača politička snaga u francuskom parlamentu.

Pitanje koje bi trebalo da potrese Francusku jeste legitimnost Marin le Pen kao javne funkcionerke. Prema oceni sudija, ona je imala ključnu ulogu u organizovanju šeme sa fiktivnim radnim mestima.

Prevara je sprovedena „pod njenim odlučujućim vođstvom“, nakon što je preuzela rukovođenje od svog oca Žan-Marija le Pena. Političarka koja pretenduje na najvišu državnu funkciju u Francuskoj bila je pokretačka snaga onoga što je u presudi na 341 stranici opisano kao „teško“ krivično delo.

Apelacioni sud u Parizu zasnovao je ovaj zaključak na nekoliko činjenica. Prvo, na dužini trajanja protivpravnih radnji – koje su obuhvatile tri saziva Evropskog parlamenta – što je, prema mišljenju sudija, pokazalo da nije reč o izolovanom slučaju, već o duboko ukorenjenoj praksi.

Drugo, na iznosu zloupotrebljenih sredstava – Evropski parlament je prvobitno sumnjao da je pronevereno 4,9 miliona evra dok je Apelacioni sud utvrdio da je dokazano nezakonito korišćenje 2,8 miliona evra.

I samo Nacionalno okupljanje (RN) kao pravno lice proglašeno je krivim za nezakonito preusmeravanje sredstava Evropskog parlamenta. Stranci je izrečena novčana kazna od dva miliona evra, od čega je polovina uslovna.

Od 1988. godine nijedni predsednički izbori u Francuskoj nisu održani bez nekog od članova porodice Le Pen – oca ili ćerke – na glasačkom listiću.

Kao da nasleđivanje porodičkog političkog kapitala nije bilo dovoljno, Marin le Pen se sada nalazi u središtu sistema koji je u suštinskoj suprotnosti sa vrednostima za koje je njena stranka oduvek tvrdila da ih zastupa. Upravo zbog ovih osuđujućih presuda Nacionalno okupljanje danas se nalazi u izrazito protivrečnom položaju.

Godinama je stranka vodila kampanju pod sloganom „Mains propres et tête haute“ („Čiste ruke i uzdignuta glava“), predstavljajući se kao politička snaga koja oličava integritet u politici.

„Svi su zavlačili ruke u javnu kasu osim Nacionalnog fronta“, izjavila je Marin le Pen tokom jedne televizijske debate.

Godine 2013. javno je zatražila da izabrani funkcioneri osuđeni za krivična dela dobiju doživotnu zabranu obavljanja javnih funkcija.

„Kada ćemo uvesti doživotnu zabranu kandidovanja za sve one koji budu osuđeni za krivična dela počinjena u vezi sa obavljanjem javne funkcije?“, upitala je.

To nije bila usputna izjava. Bio je to zvaničan deo njenog predsedničkog programa, koji je izričito bio usmeren na izabrane funkcionere osuđene za proneveru javnog novca.

Međutim, čak i dok je isticala svoju navodno besprekornu reputaciju kada je reč o korupciji – tvrdeći da su joj ruke „besprekorno čiste“ – šema zbog koje će kasnije biti dva puta proglašena krivom već je bila u punom zamahu.

To što je stranka koja se predstavlja kao zagovornik zakona i reda bila toliko duboko umešana u finansijski skandal predstavlja ironiju. Istovremeno, to je teško opravdati. Može li stranka čija je retorika o kriminalu beskompromisna da zadrži bilo kakav kredibilitet nakon što je utvrđeno da je organizovala zloupotrebu javnih sredstava?

Ipak, prema mom mišljenju, Apelacioni sud pokazao je stepen blagosti koji nije u skladu sa sopstvenom presudom.

Francuski zakon omogućava izricanje zabrane obavljanja javnih funkcija u trajanju do deset godina za izabrane zvaničnike osuđene za teška dela protiv javnog poverenja, kao što je pronevera javnih sredstava.

Mogu da navedem čitav niz profesija u Francuskoj – od pravosuđa, računovodstva i državne službe, do brige o deci, zdravstva i sektora bezbednosti – u kojima bi krivična presuda povezana sa obavljanjem profesionalnih dužnosti dovela do gubitka licence, diskvalifikacije ili privremene zabrane obavljanja posla.

Takva ograničenja postoje kako bi se zaštitilo poverenje javnosti. Francuski sudovi redovno izriču zatvorske kazne i u slučajevima pronevere koji uključuju znatno manje finansijske iznose.

U presudi iz 2022. godine, Kasacioni sud potvrdio je osuđujuću presudu protiv jednog gradonačelnika koji je nezakonito preusmerio 19.240 evra iz opštinskog budžeta. Pored novčane kazne, trajno mu je zabranjen rad u javnoj službi, a na pet godina izgubio je pravo da se kandiduje za javne funkcije.

Nacionalno okupljanje (RN), koje tvrdi da brani Francusku i francuski narod, umesto toga ih je obmanulo i uskratilo im ono što im je s pravom pripadalo radi sopstvene koristi.

Suprotno rasističkom i ksenofobičnom narativu koji ta stranka godinama promoviše, nisu imigranti ti koji su živeli na račun Francuske, već sami lideri stranke, koji su zloupotrebili javna sredstva namenjena funkcionisanju demokratskih institucija.

Marin le Pen nikada nije izrazila kajanje. Nikada se nije izvinila zbog izdaje „republikanskih vrednosti“ na koje se tako često poziva dok tvrdi da brani naciju. Upravo je to, više od bilo čega drugog, trebalo da diskvalifikuje i nju i njenu stranku – bez prava na žalbu.