U Rusiji zalihe goriva sve manje: Nastavnici pod pretnjom otkazom angažovani kao „redari“ na pumpama, moguće uvođenje sistema „par-nepar“

Uprava Dinskog okruga izdala je direktivu lokalnim školama kojom se od nastavnika traži da tokom letnjeg raspusta obavljaju ove zadatke. Prema izveštajima lokalnih medija, nastavnici imaju obavezu da održavaju red među vozačima koji čekaju duže vreme dok je naknada ograničena na besplatan čaj i kafu.

Iako je okružno odeljenje za obrazovanje saopštilo da su smene dobrovoljne i ograničene na muško osoblje – uz obrazloženje da se problemi sa snabdevanjem gorivom direktno tiču njih – pritužbe objavljene u lokalnim grupama zajednice ukazuju na to da su i zaposlene žene bile raspoređivane na ove zadatke uz pretnju otkazom.

Kako je preneo Kijev post, zaposleni su izrazili zabrinutost zbog svoje fizičke sposobnosti da upravljaju situacijama sa vozačima koji su nezadovoljni zbog dugog čekanja.

Slične mere uvedene su i u Pskovskoj oblasti, gde vlasti koriste „volontere“ i članove „narodnih odreda“ kako bi pratili redove i obaveštavali vozače o ograničenjima kupovine na benzinskim stanicama kompanija Surgutneftegas i Pskovnefteprodukt. U oglasima za angažovanje na ovim poslovima ne navodi se nikakva novčana naknada.

Širi sistemi racionalizacije goriva uvode se širom zemlje. U Kareliji, Mordoviji, kao i u Orlovskoj, Nižnjenovgorodskoj, Lipetskoj, Pskovskoj, Astrahanskoj i Kirovskoj oblasti, vlasti su obavestile stanovnike o mogućnosti ograničenja prodaje goriva na neparne ili parne dane, u zavisnosti od registarskih oznaka vozila.

U Irkutskoj oblasti uprava je predložila uvođenje elektronskog sistema za čekanje na benzinskim stanicama kako bi se smanjili fizički redovi. U Permu je gradskoj upravi podnet zahtev za održavanje javnog skupa povodom nestašice goriva.

Lokalne administrativne mere poklapaju se sa dugotrajnim smanjenjem domaće ponude goriva u Rusiji. Prema proceni Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine iz početka jula 2026. godine, sistematski udari ukrajinskih odbrambenih snaga onesposobili su 42,7 odsto projektovanih kapaciteta prerade nafte u Rusiji.

Authorities in Russia’s Krasnodar region have ordered school teachers to monitor gas station queues during their summer break – under threat of dismissal.

Fuel rationing and odd/even day sales systems are rolling out across multiple regions.https://t.co/pkbGRVc8ac

— KyivPost (@KyivPost) July 12, 2026

Vojna procena navodi da je tokom prethodnog meseca napadnuto osam ruskih rafinerija nafte, pri čemu je uništeno ili teško oštećeno više od 60 rezervoara za skladištenje. Ukupni finansijski gubici ruske industrije prerade nafte od avgusta 2025. godine procenjuju se na 13,5 milijardi dolara.

Podaci Rojtersa pokazuju da je ukupna proizvodnja goriva u Rusiji u junu pala za 25 odsto u odnosu na isti period prošle godine i da se trenutno nalazi približno 20 odsto ispod nivoa domaće potražnje.

Smanjenje kapaciteta prerade od 43 odsto dovelo je do nestašica goriva u više od 50 ruskih regiona. Raniji izveštaji ukazivali su na to da su neke opštine uvele višestepeni sistem pristupa benzinskim stanicama, pri čemu prednost imaju državna vozila, zaposleni u javnom sektoru i službe za vanredne situacije.

U Irkutskoj oblasti, gubernator Igor Kobzev je ranije proglasio režim „povišene pripravnosti“, raspoređujući policiju i jedinice Nacionalne garde na benzinske stanice kako bi usmeravali saobraćaj i sprovodili zabrane punjenja goriva u spoljne kanistere.

Nestašica je poremetila i sektor teretnog transporta. Logističke kompanije navode da imaju poteškoća u obezbeđivanju dizel goriva duž glavnih transportnih pravaca, što je dovelo do smanjenja dnevne pređene razdaljine sa 600–700 kilometara na približno 500 kilometara zbog kašnjenja prilikom dopunjavanja goriva. To je posledično povećalo cene transporta.

Rat u Ukrajini se za mnoge širom Rusije približava njihovoj svakodnevici, piše BBC, pozivajući se na svog dopisnika iz Moskve.

Kako se navodi, u redovima za gorivo je dominantnije ogorčenje i frustriranost nego ljutnja.

Stanovnik Moskve Elmar je rekao za BBC da je stanje „veoma loše“ i požalio se da cene rastu kako se zalihe goriva smanjuju.

„Gubite sate da biste natočili gorivo“, rekao je. „Trenutno planiram put u Dagestan, ali ne znam da li treba da idem kolima ili ne jer ima toliko problema sa benzinom.“

Na pitanje čija je to krivica je uz značajan osmeh odgovorio da „u našoj zemlji ne možete reći šta treba kriviti, već koga treba kriviti“.

U Rusiji kritika predsednika, pa čak i Kremlja, nije nešto što većina ljudi smatra da može javno da iznese.

Vladimir Putin je uložio velike napore da većinu ljudi zaštiti od posledica onoga što on naziva „specijalnom vojnom operacijom“, koja je sada ušla u svoju petu godinu. Na ulicama Moskve može se videti malo znakova rata, navodi BBC, osim nekoliko plakata o „herojskim vojnicima“.

Ipak, vlastima je sve teže da ignorišu sve veći broj ukrajinskih napada dronovima i raketama duboko unutar ruske teritorije, usmerenih na rafinerije nafte i koji zamračuju nebo iznad Moskve i Sankt Peterburga.

Kada se tome dodaju prekidi rada interneta koji ograničavaju širenje informacija, kao i sadašnja nestašica goriva, slika postaje složenija.

Rusija, jedna od najvećih proizvođača nafte u svetu, suočava se sa problemom da preradi dovoljno goriva kako bi zadovoljila domaću potražnju.

Putin i njegovi savetnici znaju da nestašice utiču na oblikovanje javnog mnjenja.

Jedna od novih anketa nezavisne organizacije Levada centar pokazuje da je Putinova stopa podrške pala na oko 74 odsto. Takođe ukazuje da je broj Rusa koji smatraju da zemlja ide u dobrom smeru pao na svega 52 odsto sa 61 odsto u maju.

Istraživačka organizacija Galup je nedavno objavila da su Rusi pesimističniji u pogledu stanja svoje ekonomije nego u bilo kom trenutku u poslednjih 20 godina, pri čemu je 60 odsto ispitanika reklo da se ekonomski uslovi u mestu gde žive pogoršavaju.

Čak i državni Sveruski centar za istraživanje javnog mnjenja (VCIOM) ukazuje da je poverenje javnosti u Putina za nedelju dana opalo za 3,4 procentna poena, na 73 odsto.

Kristofer Vifer, direktor regionalne konsultantske kompanije Makro advajzori, kaže da bi kriza sa gorivom mogla biti „prekretnica“ za privredni rast Rusije.

„Troškovi sukoba rastu“, kaže on. „Iako se puni uticaj krize sa gorivom u statističkim podacima neće videti sve do jula, verovatnoća dugotrajnije krize značajno je umanjila izglede za rast u preostalom delu godine.“

Nina Hruščova, profesorka međunarodnih odnosa na univerzitetu Nova škola u Njujorku, rekla je za BBC da je malo verovatno da će Putin popustiti.

„Što veći pritisak oseća, veća je verovatnoća da će reagovati agresivno i represivno“, rekla je ona. „Mislim da je situacija ozbiljna, ali očekivanje Zapada da će Rusi jednostavno srušiti režim veoma je nerealno.“

Dodala je da su Rusi osećali mnogo besa i očaja, ali i „mnogo pomirenosti sa onim što se događa“.

Evropske nade da bi mogli da nateraju Putina za pregovarački sto, prema njenim rečima, bile su samo fantazija: „Mislim, to se ne događa.“

Situacija je loša i na ukrajinskom poluostrvu Krim pod ruskom okupacijom koje je takođe bilo na udaru ukrajinskih dronova, a gde su takođe nestašice goriva i gde je turistička industrija uništena.

Kako je preneo Radio Slobodna Evropa, ukrajinski komandant za operacije dronovima Robert Brovdi izvestio je o oko pedeset napada tokom pet dana, što, kako se navodi, nije moguće nezavisno potvrditi.

„Gorivo je postalo sve ređe. Praktično ga više nema. Ranije se nešto moglo kupiti ispod ruke“, rekao je Oleksandr Lijev, ministar turizma u vladi autonomnog Krima koja je postojala pre nego što je Rusija zauzela taj region 2014. godine.

„Ponekad bi se nešto pojavilo na benzinskim stanicama… gorivo bi se povremeno moglo naći po izuzetno visokim cenama. Tokom poslednja 24 sata gorivo se nije pojavilo nigde, čak ni po previsokim cenama. Prodaja ispod ruke takođe postaje sve ređa“, rekao je on za Karent tajm 10. jula.

Stanovnici širom poluostrva žale se ne samo na nedostatak benzina, već i na nestanke struje, probleme u komunikacijama, pa čak i nestašice hrane i vode.

Turisti traže pomoć u evakuaciji sa Krima, koji je tradicionalno bio omiljena destinacija za Ruse koji tokom leta traže sunce i plaže.